Bruceloza

bruceloza(Malteška groznica, Bangova bolest, Sredozemna groznica) Definicija
Bruceloze su zoonoze, bolesti zajedni─Źke Ijudima i ┼żivotinjama. Bolest se karakterizira akutnim, subakutnim i hroni─Źnim tokom. Septikemija, sa posebnim afinitetom prema nervnom sistemu, zglobovima i jetri, je oblik bruceloze.

Epidemiotogija

Rezervoar infekeije su doma─çe ┼żivotinje: koze. ovce, goveda, svinje, konji, psi i ptice. Od ovih ┼żivotinja Ijudi se inficiraju preko mlijeka, mesa (od koza), mlije─Źnih proizvoda: sir, puter, kajmak, zatim, rade─çi sa bolesnim ┼żivotinjama kod kojih je do┼ílo do abortusa (genitalni put) i znatno rje─Ĺe preko urina. Preno┼íenje je mogu─çe i preko raznih predmeta kojima se Ijudi slu┼że, ali je vrlo rijetko. Bolest je profesionalne prirode pa oboljevaju: mesari, veterinari, zemljoradnici i laboranti. Ulazna vrata infekcije su probavni trakt i ledirana ko┼ża. Bruceloze su pro┼íirene u ─Źitavom svijetu.

Etiologija

bruceloza1Uzro─Źnici su brucele, gram negativni kokobacili. BruceHa melitensis je naj─Źe┼í─çi uzro─Źnik oboljevanja koza i ovaca, od kojih se prenosi na Ijude (Febris melitensis). Brucella abortus Bang dovodi do oboljenja goveda (Brucellosis Bang). Brucellasilis dovodi do oboIjevanja svinja a preko njih i Ijudi (Brucellosis suis.). Brucella canis izaziva oboljevanje pasa. Ova specifi─Źnost za pojedine ┼żivotinje nije isklju─Źiva, ve─ç se brucele mogu na─çi i kod drugih ┼żivotinjskih vrsta.

Patogeneza

Kod ┼żivotinja se bolest manifestira kao lokalna, generalizirana ili inaparentna infekcija.
Ulazna vrata infekcije kod Ijudi su probavni trak i ledirana ko┼ża Na ulaznom mjestu javi se lokalna upala. Sa ovog ishodi┼íta, bilo da je to ko┼ża ili sluznica, bacili prodiru preko limfnih sudova do obli┼żnjih limfnih ┼żlijezda gdje se po─Źnu razmno┼żavati (primarno ┼żari┼íte). Ovaj period odgovora inkubaciji. Odavde preko limfnih ^ddcva dospijevaju u krvotok (primarna bakterijemija) kojim K^ aju i zadr┼że se u jetri, ko┼ítanoj sr┼żi, slezeni, testisu, bubregu, endokardu, meningama i udaljenim limfnim ┼żlijezdama, gdje se stvaraju granulomi sastavljeni od mononuklearnih epiteloidnih ─çelija. Ponekad se stvaraju mali apscesi u pojedinim organima (metastatska ┼żari┼íta). Iz ovih metastatskih ┼żari┼íta mo┼że do─çi do ponovnog prodora uzro─Źnika u krv (sekundarna bakterijemija).

Klini─Źka slika

Inkubacija se kre─çe od 7 do 21 dan.
Klini─Źka slika pokazuje izraziti polimorfizam. Po─Źetak bolesti je ili jedva primjetan ili sa izra┼żenim op┼ítim infektivnim sindromom, tako da se prakti─Źki ne razlikuje od drugih febrilnih oboljenja. Najdominantniji su simptomi: temperatura undulantnog tipa, obilno znojenje, izra┼żeni bolovi u mi┼íi─çima, zglobovima i kostima. Bolest se karakterizira serijom febrilnih talasa koji traju od 4 do 25 dana. U ovom talasu, ascendentna faza traje du┼że, 3 do 12 dana, faza akmisa kra─çe, 1 do 4 dana, dok descendentna faza 3 do 12 dana, isto kao i po─Źetna ascendentna. Iza svakog talasa slijedi period apireksije. Temperaturne oscilacije pokazuju razli─Źite amplitude, nekada 2 stepena, nekada 1 stepen, a nekada i manje. Temperatura u fazi akmisa prelazi 40┬░ (febris undulans). Znojenje je obilno, profuzno i predominira kada temperatura pada. Bolesnik se prosto ^kupa u zno.ju┬ź, a znoj ima miris trule slame┬ź.
Objektivni nalaz u ovom febrilnom po─Źetku (akutno febrilni stadij traje najmanje 7 dana) pokazuje sljede─çe simptome: Arterijalnu hipotenziju, tahikardiju, laki faringitis i lako pove─çanu jetru i slezenu. Ponekad se mo┼że konstatovati subikterus i poliadenopatija.
Najrazvijeniji simptomi su primje─çeni tek u ─Źetvrtoj sedmici bolesti. Hematolo┼íki nalaz u ovom stadiju pokazuje leukopeniju sa limfocitozom, hipohromnu anemiju i trombocitopeniju.
U daljem toku se javljaju simptomi lokalizacije procesa koji se na ovaj stadij prosto neprimjetno nadove┼żu (visceralni stadij).
Osteoartikularna lokalizacija se karakteri┼íe pojavom artritisa koji rje─Ĺe zahvata vi┼íe zglobova. Lokalizira se na velike zglobove: sakroilijakalni, koksofemoralni, lakatni, koljeni i sko─Źni zglob. Svi ovi artritisi imaju jako izra┼żeni inflamatorni izgled, sa tendencijom ka spontanoj rezoluciji. Artritisi mogu biti akutni, subakutni i hroni─Źni. Osteitisi rebara i sternuma su ─Źe┼í─ça pojava u hroni─Źnoj brucelozi. Ponekad se na─Ĺe hidroartroza koljena sa uzro─Źnikom u eksudatu.
Genitalne lokalizacije, me─Ĺu kojima orhitis, su jedna od naj─Źe┼í─çih pojava (oko 20% ). Javlja se kasnije, izme─Ĺu 2 do 3 mjeseca bolesti. Oforitis je vrlo rijetka lokalizacija.
Plu─çne lokalizacije se manifestuju kao bronhopneumonije, pseudomilijarne pneumonije, gnojni ili serofibrozni pleuritisi sa nalazom brucela. Evolucija je uglavnom povoljna.
Kardijalne lokalizacie kao miokarditis, endokarditis
i perikarditis spadaju u rijetke pojave.
Hepatobilijarna lokalizacija je vrlo ─Źesta a manifestuje se pojavom akutnog hepatitisa.
Bruceloza se mo┼że spontano izlije─Źiti nakon vi┼íe sedmica, ili pak pre─çi u hroni─Źnu formu.

Klini─Źki oblici

Laki oblici, naro─Źito kod Bango^e bolesti, prolaze pod slikom kratkotrajnog febrilnog oboljenja.
Fudroajantni maligni oblik sa septi─Źnotoksi─Źnim simptomima uz pojavu malignog sindroma.
Tifoidni oblik (melitotoksi─Źni tifus) sa simptomima koji li─Źe na abdominalni tifus (kontinua, splenomegalija).
Subhroni─Źni oblici sa pojavom recidiva.
Hroni─Źni oblici mogu trajati vi┼íe godina, ─Źak do 10 godina, a manifestiraju se naj─Źe┼í─çe osteoartikularnim promjenama.

Dijagnoza

Za dijagnozu, veoma va┼żnu ulogu imaju dobri anamnesti─Źki podaci, objektivni nalaz i evolucija bolesti. Hemokultura za vrijeme febrilnih ataka, a naro─Źito u fazi akmisa je skoro uvijek pozitivna.
Brucele se mogu iskultivisati iz pleuralnog eksudata, iz zgloba, urina, ko┼ítane sr┼żi i punktata ┼żlijezda. Biolo┼íki ogled na zamorcima se koristi, ali za rezultat treba dugo ─Źekati (8 sedmica).
Serolo┼íke reakcije, me─Ĺu kojima Wrightova reakcija aglutinacije, ima najve─çu prakti─Źnu primjenu. Titar od 1: 200 se smatra pozitivnim i javlja se ve─ç krajem druge sedmice bolesti (94% pozitivna). RVK i reakcija hemaglutinacije su tako─Ĺer u upotrebi. Za intradermalne testove se upotrebljava abortin i rnelitin.
Diferencijalna dijagnoza
1) U diferencijalnoj dijagnozi dolaze u obzir oboljenja sa protrahirancm febrilnošću uz hepatosplenomegaliju.
a) Abdominalni tifus, ali hemokultura i Vidalova reakcija mogu uputiti na pravu dijagnozu.
b) Tuberkuloza, a naro─Źito milijarna. Me─Ĺutim, plu─çni nalaz potvr─Ĺuje dijagnozu.
c) Malarija ima tipi─Źne atake temperature, a nalaz plazmodija potvr─Ĺuje dijagnozu.
d) Li┼ímanijaza sa tipi─Źnim izgledom ko┼że (pepeljastosiva) ogromna hepatosplenomegalija 1 pozitivan Formolgel i neostibozanski test, te nalaz li┼ímanija potvr─Ĺuje dijagnozu.
e) Kolagenoze kao sistemni lupus se isklju─Źuju nalazom LE ─çelija, pozitivnim RoseWalerovim testom, hiperproteinemijom i hipergamaglobulinemij om.
f) Limfogranulomatoza se isklju─Źuje na osnovu nalaza periferne krvi, sternalnog punktata i limfografijom.
g) Hroni─Źne leukoze.
h) Infektivna monokuleoza ima karakteristi─Źne simptome, hematolo┼íki nalaz i PaulBunelovu reakciju pozitivnu.
2) Kod koštanozglobnih lokalizacija dolazi u obzir:
a) akutni i hroni─Źni reumatizam.
b) artritisi bakterijske etiologije.
c) osteomijelitisi bakterijske genez─ç.
d) spondiloartroze.
e) hemartros i dr.
3) Kod genitalne lokalizacije orhitisi i orhiepididimitisi druge etiologije.
Zna─Źaj za op┼íte narodnu odbranu
U slu─Źaju rata, brucele se mogu upotrijebiti kao biolo┼íko oru┼żje, s tim, ┼íto bi ┼żivotinje bile inficirane i na taj na─Źin se stvohla mnogobrojna endemska ┼żiri┼íta. Iz ovih ┼żari┼íta infekeija bi se pro┼íirila i na Ijude. Osim toga, veliki broj oboljelih ┼żivotinja se ne bi mogao koristiti u prehrani, ─Źime bi se oskudni prehrambeni fondovi u ratnim uslovima znatno smanjili.
Uzro─Źnici se mogu baciti u obliku aerosola u tovili┼íta, staje i na pa┼ínjake. U ovim uslovima mora postojati vrlo stroga kontrola distribucije hrane (mlijeko).

Terapija

Obavezna je hospitalizacija. Za lije─Źenje se upotrebljavaju streptomicin, tetraciklin i hloramfenikol. Lije─Źenje traje jo┼í 10 dana nakon pada temperature. Zbog pojave recidiva, preporu─Źuje se obnavljanje terapije za 20 do 25 dana. Kod hroni─Źnih oblika daje se kombinacija antibiotika i vakcinoterapija. U te┼íkim slu─Źajevima je indicirana kortikoterapija i transfuzija krvi.
Zaštita
Najefikasnije su veterinarske mjere koje se moraju striktno sprovoditi. Vakcinisanje Ijudi se ne sprovodi. Ruski autori su proizveli atenuiranu vakcinu.

  • Share on Tumblr