Amenoreja

Amenoreja ili potpuni izostanak menstruacije predstavlja simptom, a ne bolest.

Amenoreja se grubo deli na fiziološku i patološku, primarnu i sekundarnu.

Fiziološka amenoreja

Izostanak menstruacije u životnim dobima i stanjima kada se ona i inače ne javlja. Fiziološka amenoreja postoji do puberteta, u toku trudnoće, posle porođaja, za vreme laktacije, u menopauzi.

  • Amenoreja do puberteta posledica je nedovoljnog lučenja gonodstimulina u prednjem režnju hipofize, a takode i refrakternosti jajnika na podsticaje iz hipofize do tog životnog doba.
  • Amenoreja u toku trudnoće nastaje zbog produžene lutealne faze do koje dovodi lučenje progesterona iz žutog tela, trudnoće i estrogena iz posteljice.
  • Posle prekidanja trudnoće takode nastupa sekundarna amenoreja, koja je različitog trajanja. Ako se prekid trudnoće desio u ranim mesecima, tj. ako je reč o pobačaju, onda amenoreja obično traje 3 do 8 nedelja. Posle porođaja amenoreja može da traje po viÅ¡e meseci, pa i godinu dana. Ima, međutim, slučajeva da se menstruacija javi vrlo brzo po porođaju.

Kada će se uspostaviti menstruacioni ciklus u takvoj situaciji u velikoj meri zavisi od laktacije. Kod žena koje ne doje menstruacija se javlja mnogo ranije.Iako dojenje produžava sekundarnu amenoreju, ono to čini samo do izvesne vremenske granice. Nastavljanje dojenja i posle toga ne sprečava pojavu ovulacije i uspostavljanje menstruacionog ciklusa.

§  U početku klimakterijuma jajnici postaju neosetljivi na podsticaje iz prednjeg režnja hipofize i u njima se javljaju atrofične promene koje progresivno napreduju. Zbog toga i povećano lučenje gonadostimulina, koje nastaje u to doba, nije u stanju da u jajnicima održi lučenje seksualnih hormona sa pojavom ovulacija i stvaranjem žutih tela. Prestanak lučenja seksualnih hormona, između ostalog, dovodi do atrofije materice u celini, a posebno njenog endometrijuma.

Patološka amenoreja

Patološka amenoreja se još i danas deli na primarnu i sekundarnu. Da li je jedna amenoreja primarna ili sekundarna zavisi od doba kada su se javili uzroci koji je izazivaju.

  • Primarna amenoreja – Ako ti uzroci postoje joÅ¡ iz detinjstva – pod primarnom amenorejom podrazumeva se odsustvo menstrualnih krvarenja u toku i posle puberteta, tj. posle 18 godina starosti.
  • Sekundarna amenoreja -  počinje kasnije – Sekundama amenoreja je izostanak menstmacije kod žena koje su prethodno viÅ¡e puta ili bar jednom menstruirale.

I kod jednog i kod drugog tipa amenoreje uzroci su najčešće hormonsko-konstitucione prirode.

Poremećaj nekog organa na liniji (kora mozga, hipotalamus, hipofiza, jajnik, materica) dovodi do poremećaja menstruacionog ciklusa. Veliki značaj u nastajanju amenoreje mogu imati i oštećenja funkcije drugih endokrinih organa, naročito nadbubrega, štitnjače i pankreasa.

Prema sedištu poremećaja amenoreje se mogu podeliti na amenoreje hipotalamusnog, hipofiznog, ovarijalnog uterusnog porekla.

Amenoreje koje potiču od poremećaja u nivou hipotalamusa i hipofize su centralnog, a arnenoreje izazvane poremećajima na jajnicima, materici i vagini perifernog porekla.

Pored toga, postoje i amenoreje uzrokovane poremećajem funkcije štitne žlezde, kore nadbubrega i pankreasa.

Amenoreja hipotalamusnog porekla.

U slučajevima amenoreje hipotalamusnog porekla, najčešće je zbog patoloških promena na samom hipotalamusu smanjena produkcija rilizing faktora (LHRH) ili otežan transport zbog patoloških promena na peteljci koja povezuje hipotalamus sa hipofizom (recimo kod tumora koji je pritišću).

Za amenoreju hipotalamusnog porekla karakteristično je smanjeno lučenje FSH i luteinizirajućeg hormona, što izaziva poremećeno lučenje ženskih polnih hormona.

Pošto je i lučenje estrogenih hormona i progesterona takođe poremećeno, izostaje estrogeno dejstvo na endometrijum i vaginalnu sluznicu, čiji epitel zbog toga pokazuje znake atrofije.

Slabo dejstvo estrogena može se dokazati endometrijalnom biopsijom, ili citohormonskim analizama. Ako se takvoj bolesnici daje progesteron, po prestanku njegove aplikacije neće nastupiti krvarenje iz endometrijuma koji prethodno nije pripremljen estrogenima. Ako se pak, izvesno vreme na materičnu sluznicu deluje estrogenima, pa se posle toga nastavi sa aplikacijom progesterona, endometrijum će reagovati na njihovu aplikaciju, te će po prestanku davanja nastupiti krvarenje zbog pada estrogena.

U terapiji amenoreja hipotalamusnog porekla treba odstraniti uzrok koji ih je izazvao. Osim toga, dobri rezultati mogu se postići davanjem luteinizirajućeg hormona (djeluje na lučenje estrogena), ciklično sa naknadnom primenom progesterona.

Dobri rezultati mogu se postići i naizmeničnim davanjem estrogena i progesterona u nekoliko ciklusa.

Amenoreje koje pravi uzrok imaju u kori mozga – pshičke svoje dejstvo ispoljavaju preko hipotalamusa

U grupu amenoreja hipotalamusnog porekla spada i amenoreja kod Frelihove bolesti, odnosno adiopozogenitalnog sindroma. Ovaj sindrom smatra se posledicom oštećenja funkcije hipotalamusa, odnosno nedostatkom podsticaja gonodotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. Pri tome je, međutim, očuvana njena tireotropna i adrenokortikotropna funkcija, te se ne javljaju znaci hipofunkcije ovih žlezda. Poremećen je i centar za apetit u hipotalamusu. Zbog toga ovaj sindrom karakteriše gojaznost, pospanost, hipoplazija genitelnih organa i amenoreja.

Amenoreja hipofiznog porekla.

Tumori hipofize, njena nedovoljna razvijenost, oštećenja izazvana bolestima ili cirkulatornim promenama glavni su uzročnici amenoreje. Kod takvih bolesnica smanjeno je ili ugušeno lučenje gonadotropnih hormona, a samim tim smanjena je i aktivnost jajnika.

Lečenje treba da bude po mogućnosti uzročno. Ako to nije moguće, onda treba davati gonadostimuline. Hipofizna amenoreja obično je jedan od simptoma u sklopu sindoroma insuficijencije hipofize.

  • Hipofizni infantilizam - koji se ispoljava zakaÅ¡njenjem u psihičkom i fizičkom razvoju. Tu je oÅ¡tećena funkcija stvaranja hormona rašćenja, gonadotropnih, a ponekad i drugih hormona, Å¡to upotpunjuje sliku bolesti.
  • Kod gigantizma ili akromegalije obično postoji tumor eozinofilnih ćelija prednjeg režnja hipofize, praćen njihovom pojačanom aktivnošću. Istovremeno sa povećanjem produkcije hormona rasta: često je poremećena i funkcija Å¡titne i nadbubrežne žlezde. U početku su ova stanja praćena pojačanim menstruacijama, ali ubrzo nastupa sekundarna amenoreja.
  • Simmondsova bolest je posledica teÅ¡kog oÅ¡tećenja prednjeg režnja hipofize, sa manjim ili većim poremećajem njegovih osnovnih aktivnosti. Prema stepenu oÅ¡tećenja sreće se i različita težina sindroma. Izraženu kliničku sliku karakteriÅ¡e amenoreja, gubitak libida, znaci hipotireoidizma. Ako je žena u babinjama, nastupa prekid laktacije. Kosmatost sa stidnog predela i ispod pazuha iščezava. Genitalni organi, a naročito materica, atrofiÅ¡u. Koža bolesnice je bledožuta, i ko, ličina pigmenta u njoj znatno smanjena. Bolesnica je malaksala i osetljiva na hladnoću.
  • Sheehanov sindrom takode je posledica lezije hipofize. On se obično javlja posle teÅ¡kih porođaja ili odmaklih pobačaja praćenih obilnim krvarenjem iz materice. Patoanatomski supstrat – tromboza arterije koja ishranjuje prednji režanj hipofize, Å¡to uslovljava manji ili veći poremećaj njegovih funkcija. Simptomi koji prate oboljenje zavise od veličine i lokalizacije oÅ¡tećenja u prednjem režnju hipofize, odnosno da li je i u kojoj meri oÅ¡tećena gonadotropna, adrenokortikotropna i tireotropna funkcija hipofize. Prema tome, kod bolesnice se mogu javiti sekundarna amenoreja, prekid laktacije, redukcija sekundarnih seksualnih znakova, atrofija genitalnih organa, iščezavanje dlakavosti sa kosmatih delova tela, adinamija, bledožućkasta boja kože sa znacima miksedema, smanjena životna aktivnost, ravnoduÅ¡nost.

Lečenje je simptomatsko i supstituciono.

Amenoreja ovarijalnog porekla

Viđa se kod hipofunkcije i hiperfunkcije jajnika.

Hipohormonska amenoreja prati poremećaj u razvoju i funkciji jajnika, bilo da se radi o ageneziji, hipoplaziji ili hipofunkciji.

  • Potpuna agenezija je rijetka,
  • Ovarijalna disgenezija -gde su jajnici predstavljeni tankim vezivnim vrpcama bez funkcionalnih sposobnosti, viđa se kod Tarnerovog sindroma- Takve osobe su niskog rasta, kratkog struka, sa slabije razvijenim sekundarnim seksualnim znacima zbog odsustva lučenja seksualnih hormona, u prvom jedu estrogena. Na atrofičnoj sluznici materice nema uobičajenih promena karakterističnih za menstruacioni ciklus. Takve osobe imaju pterigium colli sa obe strane vrata koža im je razvučena, te podseća na pelerinu. Spoljni polni organi su ženskog tipa., često se sreće i koarktacija aorte. Amenoreja je primarna i konstantna. U mokraći je povećana količina FSH hormona i snižen nivo 17-ketesteroida.
  • OÅ¡tećenje funkcije jajnika koje se ispoljava u nedovoljnom izlučivanju estrogena, odsustvu ovulacije i stvaranju žutog tela i progesterona. Ako se u takvim slučajevima zaista radi o hipofunkciji jajnika zbog nedovoljne produkcije estrogena, hipofiza reaguje pojačanim lučenjem gonadotropnih hormona. Zbog pojačanog lučanje gonadostimulina i nedostatka lučenja estrogenih hormona, takve žene mogu da pokažu znake prijevremenog klimakterijuma (klimacterium praecox).

Hiperhormonska amenoreja - posledica je pojačanog i produženog lučenja estradiola ili progesterona. Ovakva amenoreja obično je privremenog karaktera ako se radi o folikulamoj ili, luteinskoj cisti. Ona se, međutim, može javiti i kao posledica funkcionalnih tumora jajnika tumora granuloznih ćelija ili ćelija unutrašnjeg omotača.

Isto tako, amenoreja može da prati i pojačanu produkciju androgenih hormona jajnika.

Stein-Leventalov sindrom. – Amenoreja i oligomenoreja sreću se i kod prilično retkog SteinLeventalovog sindroma. Ovaj sindrom karakteriÅ¡e jednostrano ili obostrano policistično uvećanje jajnika, poremećaj menstmacionih ciklusa i sterilitet. Makroskopski, jajnici su jasno povećani, do veličine kokoÅ¡jeg jajete, sjajne sivkastobeličaste boje, zadebljane tunike albugineje. Na preseku jajnika, u kori, vide se mnogobrojni cistični folikuli i hiperplazija srži.

Anamnestički, bolesnica se žali na amenoreju ili oligomenoreju, koja se smenjuje sa neurednim krvarenjima. Pri opštem pregledu zapažaju se znaci maskulinizacije, u prvom redu pojava dlaka na naušnicama i bradi, maIjavost dojki, obilna dlakavost muškog tipa na spoljnim polnim organima i stidnom brežuljku. Pri palapatornom ginekološkom pregledu nadu se znatno uvećani jajnici. Uvećanje jajnika može se potvrditi i dopunskim pregledima celioskopijom, ultrazvukom i ginekografijom. Znaci maskulinizacije posledica su povećanog lučenja androgenih hormona u jajnicima i nadbubrezima. Zbog toga su vrednosti 17-ketosteroida na gornjoj granici ili nešto povišene. U stvari, kod ovog sindroma poremećena je korelacija između gonadotropnih i ovarijalnih hormona, koji se ne izlučuju u vidu normalnih krivulja. Umesto da variraju, estrogeni hormoni se izlučuju stalno u jednakim količinama, u vidu prave linije, te izostaje stimulacija prednjeg režnja hipofize, čime se zatvara krug koji se ispoljava simptomima karakterističnim za Stein-Leventalov sindrom. Veoma dobri rezultati postižu se davanjem klomifena, koji dovodi do ponovnog uspostavljanja normalnih odnosa u lučenju hormona prednjeg režnja hipofize i jajnika. Ako to uspe, vrši se klinasta resekcija oba jajnika, koja obično dovodi do brzog privremenog izlečenja i iščezavanja simptoma, pri čemu hirzutizam i drugi znaci maskulinizacije teško nestaju. Sindrom se, isto tako, posle izvesnog vremena može povratiti.

Amenoreja uterusnog porekla

Primarna amenoreja uterusnog porekla sreće se kod neosetljivosti endometrijuma na normalne hormonske podsticaje jajnika ili kod urođene aplazije materice ili većeg stepena hipoplazije.

Sekundarna amenoreja materičnog porekla nastaje prilikom oštećenja sluznice kausticima ili radijumom, posle čega dolazi do srastanja njenih zidova i obliteracije lumena, kao i kod uznapredovanog endometritisa tuberkulozne etiologije. Osim toga, ovaj tip amenoreje sreće se i kao posledica grubih i dubokih kiretaža, koje mogu da dovedu do stvaranja atrofičnog, funkconalno manje vrednog endometrijuma ili, pak, kada se u materičnoj šupljini stvore manje ili veće srasline koje delimično ili potpuno obiiterišu materičnu duplju (Ašermanov sindrom). Do slične situacije, mada izuzetno retko, može da dovede i intrauterina infekcija u toku porođaja ili pobačaja. Ponekad je i kod normalno razvijene materice prag osetijivosti endometrijuma toliko povišen da ne reaguje na uobičajene hormonske impulse, što se ispoljava amenorejom.

Ostali uzroci amenoreje

Pored navedenih uzroka, do amenoreje može da dovede i poremećaj funkcije, pre svega, štitne i nadbubrežne žlezde i pankreasa. Poznato je, naime, da je hipertireoidizam često praćen amenorejom, dok hipotireoidizam češće karakteriše neuredno krvarenje, a reda amenoreja. U prvom slučaju ovo je posledica povećane količine tiroksina, koji parališe gonadotropnu funkciju hipofize, usporava i smanjuje izlučivanja estrogena i ima toksično dejstvo na jajnike. Hiperfunkcija kore nadbubrega izazvana hiperplazijom, adenomom ili karcinomom takode može da inhibira gonadotropnu aktivnost hipofize i da smanjuje produkciju estrogena, što se ispoIjava poremećajem menstrulnih ciklusa i čestom pojavom amenoreje. U ovakvim slučajevima takode postoje manje ili više izraženi znaci virilizma.

Amenoreja se sreće i kod šećerne bolesti ako je reč o mladim osobama. To je dokaz da i pankreas može imati udela u njenom nastajanju. Lečenje dijabetesa obično dovodi do uspostavljanja menstrualnih ciklusa.

Treba napomenuti da se amenoreja javlja i u dugotrajnim i teškim bolestima i stanjima krajnje iscrpljenosti ili hronične pothranjenosti, kada se organizam bolesnice brani sprečavajući gubitak dragocene krvi menstruacijom. Takve amenoreje sreću se kod teške plućne tuberkuloze i kod malignih oboljenja praćenih kaheksijom. Izlečenje od osnovne bolesti i poboljšanje opšteg stanja bolesnice dovodi do ponovnog uspostavljanja menstrulnog ciklusa.

Terapija amenoreja

Terapija se usmerava najpre na pronalaženje i odstranjenje uzroka osnovne bolesti. U mnogim situacijama lečenje amenoreje čak nije ni potrebno.

Ponekad, ipak, ono može biti i simptomatsko. Hormoni jajnika dati bolesnici sa amenorejom deluju na sluznicu materice izazivajući ciklične promene. Istovremeno se davanjem hormona jajnika vrÅ¡i supresija na aktivnost samih ovarijuma, a takode i supresija gonadotropne aktivnosti prednjeg režnja hipofize. Zbog toga, kada se posle nekoliko ciklusa prestane sa davanjem ovarijalnih hormona, treba da dođe do Rebound-efekta – poboljÅ¡anja funkcije prednjeg režnja hipofize i jajnika.

Ako terapija ovarijalnim hormonima ostane bez rezultata, može se pokuÅ¡ati sa centralnom stimulacijom jajnika, dejstvom preko hipotalamusa, odnosno prednjeg režnja hipofize –  ovarijalni hormoni kombinuju se sa gonadotropinima ili se gonadotropini primenjuju sami. U iste svrhe koristi se i klomifen. No, dok je terapija amenoreje ovarijalnim hormonima bezopasna i neÅ¡kodljiva, lečenje gonadotropnim hormonima i klomifenom može biti opasno, pa ga treba obazrivo sprovoditi.

Amenoreja 1.00/5, (20.00%), 1
  • Share on Tumblr