Distrofi─Źna i prekancerozna stanja u ginekologiji

Distrofi─Źne promjene na polnim organima ┼żene na koje se u odre─Ĺenom procentu nadovezuju maligne promjene. Naj─Źe┼í─çe se javljaju kod ┼żena za vrijeme ili neposredno poslje klimakterijuma.

Pruritus vulve

je simptom, a ne oboljenje. Kao simptom, on prati neku osnovnu bolesti. Tada se naziva simptomatski svrab. Ima, me─Ĺutim, slu─Źajeva kad se svrab ne mo┼że dovesti u vezu ni sa kakvim oboljenjem i kada izgleda da on postoji kao samostalna patolo┼íka manifestacija kod ┼żene. Tada se govori o esencijalnom svrabu stidnice.

Simptomatski pruritus je posledica neke bolesti op┼íteg i lokalnog karaktera. Prete┼żno se sre─çe kod polno zrelih osoba i kod osoba u odmaklim godinama.

  • Od lokalnih uzroka, pruritus vulve mo┼że da izazove najpre higijenska zapu┼ítenost, odnosno nedovoljno odr┼żavanje li─Źne higijene u tom delu tela, zatim dermatitis, ekcem i herpes. Pruritus ─Źesto prati i obilnu leukoreju kod kolpitisa ili cervicitisa. Posebno ─Źesto mo┼że da bude kod kolpitisa izazvanog monilijom ili trihomonasom. Uzrok svrabu na me─Ĺici i ─Źmaru mogu biti i crevni paraziti, a u predelu stidnog bre┼żuljka i velikih stidnih usana pedikuloza. Hemijski ─Źinioci sadr┼żani u sapunu, rastvorima za ispiranje i mastima za lokalnu upotrebu tako─Ĺe mogu izazvati svrab na stidnici. Naro─Źito uporan svrab skoro redovno prati leukoplakiju i po─Źetni karcinom, a ne┼íto rede i kraurozu stidnice.
  • Od op┼ítih oboljenja, pruritus se naj─Źe┼í─çe vida kod bolesnica od ┼íe─çerne bolesti. Kod njih prili─Źno ─Źesto istovremeno postoji i mikoti─Źna infekcija vagine. Pruritus je kod dijabeti─Źarki toliko ─Źest da je on ponekad prvi znak ┼íe─çerne bolesti. Od svraba stidnice mogu da pate i bolesnice sa. izra┼żenom pothranjeno┼í─çu, avitaminozama, anemijom, te┼íkom tuberkulozom ili karcinomom. Ovaj simptom, zbog upotrebe nekih lekova, mo┼że da se javi i kod ┼żena sa uremijom, ┼żuticom ili sa toksi─Źnim manifestacijama.

Kod simptomatskog pruritusa, sa izle─Źenjem ili pobolj┼íanjem osnovne bolesti nestaje i svrab koji je prati. Kod svake bolesnice koja pati od pruritusa treba inspekcijom i palpacijom spoljnih polnih organa potra┼żiti znake intertriga, dermatitisa, vulvitisa, leukoplakije, krauroze i po─Źetnog raka stidnice. Posle toga ginekolo┼íkim pregledom i pregledom vaginalnog sekreta treba isklju─Źiti postojanje kolpitisa. Kako se pruritus vulve ─Źesto vida kod dijabeti─Źarki, svakoj bolesnici sa ovim simptomom, a naro─Źito ako je u odmaklim godinama, treba pregledati mokra─çu na ┼íe─çer, a po potrebi odrediti i glikemiju. Isto tako, ostalim metodama pregleda treba potra┼żiti znake i drugih oboljenja koja mogu da izazovu pruritus vulve.

Esencijalni pruritus vulve je oboljenje koje se javlja bez postojanja drugih bolesti kojim bi se ono kao simptom moglo objasniti. Etiologija esencijalnog pruritusa je nepoznata. Verovatno je da postoji vi┼íe uzroka koji dovode do ose─çaja svraba na stidnici, a koji su zasad nepoznati. Esencijalni pruritus vulve zapa┼ża se obi─Źno kod nervoznih i osetljivih ┼żena kratko vreme pre i u doba klimakterijuma i ispoljava se ose─çajem upornog svraba na spoljnim polnim organima.

Svrab mo┼że da bude vrlo uporan i u najte┼żim slu─Źajevima dosadan do neizdr┼żljivosti, tako da ┼żeni ne daje mira ni danju ni no─çu. Na ko┼żi stidnice, koja od stalnog ─Źe┼íanja ogrubi i zadeblja, mogu da se vide tragovi ekskorijacije, a mo┼że do─çi i do lokalne infekcije.

Tek kada se isklju─Źe svi dosad poznati uzroci pruritusa, treba postaviti dijagnozu esencijalnog svraba stidnice i preduzcti mere za simptomatsku terapiju. U tom smislu, radi smanjenja osetljivosti na nadra┼żaje, bolesnici treba davati sedativna sredstva, a lokalno, u vidu masti ili pra┼íkova, treba aplikovati lokalne anestetike, ponekad kombinovane sa sredstvima koja rashla─Ĺuju. Radi toga se daje 10% anestezinska mast, anestezin sa alkoholom i mentolom i drugo. Osim toga, dobri rezultati se posti┼żu i davanjem antihistaminika i lokalnom primenom kortizola. Kod upornih slu─Źajeva, mo┼że se poku┼íati sa potko┼żnim injekcijama 0,5% rastvora novokaina ili infiltracija 0,1 ccm 96% alkohola na mestu gde ┼żena ose─ça svrab. Terapija alkoholom daje dugotrajna pobolj┼íanja, ali mo┼że da dovede do nekroze ko┼że na mestu infiltracije. Neki autori preporu─Źuju i lokalnu potko┼żnu autohemoterapiju.

Vrlo uporni slu─Źajevi lece se uzdu┼żnim incizijama na ko┼żi stidnice ili operativnim odstranjenjem ko┼że sa predela na kome ┼żena ose─ça svrab. U iste svrhe neki koriste i rendgensko zra─Źenje.

Leukoplakija vulve

Javlja se naj─Źe┼í─çe kod starijih ┼żena koje su pre┼íle klimakterijum, ali se mo┼że javiti i ranije. Ovo oboljenje predstavlja pojavu belih depigmentisanih pla┼ża na stidnici. Sli─Źne beli─Źaste pla┼że mogu da se vide i na sluznici vaginalnog dela grli─ça materice.

Kod leukoplakije u po─Źetku u ko┼żi postoje promene u vidu hiperkeratoze i akantoze, a u kasnijem stadijumu u vidu atrofije. Uzroci ovog oboljenja nisu dovoljno poznati. Smatra se da je u pitanju hroni─Źan inflamatomi proces, te neki ovo oboljenje nazivaju ÔÇ×hiperplasti─Źni vulvitis”. U kasnijem stadijumu, kada do─Ĺe do atrofi─Źnih promena na ko┼żi, mogu se javiti i prskotine na mestima leukoplakije.

Od simptoma naj─Źe┼í─çe je prati veoma izra┼żen svrab koji je obi─Źno i prvi znak koji skre─çe pa┼żnju na promenu na stidnici. U izvesnom procentu na leukoplakiju se mo┼że nadovezati karcinom vulve, i to ─Źesto na mestima gde postoje prskotine na ko┼żi.

Ne degeneri┼íu maligno svi slu─Źajevi leukoplakije vulve. Zato se ne preporu─Źuje rutinska operativna terapija.

Uz konzervativno le─Źenje, koje se sastoji u davanju sedativnih sredstava i u lokalnoj aplikaciji manjih doza estrogenih hormona, ─Źesto u obliku paste ili masti i sredstava koja smanjuju ose─çaj svraba, bolesnicu treba povremeno kontroiisati i u slu─Źaju najmanje sumnje na mogu─çu pojavu maligniteta treba i operativno intervenisati. Operativna intervencija podrazumeva prostu vulvektomiju ili samo ekstirpaciju ognji┼íta leukoplakije. Ekscizija treba da se vr┼íi u zdravo tkivo, kako bi se smanjila mogu─çnost pojave recidiva. Ponekad je kod jasno definisanih i dobro ograni─Źenih promena na ko┼żi stidnice, naro─Źito ako su pra─çene pruritusom. opravdana i preventivna operacija, ─Źak i kada ne postoji trenutna sumnja na mogu─çnost pojave maligniteta.

Krauroza vulve – Ovo, uglavnom distrofi─Źno, stanje javlja se veoma retko, i to obi─Źno kod ┼żena u odmaklim godinama, negde pre ili u vreme klimakterijuma. Smatra se da je ono posledica hormonske disfunkcije – poreme─çaja u lu─Źenju ovarijalnih hormona.

Sama bolest se ispoljava atrofijom ko┼że i potko┼żnog tkiva u predelu stidnog bre┼żuljka i velikih i malih stidnih usana.

Promena najpre zahvata velike i male stidne usne i sluznicu introitusa vagine i same vagine. U odmaklim slu─Źajevima velike i male stidne usne, pa ─Źak i klitoris, skoro potpuno nestaju, a sluznica vagine zajedno sa podsluzni─Źnim tkivom atrofi┼íe. Vagina postaje pli─ça i u┼ża. Zbog toga se ona pretvara u plitku i usku neelasti─Źnu cev, prolaznu za svega jedan prst i bolno osetljivu pri tome. Polni odnosi kod takvih bolesnica u po─Źetku bolesti su ote┼żani, a u odmakloj fazi su onemogu─çeni.

Stidnica se u cjelini sme┼żurava, njena ko┼ża se istanjuje i postaje ru┼żi─Źasto-bleda, providna i krta i podse─ça na pergament. Ovo distrofi─Źno stanje pra─çeno je svrabom.

Slu─Źajevi maligne degeneracije krauroze, odnosno naknadne pojave karcinoma veoma su retki. Ipak. i zbog relativno male mogu─çnosti za to, pri pregledu bolesnica sa kraurozom treba isklju─Źiti mogu─çnost postojanja po─Źetnog karcinoma. Le─Źenje ovog oboljenja poku┼íava se davanjem ovarijalnih hormona, naro─Źito lokalnom aplikacijom estrogena, ali postignuti rezultati nisu uvek zadovoljavaju─çi. Zato se i kod krauroze ─Źesto pristupa operativnom le─Źenju u vidu ograni─Źene proste vulvektomije.

Benigni i maligni tumori mogu se javiti na bilo kom od spolja┼ínjih i unutra┼ínjim ┼żenskih polnih organa. Benigni tumori nemaju veliki zna─Źaj ukoliko svojom veli─Źinom i lokalizacijom ne dovode do izvesnih neugodnih poreme─çaja i simptoma. Ako se ne odstrane dok su mali, oni mogu da znatno narastu, da dislociraju susedna tkiva i organe, da ih deformi┼íu i da, vr┼íe─çi pritisak na njih, remete ne samo funkcije tkiva iz koga su nastali ve─ç i organe u ─Źijem se susedstvu razvijaju. U celini uzev, benigni tumori ┼żenskih polnih organa veoma su ─Źesti i mogu se javiti u bilo kom starosnom dobu ┼żene i na bilo kom od spolja┼ínjih ili unutra┼ínjih polnih organa. Vr┼íe─çi pritisak na susedna tkiva i organe, ovakvi tumori, iako histolo┼íki benigni, naro─Źito ako su njima kompromitovana odre─Ĺena nervna stabla i putevi, mogu ─Źak da izazivaju slabije ili ja─Źe bolove u odre─Ĺenim rcgionima organizma. Do takvih situacija ─Źesto je dolazilo u daljoj, pa ─Źak i u skorijoj pro┼ílosti, kada su se bolesnice kasno obra─çale lekaru i kada su se zbog toga benigni tumori, a posebno ovarijalne ciste i miomi materice, dijagnostikovali kasno, tek kad su dostizali vrlo velike razmere i time znatno remetili op┼íte stanje bolesnica. Danas se, me─Ĺutim, benigni tumori otkrivaju i po potrebi operativno odstranjuju, osim izuzetno, dok su jo┼í mali i dok je njihov uticaj na organizam bez ve─çeg zna─Źaja. Benigni tumori takode mogu da remete op┼íte stanje bolesnice ako nastupe izvesne komplikacije, prvenstveno torkvacija, infekcija, ruptura ili krvarenja iz tumora.

Za razliku od benignih, maligni tumori ┼żenskih polnih organa, koji su relativno ─Źesti, naro─Źito na pojedinim polnim organima, obi─Źno su vrlo opasni po zdravlje i ugro┼żavaju ┼żivot bolesnice. Kako do danas ne raspola┼żemo apsolutno sigurnim metodama i sredstvima za njihovo definitivno odstranjivanje i izle─Źenje, veoma je va┼żno da ih lekar ┼íto ranije otkrije i da bolesnicu ┼íto pre uputi na odgovaraju─çu terapiju.

  • Share on Tumblr