Stečene polineuropatije

KLASIFIKACIJA STEČENIH NEUROPATIJA

  • AKSONOPATIJE
  • WALLER-OVA DEGENERACIJA
  • AKSONSKA DEGENERACIJA
  • MIJELINOPATIJE
  • DEMIJELINIZACIJA
  • NEURONOPATIJE
  • NEURONALNA DEGENERACIJA

Polineuropatije, mononeuropatije i multiple neuropatije

  • Polineuropatije nastaju usled difuznog oÅ¡tećenja perifernog nervnog sistema i karakteriÅ¡e ih postojanje bilateralnog simetričnog poremećaja funkcije perifernih živaca. Polineuropatije su najčešće distalne, rijeđe proksimalne.
  • U odnosu na funkcionalni gubitak mogu biti mijeÅ¡ovite, senzomotorne, predominatno motorne, senzitivne ili autonomne,
  • U odnosu na klinički tok mogu biti monfazna bolest sa potpunim oporavkom, mogu imati remitetno recidivantan tok ili kontinuiran progresivan tok. Ukoliko postoji oÅ¡tećenje samo jednog perifernog živca ili multipla oÅ¡tećenja i to su: mononeuropatija i multifokalna neuropatija (mononeuritis multiplex).
  • U odnosu na klinički tok polineuropatija mogu biti monofazna bolest, sa potpunim oporavkom, mogu imati remitentno recidivantan tok ili kontinuiran progresivan tok.

DIJAGNOSTIKA

  • Važno je da se u okviru kompletnog kliničkog ispitivanja utvrdi uzrok polineuropatija i u skladu sa time primeni odgovarajuća terapija. Postoje brojne neuropatije kod kojih se ne može utvrditi uzrok, tzv. idiopatske neuropatije, koje se priključuju na osnovu svojih kliničkih, elektrofizioloÅ¡kih karakteristikaka onim oblicima sa kojima imaju najviÅ¡e zajedničkih krakteristika i u tom pravcu se primjenjuje terapija.
  • Mogućnosti za liječenje genetski determinisanih neuropatija joÅ¡ uvijek su ograničene na primjenu simptomatske terapije, davanje genetskog savijeta u skladu sa tipom nasleđivanja kao i sprovođenje različitih postupaka u cilju prevencije naročito kada se radi o naslednim metaboličkim poremećajima.

Elektromiografija

  • Elektrodijagnostika-elektromiografija /EMG/ – je ključna dijagnostička procedura kod bolesnika kod kojih se sumnja na neuropatiju.
  • UopÅ¡teno rečeno nije moguće samo kliničkim pregledom razlikovati aksonalne i demijelinizacione poremećaje i zato se koristi elektromioneruografija.
  • Utvrđivanje razlike između primarno demjelinizacionih i aksonalnih neuropatija je veoma bitno zbog različitog dijagnostičkog i terapijskog pristupa.

ELEKTROFIZIOLOŠKA KLASIFIKACIJA STEČENIH NEUROPATIJA

  • I Difuzna demijelinizaciona mijeÅ¡ovita senzorimotorna polineuropatija
  • II Segmentna demijelinizaciona predominantno motorna polineuropatija
  • III Aksonalna predominantno motorna polineuropatija
  • IV Senzorna neuronopatija
  • VI MijeÅ¡ovita aksonalno-demijelinizaciona sensorimotorna polineuropatija
  • V Aksonalna mijeÅ¡ovita senzorimotona polineuropatija

KLASIFIKACIJA U ODNOSU NA PATOGENETSKI MEHANIZAM NASTANKA

  • NEUROPATIJE DUGIH VLAKANA : DISTALNE
  • NEUROPATIJE KRATKIH VLAKANA : PROKSIMALNE
  • NEUROPATIJE SA MEHANIZMOM NASTANKA KOJI NE ZAVISI OD DUŽINE ŽIVACA

OPŠTA KLINIČKA KLASIFIKACIJA NEUROPATIJA

  • POLINEUROPATIJE
  • MONONEUROPATIJE
  • MULTIPLE MONONEUROPATIJE

SPECIFIČNA ETIOLOŠKA KLASIFIKACIJA STEČENIH NEUROPATIJA

  • TRAUMATSKE NEUROPATIJE
  • TOKSIČNE NEUROPATIJE
  • NEUROPATIJE KOD INFEKTIVNIH BOLESTI
  • INFLAMATORNE NEUROPATIJENEUROPATIJE UDRUŽENE SA MONOKLONSKOM GAMOPATIJOM
  • NEUROPATIJE KOD MALIGNIH BOLESTI
  • NEUROPATIJE UDRUŽENE SA SISTEMSKIM BOLESTIMA VEZIVA
  • METABOLIČKE NEUROPATIJE

TRAUMATSKE NEUROPATIJE

  • Traumatske neuropatije su najčešće mononeuropatije kod kojih dolazi do oÅ¡tećenje jednog nerva Å¡to podrazumeva da je uzrok direktna povreda, kompresija i ukljeÅ¡tenje kao najčešći uzroci.
  • Najčesce mononeuropatije iz ove grupe sa kojima se srećemo u kliničkoj praksi su ulnarna neuropatija i neuropatija n. medianusa u predelu karpalnog tunela.
  • Faktori koji idu prilog izbora radikalnije terapijskog pristupa, uključujući i hiruÅ¡ki tretman, su hronični tok i pogorÅ¡anje neuroloÅ¡kog deficita prilikom pregleda posebno ako motorni deficit i ED ukazuju na znake Wallerove degeneracije.

Sindrom kanala ručja /Carpal tunnel sindrom/

  • N. medianus je u karpalnom tunelu u bliskom kontaktu sa devet tetiva. UkljeÅ¡tenost nerva može biti posledica prekomernog korišćenja ručnog zgloba, tendosinovitisa sa artritisom ili lokalne infiltracije npr. hipertrofije vezivnog tkiva kao u slučaju akromegalije, prisustva amilodnih depozita, ili u sklopu mukopolisaharidoza.
  • Ređe sindrom kanala ručja srećemo u sklopu ostalih sistemskih oboljenja kao Å¡to su hipotireoza, reumatoidni artritis i diabetes.
  • Glavni simptomi su parestezije palca, kažiprsta i srednjeg prsta koje se javljaju najčesće noću. Sa progresijom javlja se utrnulost prstiju već opisane lokalizacije i može se verifikovati prilikom ispitivanja povrÅ¡nog senzibiliteta.Vremenom slabost i atrofija m. abductor pollicis brevisa (miÅ¡ića tenara ) postaju očigledni.

Terapija

SINDROM KANALA RUČJA

  • I početne tegobe
  • imobilizacija, izbegavanje rizičnih pokreta, nesteroidni antireumatici, manje doze diuretika, lokalna aplikacija heparinske kreme
  • II jaki simptomi bez znakova oÅ¡tećenja medianusa
  • injekcija depo preparata kortikosteroida u kanal ručja (0,75 ml = 20 mg uljanog rastvora hidrokortizona)
  • III definitivni znaci oÅ¡tećenja medianusa
  • hirurÅ¡ka dekompresija (presecanje lig. carpi transv.)dilatacija kanala ručja balon kateterom

Sindrom tarzalnog tunela /Tarsal tunnel sindrom/

  • Distalni deo tibijalnog nerva zajedno sa nekoliko tetiva i art. tibialis posterior nalazi se u tarzalnom tunelu neposredno iza medijalnog maleolusa. PovrÅ¡ne lokalizacija distalnog dela tibijalnog nerva je često mesto kompresije ovog živca uključujući i direktnu traumu. Uzroci su: iščaÅ¡enje ili prelom skočnog zgloba , neprilagođena tesna obuća, postraumatska fibroza, ciste u neposrednoj blizini nerva, neuromi, artritis i tendosinovitis. Karakteristični simptomi su: bol u predelu skočnog zgloba, tabana sa parestezijama koji se potenciraju pri hodu.
  • ED i blokada nerva lokalnim anestetikom mogu biti od koristi u dijagnostici i terapiji ovog sindroma. Definitvan tretman sastoji su u ekstenzivnoj dekompresiji n. tibiialisa u tarzalnom tunelu.
    Idiopatska paraliza facialisa (Bellova paraliza)
  • Osnovni klinički kriterijumi su nagli početak jednostrane pareze ili paralize miÅ¡ića lica, nepostojanje znakova oÅ¡tećenja centralnog nervnog sistema, izostanak oboljenja srednjeg uva ili zadnje lobanjske jame.
  • GodiÅ¡nja incidenca je 20 na 100000 stanovnika. Belova paraliza je oblik kompresivne neuropatije n. facialisa u njegovom unutraÅ¡njem kanalu. Prognoza je odlična za najveći broj bolesnika. Ipak kod oko 15% bolesnika perzistira rezidualna slabost miÅ¡ića.
  • Kod osoba koje imaju kompletnu paralizu miÅ¡ića lica, hiperakuziju, smanjeno lučenje pljuvačke, suza, gubitak čula ukusa, može se očekivati nepovoljan tok bolesti. Rizične grupe su i osobe životnog doba preko 60 godina, dijabetičari, hipertoničari.

IDIOPATSKA PARALIZA FACIALISA – BELOVA PARALIZA

Terapija

  • Medikamentno lečenje ukoliko se bolesnika javi u toku prve nedelje bolesti:
  • I Prednisolon 80 mg dnevno 5 dana, a zatim postepeno smanjivanje doze u
  • narednih 5 dana
  • II Metilprednisolon 500 mg 3-5 dana u infuziji + infuzije niskomolekularnih
  • rastvora (dextran) pentoksifilin
  • HirurÅ¡ko lečenje je napuÅ¡teno.
  • Indikatori loÅ¡e prognoze :
  • kompletna paraliza miÅ¡ića licastarost veća od 45 godinaretroaurikularni bolovigubitak čula ukusasmanjena funkcija submandibularnih pljuvačnih žlezda

TOKSIČNE NEUROPATIJE

  • Industrijski otrovi
  • industrijski otrovi, alil hlorid, ugljen-disulfid, dimetilaminopropionitril, etilenoksid, heksakarbon, n-heksan, metil etil keton, metil bromid, organofosforna jedinjenja, polihlorisani bifenili, trihloretilen
  • Metali-olovo, arsen, živa, talijum, zlato, platina
  • Medikamenti-almitrin, amiodaron, karbamazepin, hlorokin, kliokinol, vinkristin, dapson, fenitoin, disulfirsm, emetin, etionamid, glutetimid, hidralazin, indometacin, isoniazid, litijum karbonat, metakvalon, metronidazol, misonidazol, nitrofurantoin, perheksilin, piridoksin, natrium cianat, stilbamidin, streptomicin, taksol, sulfanilamid, talidomid, trihloretilen, vinka alkaloidi.
  • BioloÅ¡ki toksini-difterijski toksin, botulinus toksin, saksitoksin

Trovanje metalima
Liječenje

  • Lečenje ima za cilj da se smanje depoi teÅ¡kih metala u tkivima. To se može postići: 1. sprečavanjem daljem izlaganja, unoÅ¡enja i resorpcije teÅ¡kih metala 2. uspostavljanjem normalne diureze 3. podsticanjem izlučivanja teÅ¡kih metala primenom helatnih agenasa.
  • Od ovih agenasa najčešće se koriste: CaEDTA, dimerkaprol, dimerkaptopropansulfonat (DTPA), D penicilamin, kalijum fericijanid (Prusko plavo).
  • Dužina terapije i način primene zavise od stepena intoksikacije i stepena izlučivanja teÅ¡kih metala. Primena helatnih agenasa dovodi do pojave neželjenih toksičnih i alergijskih reakcija. Potrebna je česta kontrola krvne slike i renalne funkcije.

Medikamentne (jatrogene neuropatije)

  • OÅ¡tećenja perifernih živaca sreću se tokom primene: amiodarona, almitrina, vinkristina, dapsona, disulfirama, etambutola, izoniazida,metronidazola, mizonidazola,nitrofurantoina, perheksilina, piridoksina, streptomicina, sufanomida, taksola, talidomida trihloretilena, fenitoina,hidralazina, hlorhina, cisplatina.
  • Usled direktnog toksičnog dejstva lekova dolazi do razvoja najčešće distalnih aksonalnih senzornih ili senzomotornih ali se sreću i primarno demijelinizacione neuropatije i neuronopatije.
  • Najveći broj ovih neuropatija se spontano brže ili sporije opravlja nakon prestanka uzimanja ovih lekova
  • Neuropatije se najčešće sreću prilikom primene citostatika, lekova sa vrlo malom terapijskom Å¡irinom kod kojih je je razlika između efikasnih i toksičnih doza jako mala. Nastaju često i nakon primene antibiotika, antimikotika, antimalarika, antiaritmika, antihipertenziva, antiepileptika i mnogih drugih lekova.

INFLAMATORNE I INFEKTIVNE NEUROPATIJE

  • Akutna inflamatorna neuropatija-Polyradiculoneuritis acuta (Guillian Barre-ov sindrom-GBS) je akutna inflamatorna poliradikuloneuropatija.
  • GodiÅ¡nja incidenca GBS je 1-2 na 100000 stanovnika.
  • Bolest se karakteriÅ¡e brzim razvojem simetrične proksimalne ili distalne paralize ekstremiteta sa gubitkom miÅ¡ićnih refleksa, oÅ¡tećenjem senzibiliteta, bolovima uz često oÅ¡tećenje i kranijalnih živaca najčešće facijalnog živca.
  • Znaci disautonomije kao Å¡to su tahikardija, labilna hipertenzija, zapažaju se u dve trećine bolesnika. Slabost respiratorne muskulature sreće se u oko 25% bolesnika sa GBS.
  • Respiratorne i gastrointestinalne infekcije prethode nastanku GBS u 70% bolesnika.
  • GBS se može javiti i posle imunizacija vakcinama, serumima, hiruÅ¡kih intervencija, trauma. GBS može biti udružen sa malignim bolestima, limfomom ali isto tako može nastati i bez ikakvog provocirajućeg faktora.

Akutna inflamatorna neuropatija- Polyradiculoneuritis acuta (GBS)

  • U likvoru postoji albuminocitoloÅ¡ka disocijacija. ElektrofizioloÅ¡ki parametri ukazuju na demijelnizaciju.
  • Bolest dostiže maksimum unutar 4 nedelje. Nakon dostizanja maksimuma ispoljavanja, bolesnici počinju postpeno da se oporavljaju u periodu od viÅ¡e nedelja do viÅ¡e meseci.
  • U 25% bolesnika bolest ima vrlo povoljan tok i ovi bolesnici se mogu ambulantno pratiti.Kompletni oporavak registruje se u 60-65% bolesnika. Recidivantni GBS sreće se u proseku u 2-5% bolesnika
  • GBS je heterogena bolest. Pored opisanog “klasičnog” GBS sreću se aksonalne forme GBS, akutna motorna neuropatija, akutna teÅ¡ka senzomotorna neuropatija, koje su najčešće udružene sa infekcijom C. jejuni, Miller Fisher sindrom, senzitivni GBS.

Polyradiculoneuritis acuta (GBS sindrom)

Terapija
 NE liječiti kortikosteroidima

  • OpÅ¡ti terapijski postupci: intenzivna nega, obezbediti disajnu funkciju, EKG-monitoring, 5000 jed. heparina s.c. 2x dnevno, pasivni pokreti ekstremiteata, prevencija i lečenje infekcija, otklanjanje bolova i psiholoÅ¡ka podrÅ¡ka Specifični terapijski postupci: ukoliko se primene u trećoj nedelji bolesti nemaju efekat
  • Izmena plazme: 200-250 ml/kg u toku 7-14 dana (3-5 seansi, 2500-3500 ml poseansi); naÅ¡ postupak: 2000 ml na II/III dan u 6 seansi.
  • Intravenski imunoglobulini (IVIg): 0,4 gr/kg dnevno, 3-5 dana.Kombinovana terapija ne povećava pojedinačno dobijen efekat.

Hronična demijelinizaciona polineuropatija (CIDP)

  • Imunski posredovana polineuropatija koju karakteriÅ¡e progresivni razvoj miÅ¡ićne slabosti u periodu od najmanje dva meseca. GodiÅ¡nja incidenca je između 0.25-0.5 na 100 000 stanovnika. Javlja se u bilo kom životnom dobu, neÅ¡to češće u muÅ¡karaca nego u žena.
  • Nespecifične infekcije prethode nastanku CIDP u manje od jedne trećine bolesnika. Početak bolesti je postepen, slabost je simetrična, globalna,. Poremećaj senzibiliteta je manje izražen OÅ¡tećenje kranijalnih nerava javlja se kod 10-20% bolesnika.
  • CIDP je se može smatrati verovatnom autoimunskom polineuropatijom.
  • AlbuminocitoloÅ¡ka disocijacija prisutna je u likvoru u 95% bolesnika. ElektrofizioloÅ¡ki postoje svi parametri demijelinizacije.
  • Tok bolesti je sa remisijama i recidivima ili sporo progresivan.

HRONIČNA INFLAMATORNA DEMIJELINIZACIONA POLINEUROPATIJA (CIDP)

Terapija

  • Kortikosteroidi-, prednison 80-120 mg, za tri meseca poboljÅ¡anje
  • Izmena plazme + kortikosteroidi
  • Intravenski imunoglobulini: u 50% definitivno poboljÅ¡anje, u 40% se poboljÅ¡anje održava intermitentnim davanjem IVIg, a u 10% poboljÅ¡anje je kratkotrajno i prolazno.IVIg 0,4 g/kg 5 dana uz primenu malih doza prednisona je dovelo do potpunog oporavka kod progresivne forme CIDP.
  • Kod egzacerbirajuće forme je oporavak trajao 6 nedelja i održavao se ponavljanjem jednokratne IVIg doze 1 gr/kg pred očekivano pogorÅ¡anje

Multifokalna motorna neuropatija sa multiplim blokovima provođenja

  • Za ovu bolest karakterično je postojanje sporo progresivne asimetrične motorne neuropatije, koja započinje slabošću distalne muskulature ekstremiteta.
  • Monoklonska IgM anti GM1 antitela kao i poliklonska anti GM1 antitela prisutna su u visokom procentu bolesnika.
  • Elektromiografskim pregledom registruje se denervacija sa multifokalnim blokovima provođenja, Å¡to omogućava razlikovanje od bolesti motornog neurona.

Terapija

  • Za ovaj oblik neuropatije karakteristično je da kortikosteroidi i terapijska izmena plazme nemaju efekta.
  • Intravenski imunoglobilini- IVIg (0.4g/kg) se daju pet dana. PoboljÅ¡anje traje u proseku oko 2 meseca. Potrebno je često ponavaljanje tretmana.
  • Ciklofosfamid

Neuropatije udružene sa IgG. IgM i IgA monoklonskiom gamopatijom

  • Autoimunska polineuropatija udružena sa IgM monoklonskom gamopatijom. U bolesnika sa neuropatijom M protein se vezuje za mijelin udružen glikoprotein (MAG), koji je sastavni deo mijelina perifernog živca. Kod najvećeg broja bolesnika simptomi nastaju u Å¡estoj i sedmoj deceniji, najčešće kod muÅ¡karaca. Klinička slika odgovara senzornoj ili senzomotornoj polineuropatiji. Tok je hroničan, progresivan, mada je moguć i spontan oporovak.
  • Neuropatije udružene sa IgG i IgA monoklonskiom gamopatijom- Ove neuropatije najčešće srećemo kod bolesnika sa multiplim mijelomom, pri čemu je najspecifičnija forma solitarni osteosklertoični mijelom tzv. POEMS sindrom. Osnovne karakteristike ovog sindroma su postojanje polineuropatije, organomegalije, endokrinopatije, M proteina i kožnih promena. Polineuropatija je distalnog rasporeda, simetrična senzorimotorna. M protein je IgG ili IgA klase sa lambda lakim lancima.

Neuropatije udružene sa IgG. IgM i IgA monoklonskiom gamopatijom

Terapija

Autoimunska polineuropatija udružena sa IgM monoklonskom gamopatijom.
Kod bolesnika sa umereno teškom formom predlaže se kombinacija prednizona i hlorambucila ili prednizona i ciklofosfamida, u trajanju od najmanje tri meseca. Mogu se davati i IVIg. Rezultati novijih kliničkih studije ukazuju da je kombinacija pednizona (40mg/m2, 5 dana) i ciklofosfamida (300mg/m2, 4dana) svake 4 nedelje tokom 6 meseci dovela do značajnog poboljšanja.
Neuropatije udružene sa IgG i IgA monoklonskiom gamopatijom
Zračenje solitarnog mijeloma dovodi do sporog poboljšanja koje se održava čak i godinama nakon ove terapije. Pored toga koristi se melfalan 0.15mg/kg dnevno u kombinaciji sa prednizonom 20mg 3 x dnevno, u trajanju od sedam dana svakih šest nedelja. Terapiju je potrebno produžiti u proseku dve godine. IVIg se takodje mogu koristiti ukoliko prethodni terapijski postupci ostanu bez efekta

PARANEOPLASTIČNE NEUROPATIJE

  • Paraneoplastični sindromi se javljaju u 1% svih bolesnika sa kancerogenim oboljenjimapri čemu predstavljaju nemetastatsku komplikaciju u oko 10% maligniteta.
  • U 28.5% svih bolesnika sa neoplazmama registruju se različti oblici neuropatija
  • Peoplastične neuropatije se javljaju ore u toku ili nskon dijagnostikovanja neoplazmi
  • Na osnovu jedne od poslednjih velikih epidemioloÅ¡kih studija paraneoplastične neuropatije su dijagnostikovaner 27.4 meseca ranije od dijagnostikovanja malignog oboljenja

Najčešće su :

  • SUBAKUTNA SENZORNA NEURONOPATIJA
  • /poliklonska anti Hu ant/
  • SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA
  • SENZORNA POLINEUROPATIJA

Polineuropatija kod sarkoidoze

  • Kod dve trećine bolesnika sa neuroloÅ¡kim manifestacijama sreću se oÅ¡tećenja kranijalnih živaca i to najčećše n. facialisa, potom n. opticusa, n. vestibulocohlearisa, n.trigeminusa. Periferni živci oÅ¡tećeni su u 25-50% bolesnika sa neurosarkoidozom
  • Najčešće se sreću distalna aksonalna senzomotorna polineuropatija kao i mononeuritis multiplex.
  • Dijagnostika se sprovodi primenom stanadarnih ispitivanja koja se koriste za sistemsku sarkoidozu. Kod većine bolesnika poviÅ¡ene su vrednosti angiotenzin konvertaze u serumu i likvoru.
  • U lečenju sarkoidoze se uspeÅ¡no koristi prednizon u dozi od 1mg/kg u trajanju od viÅ¡e meseci.

Vaskulitična neuropatija

Neuropatije se sreću u oko 50% bolesnika sa poliarteritis nodosa, Churg-Straussovim sindromom, krioglobulinemijom. U oko 10% prisutne su kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom, Sjögrenovim sindromom, sistemskim lupusom eritematosusom (SLE), Wegenerovom granulomatozom, arteritisom sa džinovskim ćelijama.
• oko 30% bolesnika registruju se i tzv. nesistemske vaskulitične neuropatije.
• •Vaskultične neuropatije su po tipu mononeuritis multiplexa ili distalne simetrične senzorimotorne polineuropatije. Mogu se ispoljiti u različitim fazama sistemskih bolesti. Elektrofiziološki registrije se po pravilu aksonalna neuropatija.

Vaskulitična neuropatija -neuropatija kod sistemskih bolesti vezivnog tkiva

Terapija

  • Kod najvećeg broja bolesnika pouzdan efekt postiže se primenom kortikosteroida 1mg/kg dnevno.
  • Kombinovana terapija sa ciklofosfamidom 2mg/kg dnevno omogućava sniženje doze kortikosteroida.
  • Kod težih oblika primenjuju se pulsna terapija metilprednizolonom, terapijske izmene plazme.
  • U bolesnika sa reumatoidnim vaskulitisom primena penicilamina i terapijskih izmeni plazme pokazala se kao efikasna.

Lepromatozna polineuropatija

  • Nastaje kao posledica infekcije Mycobacterium leprae. Broj bolesnika sa lepromatoznom polineuropatijom procenjuje se na 10 miliona, tako da je ovo jedna od najučestalijih stečenih polineuropatija u svetu. Distribucija je determinisana temperaturom tkiva a ne dužinom vlakana, stoga se znaci bolesti javljaju na delovima tela sa najnižom telesnom temperaturom. Dijagnoza se postavlja na osnovu postojanja kožnih promena, gubitka senzibiliteta za bol i temperaturu, postojanja palpabilnih zadebljanja perifernih živaca i izolacijom mycobacterium lepre sa kožnih promena ili biopsijom kože.
  • Terapija- Sprovodi se primenom dapsona u kombinaciji sa rifampicinom u trajanju od 6 meseci, posle čega se nastavlja sa dapsonom kao monoterapijom najmanje dve godine. Od neželjenih efekata pri primeni dapsona mogu se registrovati hemolitična anemija, ređe agranulocitoza, kožne promene. Rifampicin je hepatotoksičan.

HIV neuropatija

  • Ove neuropatije se sreću u bilo kojoj fazi HIV infekcije, ali su ipak najčešće u odmaklim fazama bolesti. Otkrivaju se u 50-90% bolesnika sa AIDS. Opisano je nekoliko tipova neuropatija. Najčešća je distalna simetrična senzorna, ređe senzomotorna aksonalna polineuropatija.
  • Mononeuritis multiplex se ređe sreće i udružen je sa vaskultisom i krioglobulnemijom u sklopu AIDS “related” kompleksa.

Lečenje

  • Zidovudin može imati povoljan terapijski efekat. Simptomatska terapija u cilju uklanjanja intezivnih bolova uključuje primenu karbamazepina i amitriptilina.
  • U bolesnika sa kliničkom slikom GBS preporučljiva je terapijska izmena plazme. Alternativa su i IVIg. U bolesnika sa kliničkom slikom CIDP preporučuju se kortikosteroidi I terapijska izmena plazme.

Neuropatije kod Lajmske bolesti

  • Fokalne ili multifokalne radikuloneuropatije se mogu javiti viÅ¡e nedelja ili meseci pa čak i godina nakon ujeda krpelja (Spirocheta Borrelia Burgdoferi).
  • Obično je u pitanju senzorna, bolna neuropatija sa dizestezijama različite lokalizacije.
  • Mogu biti zahvaćeni kranijalni nervi, spinalni korenovi ili neuropatija ima karakteristike mononeuritis multiplexa.
  • Neuropatija je hronična perzistentna; po pravilu u likvoru psotoji pleocitoza.
  • Kod mnogih bolesnika poboljÅ¡anje se javlja spontano ali tok bolesti se skraćuje primenom antibiotika i to iv. davanjem Ceftriaxona

ENDOKRINE NEUROPATIJE

Dijabetične neuropatije

  • Spadaju u grupu najčešćih hroničnih komplikacija dijabetesa melitusa (DM) i sreću se u preko 50% bolesnika kod kojih bolest traje viÅ¡e od 20 godina.
  • Patogeneza DN je vrlo kompleksna i joÅ¡ uvek nije u potpunosti razjaÅ¡njena. Izvesno je da su uključeni i međusobno isprepletani brojni metabolički poremećaji koji nastaju kao posledica hiperglikemije, deficita insulina i C peptida.
  • U kliničkom smislu DN predstavljaju kompleks sindroma od kojih su najčešća distalna simetrična senzomotorna polineuropatija i autonomna neuropatija u 80% bolesnika.

Klasifikacija dijabetičnih neuropatija
Simetrične1. Distalna primarno senzorna polineuropatija

a. Afekcija uglavnom debelih vlakana

b. Miješovita

c. Afekcija uglavnom tankih vlakana a

2. Autonomna neuropatija

3. Hronične proksimalne motorne neuropatije a,b

Asimetrične

1. Akutna ili subakutna proksimalna motorna neuropatija a,b

2. Kranijalna mononeuropatijab

3. Trunkalna neuropatija a,b

4. Kompresivne neuropatije ekstremiteta

a Često bolne
b Moguć delimičan Ili kompletan oporavak

Liječenje dijabetičnih neuropatija

  • Osnovni principi terapije DN su: 1) optimalna glikoregulacija; 2) eliminacija faktora rizika kao Å¡to sugojaznost, upotreba alkohola, puÅ¡enje 3) simptomatska terapija. Optimalna glikoregulacija dovodi do značajnog poboljÅ¡anja kod bolesnika sa fokalnim DN. Dosada je pozitivan terpijski efekat zapažen pri primeni inhibitora aldolaze-reduktaze, a-lipoične kiseline i g-linoleinske kiseline.
  • Simptomatska terapija- Za otklanjanje neuropatskog bola i neprijatnih senzacija najčećeÅ¡e se koriste triciklični antidepresivi, antiepileptici. U lečenju posturalne hipotenzije kod autonomne dijabetične neuropatije, koristi se fludrokortizon acetat u dozi većoj od 0.3mg. dnevno
  • Liječenje dijabetične amiotrofije- Povoljan terapijski efekat dijabetične amiotrofije zapažen je primenom IVIg u dozi od 0.4g/kg pet dana, potom se nastavlja sa kortikosteroidima

Neuropatije kod ostalih enokrinoloških oboljenja

  • Neuropatije se najčešće sreću kod bolesnika sa akromegalijom i hipotireoidizmom. Po pravilu su to distalne predominatno senzorne polineuropatije sa bolom i parestezijama kao osnovnim simptomima. Neuropatije su primarno aksonalne ali mogu biti aksonalne sa sekundarnom demijelinizacijom. Carpal tunnel sindrom se takođe često dijagnostikuje kod ovih bolesnika.
  • Liječenje- korekcija hormonskog poremećaja odgovarajućom endokrinoloÅ¡kom terapijom dovodi do spontanog oporavka.

METABOLIČKE NEUROPATIJE

Neuropatije usled deficita (B1,B2,B6, B12,vitamin E)-

  • Deficiti vitamina obično nastaju kao posledica malnutricije ili malabsorbcije u sklopu različitih gastrointestinalnih oboljenja. Neuropatije usled deficita vitamina su samo jedna karika u lancu različitih poremećaja funkcije i strukture drugih organa. Lekovi kao Å¡to su izonijazid, hidralazin ometaju normalan metabolizam vitamina i pri dužoj upotrebi mogu izazvati oÅ¡tećenje perifernih živaca. Deficit vitamina B1, B2, B6, B12 dovodi do ispoljavanja simetričnih predominantno senzornih polineuropatija. Deficit vitamina E dovodi do ispoljavanja aksonalne senzorne neuropatije sa izraženom ataksijom.
  • Liječenje- Zasniva se na adekvatnoj korekciji deficita vitamina. Dnevne doze koje se preporučuju se deficit vitamina: B1-50mg, za B2 100mg, za B6 100mg, za vitamin E 100 IJ. Supstitucija za vitamin B12 je 1000ug dnevno i.m. dve nedelje, potom dva puta nedeljno godinu dana. Doza održavanja vitamina B12 je 1000ug mesečno u vidu im.injekcija.

METABOLIČKE NEUROPATIJE

  • Uremijska polineuropatija- U viÅ¡e od dve trećine bolesnika sa znacima hronične bubrežne insuficijencije postoje jasni elektrofizioloÅ¡ki znaci distalne senzomotorne polineuropatije. Polineuropatija je aksonalno-demijelnizaciona. Primena dijalize često ne dovodi do poboljÅ¡anja. Oporavak se ostvaruje nakon transplantacije bubrega.
  • Polineuropatije kod bolesti jetre- Kod bolesnika sa hroničnom hepatičnom insuficijencijom, hepatitisom, bilijarnom cirozom sreću se predominatno senzorne aksonalne polineuropatije.
  • Alkoholna neuropatija- nastaju usled deficitarne ishrane i toksičnog dejstva alkohola. Najčešća su neuroloÅ¡ka manifestacija hroničnog alkoholizma. Radi se o distalnoj simetričnoj polineuropatiji sa oÅ¡tećenjem senzitivnih, motornih i autonomnih vlakana. PatohistoloÅ¡ki u pitanju je primarna aksonalna degeneracija.Lečenje-Prestanak konzumiranja alkohola, poboljÅ¡anje ishrane, adekvatan unos vitamina, naročito B1.
Porfirična neuropatija
  • Porfirija predstavlja grupu bolesti kod kojih postoji urođeni defekt metabolizma porfirina. Nasleđivanje je autosomno dominatno. OÅ¡tećenje perifernih živaca javljaju se jedino u slučaju poremećaja metabolizma hema u jetri i to kod akutne intermitetne porfirije, hereditarne koproporfirije i kod profirije variegata. Nastaju zbog deficita jednog od enzima koji su neophodni u sintezi hema.
  • Akutna intermitentna porfirija je najčešća, nastaje usled parcijalnog deficita porfobilinogen deaminaze Å¡to dovodi do porasta produkcije porfobilinogena i delta aminolevulinske kiseline.
  • Bolest se manifestuje ponovljenim atacima koje mogu provocirati brojni lekovi (barbiturati, sulfonamidi, estrogeni, oralna kontraceptivna sredstva, fenitoin), alkohol, infekcije, traume, kod žena promene u hormonskom statusu

Terapija

  • Osnovne kliničke karakteristike intermitentih ataka su abdominalne kolike, psihički poremećaji, epileptični napadi, neuropatije uz postojanje vegetativne disfunkcije. Psihički poremećaji se manifestuju kao konfuzno delirantna stanja i psihoze. Klinička slika neuropatije odgovara slici GBS.
  • Liječenje se započinje uključivanjem infuzija hipertoničnih rastvora glikoze do 500grama u toku 24h, poÅ¡to glikoza suprimira biosintentski put hema. Hematin – se daje u dozi 4mg/kg iv. svakih 12h sati u periodu od 3-6 dana. Ostala terapija obuhvata primenu analgetika, antibiotika, korigovanje elektoriltnog disbalansa, naročito hiponatremije, primenu beta blokatora, propanolola, zbog tahikardije, a hlorpromazina za smirenje bolesnika, primena antibiotika, polivitaminske terapije, ishrana bogata ugljenim hidratima. Epileptični napadi se leče diazepamom intravenski. Profilaksa napada akutne intermitentne porfirije obuhvata zabranu upotrebe kontraindikovanih lekova, uz kontrolisanje ishrane.
  • Share on Tumblr