Bra─Źni sterilitet

Bra─Źni sterilitet

Bra─Źni sterilitet

Smatra se da je jedan brak neplodan kad ┼żena i posle tri godine normalnih bra─Źnih odnosa ne ostane bremenita. Neki autori u poslednje vreme skra─çuju ovaj vremenski period na dve godine. Sterilitet treba razlikovati od infertiliteta. Kada je u pitanju sterilitet ┼żena nije u stanju da ostane bremenita (impotentio concipiendi), a kod infertiliteta ┼żena mo┼że da zatrudni ali ne mo┼że da iznese trudno─çu do kraja i da rodi (impotentio generandi). O bra─Źnom sterilitetu govori se zbog toga ┼íto neplodnost u braku mo┼że poticati od oba supru┼żnika. Ranije je krivica za neplodnost, ─Źak i u medicinskim krugovima uglavnom pripisivana ┼żeni. Danas se smatra da u 40% slu─Źajeva krivicu za neplodnost snosi ┼żena, 40% mu┼íkarac, a u preostalih 20% za neplodnost su odgovorni i mu┼íkarac i ┼żena. Sterilitet zbog svoje u─Źestalosti nije samo problem bra─Źnih drugova, ve─ç u izvesnoj meri i ─Źitavog dru┼ítva. Procenat sterilnih brakova kre─çe se i do 15%. Da bi do┼ílo do oplo─Ĺenja, genitalije oba seksualna partnera treba da su normalno razvijene i da ne postoji nikakav va┼żniji poreme─çaj u njihovoj funkciji. Pre svega, neophodno je da mu┼ż i ┼żena budu sposobni za obavljanje normalnih polnih odnosa.

Sterilitet muškarca

Zbog velikog procenta mu┼íkaraca koji su uzrok neplodnosti u braku, ispitivanje i le─Źenje u sterilnim brakovima ne treba usmeriti samo na ┼żenu, ve─ç ga treba uvek zapo─Źeti sa mu┼íkarcem. Anatomski poreme─çaji na spoljnim i unutra┼ínjim polnim organima, koji ote┼żavaju ili onemogu─çavaju normalne polne odnose ili u ve─çoj meri remete funkciju genitalnih organa, mogu da budu uzrok neplodnosti u braku. Kao ┼íto je ve─ç pomenuto, za bra─Źni sterilitet gotovo podjednaku odgovornost snose oba bra─Źna partnera, ┼íto obavezuje na istra┼żivanje uzroka neplodnosti i mu┼íkarca i ┼żene. Pre pregleda treba i od mu┼íkarca uzeti li─Źnu anamnezu. Pri tome treba obratiti pa┼żnju na ranije prele┼żane bolesti, u prvom redu na parotitis, gonoreju i postojanje prisutnog ili izle─Źenog kriptorhizma. Osim toga, i tuberkuloza testisa ili epidimisa mo┼że biti uzrok steriliteta mu┼íkaraca, te i u tom pravcu treba usmeriti anamnezu. Isto tako, treba ispitati da li je mu┼íkarac operisan od jednostrane ili obostrane preponske hernije i da li je imao operativnu korekciju kriptorhizma. Posle toga treba izvr┼íiti pregled. Najpre treba ustanoviti da K su mu┼íki polni ud i testisi normalno razvijeni i da li na njima postoje nepravilnosti koje ote┼żavaju ili onemogu─çavaju obavljanje prirodnih polnih odnosa (hipospadija, epispadija). Zatim treba ustanoviti da li su testisi spu┼íteni u skrotum, da li su odgovaraju─çe veli─Źine, i opipati njihovu konzistenciju. No, pored ─Źisto anatomskih nedostataka koji mogu da dovedu do neplodnosti mu┼íkaraca, vrlo je va┼żno i ispitivanje sperme, odnosno njene koli─Źine, viskoziteta, izgleda, mirisa, hemijske reakcije i broja, oblika i vitalnosti spermatozoida. Pri tom naro─Źitu pa┼żnju treba obratiti ba┼í na spermatozoide, jer su oni direktni u─Źesnici u oplo─Ĺenju.Dijagnozu i terapiju mu┼íkog steriliteta treba prepustiti specijalistima. Pored pregleda sperme, u dijagnosti─Źke svrhe mo┼że se vr┼íiti biopsija testisa, a u terapiji se pored gonadrofina, klomifena i testosterona, mogu da koriste i operativne metode, plastika duktusa deferensa. Ova operacija vr┼íi se kad se biopsijom testisa ustanovi postojanje normalnog procesa spennatogeneze uz istovremenu aspermiju, koja je, u tom slu─Źaju, posledica opturacije odvodnih puteva, odnosno duktusadeferensa. Po┼íto je pregled mu┼íkarca bezbolan i ne┼íkodljiv, pri ispitivanju uzroka bra─Źnog steriliteta treba najpre pregledati mu┼íkarca, pa ako se nade da je on sposoban za oplo─Ĺenje, treba nastaviti sa ispitivanjem ┼żene. Ovo je veoma va┼żno sistematski sprovoditi, jer se de┼íava da sperma, nacko potpuno zdravih mu┼íkaraca, bude bez ijednog spermatozoida ili da u njoj postoje samo mrtvi spermatozoidi.

Spermatozoidi. – Spermatozoidi ili mu┼íke polne ─çelije sazrevaju u testisima, pa se zajedno sa semenom te─Źno┼í─çu sakupljaju u semenoj kesici, iz koje se izbacuju u spolja┼ínju sredinu u trenutku orgazma. Prema tome, sperma se ne sastoji samo od spermatozoida koji sazrevaju u testisima, nego i od sekreta koji se lu─Źi prvenstveno u prostati i samoj semenoj kesici i koji daje spermi karakteristi─Źnu alkalnu reakciju podesnu za opstanak spermatozoida. Izbacivanje semene te─Źnosti ili ejakuiacija de┼íava se kao zavr┼íni ─Źin pri polnom op┼ítenju, onaniji ili poluciji. Stanje potpunog nedostatka sperme pri do┼żivaljavanju orgazma, kada treba da nastupi ejakuiacija, naziva se aspermija i ona, ako je trajna, predstavlja apsolutni razlog za neplodnost mu┼íkarca. Pri polnom odnosu izba─Źeni spermatozoidi dospevaju u zadnji svod vagine, a odatle aktivnim kretanjem u cervikalni kanal, materi─Źnu ┼íupljinu i jajovode, u ─Źijem se lumenu sre─çu sa jajnom ─çelijom i gde se obi─Źno de┼íava oplo─Ĺenje. Spermatozoidi pod mikroskopom imaju izgled punoglavaca sa spljo┼ítenom glavicom. Duga─Źki su oko 50 mikrona i na njima se razlikuju glavica, kratak vrat i rep, pomo─çu koga se aktivno kre─çu. Normalan zdrav ─Źovek u jednom ejakulatu izbaci 2-5 ccm sperme, koja je beli─Źasta, neprozirna, viskozna te─Źnost, sladunjavog i otu┼żnog mirisa i slabo alkalne reakcije, ┼íto omogu─çava opstanak i kretanje spermatozoida u njoj. U l ml sperme nalazi se 80-100.000.000 spermatozoida. Donja granica normalnog broja spermatozoida u l ml smatra se da je 60.000.000. Smanjena koli─Źina spermatozoida ispod tog broja ili oligospermija mo┼że bili uzrok relativne neplodnosti, ako je to smanjenje ja─Źe izra┼żeno. Ako u spermi u potpunosti nedostaju spermatozoidi, onda se radi o azoospermiji, a ako su spermatozoidi u njoj nepokrelni i mrtvi o nekrospermiji. Ukoliko su ova stanja trajna, a ne prolaznog karaktera, onda su ona uzrok, apsolutnog steriliteta mu┼íkarca. Stanje smanjene pokretljivosti spermatozoida naziva se astenospermija. Ako je njihova pokretljivost znatnije oslabljena, a broj manji od normalnog, i to mo┼że biti uzrok relativne neplodnosti mu┼íkarca, dok se o apsolutnoj neplodnosti ne mo┼że govoriti dokle god se u ejakulatu nade bar jedan pokretan spermatozoid. Pri pregledu sperme tako─Ĺe treba obratiti pa┼żnju na procenat nenormalnih oblika spermatozoida. Dopu┼íteno je da nenormalnih oblika bude najvi┼íe 20%. Prisustvo degenerisanih oblika spermatozoida (dvoglavih, dvorepih, nepravilnog oblika i veli─Źine) u ve─çem procentu od 20% takode se smatra mogu─çim uzrokom neplodnosti mu┼íkarca. Isto tako, i znatno pove─çan broj spermatozoida (preko 120 000 000 u kubnom centimetru) ili takozvana polispermija mo┼że biti uzrok steriliteta. Uzrok neplodnosti mo┼że biti i promenjena reakcija sperme, kao i promenjena viskoznost. Vaginalni sekret je kisele reakcije (Ph 4,5-5) i zato nepovoljno uti─Źe na spermatozoide. Nasuprot tome, reakcija sekreta u cervikalnom kanalu i materi─Źnoj duplji je alkalna i veoma podesna za opstanak, kretanje i ┼żivot spermatozoida.

Treba ista─çi ─Źinjenicu da se samo na osnovu jednog nepovoljnog spermograma ne mo┼że doneti pouzdan i kona─Źan sud o plodnosti, a naro─Źito neplodnosti mu┼íkarca. Za svaku ozbiljniju procenu o tome neophodno je da se pregled sperme izvr┼íi bar triput u razmaku od po mesec dana.

De┼íava se ponekad da vaginalni sekret i cervikalna sluz imaju spermatocidna svojstva, tj. da vrlo brzo umrtvljuju spermatozoide uop┼íte ili, pak, spermatozoide jedne odre─Ĺene osobe. Isto tako, de┼íava se da spermatozoidi izvesnih osoba, vrlo brzo pa ejakulaciji u vagini gube svoju pokretljivost i sposobnost oplo─Ĺenja. Da bi se kao uzrok neplodnosti isklju─Źile i ove mogu─çnosti, vr┼íi se tzv. Sims-Huhnerov ili postkoitalni test. Naime, kratko vreme posle koitusa uzima se sekret iz zadnjeg svoda vagine, tra┼że se u njemu spermatozoidi i ispita njihova pokretljivost i vitalnost, a time odredi i njihova sposobnost za oplo─Ĺenje.

Sterilitet ┼żene

I od ┼żene. kao i od mu┼íkarca, pre nego sto se prede na ginekolo┼íki pregled i druga ispitivanja radi ustanovljavanja uzroka neplodnosti, uzima se detaljna anamneza. Pri tome treba proveriti javljanje prve i urednost i ostale karakteristike kasnijih menstruacija. kao i potra┼żiti simptome nepravilne funkcije jajnika i ostalih ┼żlezda sa unutra┼ínjim lu─Źenjem, hipofize, nadbubrega i ┼ítitnja─Źe. Isto tako, nu┼żno je saznati da li je bolesnica bolovala od upale unutra┼ínjih polnih organa, ┼íto mo┼że dovesti do njihove poreme─çene funkcije i do su┼żenja ili potpune opturacije jajovoda. Isto tako, va┼żni su podaci i da li je bolesnica koristila i koja sredstva za kontracepciju, kao i kakav je njen polni ┼żivot, odnosno koliko su uredni polni odnosi. Pri tome treba voditi ra─Źuna da li je bolesnica imala polne odnose u vreme koje je optimalno za nastajanje za─Źe─ça, odnosno u vreme na oko 14 dana pre o─Źekivanja menstruacije u svakom menstruacionom ciklusu. Veoma va┼żan podatak je i da li je bolesnica ranije ve─ç bila bremenita i da li se pri tome radilo o intrauterinoj ili vanmateri─Źnoj trudno─çi, o eventualnoj grozdastoj moli, kao i kako se prethodna trudno─ça zavr┼íila poro─Ĺajem, spontanim poba─Źajem, ili namernim prekidanjem. Ako je postojao nameran prekid trudno─çe, va┼żno je znati ko ga je obavio, sama bolesnica, nestru─Źno ili stru─Źno lice, kao i u kakvim je uslovima prekid trudno─çe ura─Ĺen. Tek posle toga obavljaju se ginekolo┼íki i ostali pregledi.Uzroci neplodnosti ┼żene pri palpatorno normalnim genitalnim organima naj─Źe┼í─çe su endokrine i opstrukcione prirode, ali i drugi, na prvi pogled sitni ─Źinioci, kao ┼íto je poja─Źana kiselost vaginalnog sadr┼żaja, hroni─Źno upala sluznice vagine, eventualno spermatocidno svojstvo cervikalnog sekreta. preterana ili nepravilna rascepljenost spoljnog u┼í─ça materice, nepravilan i nepovoljan polo┼żaj materice. Da bi ┼żena ostala bremenita pri normalnim seksualnim odnosima neophodno je da se u jajniku povremeno odigrava ovulacija, da oslobo─Ĺena zrela jajna ─çelija dospeva u jedan od jajovoda, koji treba da je prolazan ─çelom svojom du┼żinom, te da dopusti prolaz spermatozoida do materi─Źne

┼íupljine i njegovo spajanje sa zrelom jajnom ─çelijom, ┼íto se obi─Źno de┼íava u ampularnom jelu jajovoda. Kod endokrinih poreme─çaja sa posledi─Źnom hipoplazijom materice i amenorejom, odsustvo ovulacije ili nedovoljna hormonska priprema sluznice materice za prijem oplo─Ĺenog jajeta mo┼że da bude razlog steriliteta. Uzrok tome mo┼że bili nepravilna ili nedovoljna funkcija prednjeg re┼żnja hipofize, nepravilna funkcija jajnika ili, pak, nerazvijenost materice i odsustvo cikli─Źnih promena njene sluznice. Opstrukcioni sterilitet posledica je neprolaznosti jajovoda, naj─Źe┼í─çe nosle upale njihove sluznice izazvanog prethodnim nasilnim prekidanjem trudno─çe. Ve┼íta─Źki prekid trudno─çe je vrlo opasan, nepovoljno deluje na dalju plodnost ┼żene jer veoma visok procenat neplodnosti prati prekidanje (naro─Źito prve) trudno─çe. Va┼żnu ulogu u opstrukciji jajovoda i posledi─Źnoj neplodnosti danas veliki broj autora pripisuje i tuberkulozi genitalnih organa ┼żene. To naro─Źito va┼żi za latentne oblike tuberkuloze lokalizovane prvenstveno na jajovodima i endometrijumu. Ovakvih oblika tuberkuloze ima naro─Źito mnogo u zemljama gde je ova bolest jo┼í uvek dosta rasprostranjena, ┼íto je slu─Źaj i sa na┼íom zemljom. Latentni oblici tuberkuloze obi─Źno ne daju nikakve klini─Źke simptome, te se zato i ne dijagnostikuju ili proti─Źu pod dijagnozom hroni─Źnog adneksitisa i parametritisa. Kako je sterilitet vrlo ─Źest pratilac ovakvih oblika tuberkuloze, na tuberkulozu se obi─Źno posumnja tek u toku tra┼żenja uzroka neplodnosti ┼żene. Kao kod mu┼íkarca, tako i kod ┼żena ispitivanje pravih uzroka steriliteta i njegovo le─Źenje treba prepustiti specijalistima koji se naro─Źito bave ovom problematikom. Neplodnost se, prema tome da li je ┼żena ostajala bremenita ili nije, deli na sekundarnu i primarnu. O primarnom sterilitetu govori se kod ┼żena koje nikad nisu bile gravidne, a o sekundarnom kod ┼żena koje su bile trudne, ra─Ĺale, pobacivale, ali posle svega toga vi┼íe ne ostaju bremenite. Prognoza u pogledu uspeha le─Źenja neplodnosti je mnogo povoljnija kod sekundarnog nego kod primarnog steriliteta.

Kako insuficijencija ovarijalne funkcije mo┼że biti razlog neplodnosti i kod ┼żena sa na izgled normalnim i redovnim menstruacionim ciklusima, kod svih sterilnih ┼żena po

sle pregleda sperme mu┼ża treba pristupiti ispitivanju ovarijalne aktivnosti. U tom pogledu najva┼żnije je da se ustanovi da li postoji ili ne postoji ovulacija, odnosno da li je nedostatak ovulacije razlog neplodnosti. U tu svrhu koriste se prakti─Źni testovi ovulacije, opisani na drugom mestu. Od njih se najvi┼íe koriste merenje bazalne temperature, citohormonski pregledi vaginalnog sekreta, test papratizacije cervikalnog sekreta i ednometrijalna biopsija. Danas se ovulacija ispitije i dokazuje celioskopijom i pregledom pomo─çu ultrazvuka. Da bi se kod odre─Ĺene ┼żene utvrdilo odusustvo ovulacije, odnosno daje nedostatak ovulacije uzrok steriliteta, ispituje se vi┼íe uzastopnih menstruacionih ciklusa, uz kori┼í─çenje vi┼íe razli─Źitih testova za dokazivanje ovulacije. Tek ako svi testovi u vi┼íe menstruacionih ciklusa budu negativni, mogu se izvesti pomenuti zaklju─Źci i preduzeti odgovaraju─çe terapijske mere.

U iznala┼żenju uzroka steriliteta danas se kod normalnog hormonskog stanja ┼żene sve vi┼íe koriste i pomo─çne metode za ispitivanje prolaznosti jajovoda, stanja endometrijuma i pravilnosti materi─Źne ┼íupljine. To su insuflacija ili produvavanje jajovoda i histerosalpingografija, koja u poslednje vreme ima sve ┼íiru primenu u ginekologiji. Posle ispitivanja prolaznosti jajovoda i kvaliteta i promena ┼íupljine i zida materice, ona se danas koristi u dijagnostici tuberkuloze ┼żenskih genitalija, lokalizacija mioma i karcinoma endocerviksa i korpusa, u dijagnostici pro┼íirenih vena male karlice, vanmateri─Źne trudno─çe itd. Pored dijagnosti─Źkog zna─Źaja, ove dve metode imaju i terapijsku vrednost, jer ┼íirenjem su┼żenja na jajovodu i kidanjem eventualnih sraslina potpoma┼żu u izvesnim slu─Źajevima ponovnom uspostavljanju njihove prolaznosti. Veliki zna─Źaj u dijagnostici uzroka neplodnosti ima i celioskopija.

U le─Źenju steriliteta danas se koristi i metoda ve┼íta─Źke inseminacije. Ova metoda mo┼że se koristiti samo u slu─Źaju kad se ustanovi normalan nalaz kod oba supru┼żnika i kad se pretpostavi da su vaginalni sadr┼żaj ili cervikalna sluz uzro─Źnici propadanja spermatozoida i nemogu─çnosti oplo─Ĺenja. U takvoj situaciji, da bi se izbegli ovi spermatocidni faktori, spermatozoidi se zajedno sa spermom mu┼ża unose ┼ípricom i naro─Źitom ka

nilom direktno u materi─Źnu duplju ┼żene. To se vr┼íi u sredini ciklusa, po┼íto se testovima odredi vreme kad se odigrava ovulacija. Kod nas se za lo rutinski koristi test papratizacije cervikalne sluzi. U izvesnim zemljama vr┼íi se vesla─Źka inseminacija i spermom davalaca u slu─Źaju da je kod mu┼ża ustanovljen apsolutan sterilitet. Kod nas kori┼í─Źenje sperme davalaca zakonom nije regulisano zbog komplikovanih pravnih odnosa koji mogu da nastupe u pogledu prava o─Źinstva ako ┼żena ostane bremenita. Da bi se to izbeglo, u zemljama gde se ova metoda koristi obi─Źno se ne daje sperma jednog davaoca, ve─ç se za to koristi koktel na─Źinjen od sperme vi┼íe davalaca, u koji se stavlja tako─Ĺe i sperma mu┼ża, ─Źak i onda kada je jasno da je on apsolutno neplodan. Pri tom se, u slu─Źaju heteroinseminacije, mora voditi ra─Źuna o psihi─Źkim, zdravstvenim i fizi─Źkim kvalitetima davalaca sperme, kao i o apsolutnoj diskreciji, odnosno o anonimnosti kako davalaca, tako i primalaca sperme. Zbog mogu─çnosti preno┼íenja spermom HIV virusa, uzro─Źnika AIDS-a na primaoca, davaoci sperme moraju biti ispitani i u tom pogledu.

Bra─Źni sterilitet 5.00/5, (100.00%), 1
  • Share on Tumblr