┼Żivotna dob ┼żene

┼Żivotna doba ┼żene

Razvojna dob
Razvojna dob

┼Żivot ┼żene mo┼że se podijeliti u nekoliko va┼żnih razdoblja. To su: djetinjstvo, pubertet, doba pune polne zrelosti, klimakterijum i senijum. U svako od ovih ┼żivotnih doba organi ┼żene, pa i polni organi, imaju odre─Ĺenu funkciju i podlo┼żni su razli─Źitim bolestima. Za aku┼íera od posebnog zna─Źaja su pubertet, generativno doba ┼żene i klimakterijum, tj. ono doba kada se bude i uspostavljaju reproduktivne funkcije, kada je ┼żena sposobna da zatrudni, da nosi trudno─çu i da ra─Ĺa, i kad se te funkcije gase.

PUBERTET

Pubertet je doba tjelesnog, du┼íevnog i polnog sazrijevanja jedne osobe. Vrijeme pojave puberteta zavisi od mnogih okolnosti, prvenstveno od geografske ┼íirine i podneblja, od rase, na─Źina ┼żivota i ishrane, od sredine u kojoj se jedna osoba razvija, od obrazovanja. U na┼íim prilikama pubertet se kod djevoj─Źica javlja od 12. do 17. godine. Ako se znaci puberteta jave prije 12. godine, govorimo o ranom, a ako se pojave poslije 17. godine ┼żivota, o kasnom pubertetu. Na po─Źetku i u toku puberteta pod dejstvom poja─Źanog lu─Źenja hormona prednjeg re┼żnja hipofize i lu─Źenja ovarijalnih hormona nastaju zna─Źajne promjene pra─çene ubrzanim rastom i telesnim razvojem devoj─Źice. Potko┼żno masno tkivo razvija se naro─Źito na pojedinim delovima tela, posebno na ramenima, dojkama i kukovima, te se figura devoj─Źice zaobljuje. Na stidnom bre┼żuljku i pod pazuhom javlja se dlakavost. Glas devoj─Źice se menja i postaje ne┼íto dublji. Devoj─Źica ose─ça potrebu za sanjarenjem. Po─Źinje da razmi┼ílja o osobama suprotnog pola i tra┼żi njihovo dru┼ítvo i blizinu. Dolazi do izvjesnih promena u afektivnom stanju. Devoj─Źica lak┼íe menja du┼íevno raspolo┼żenje. To sve mo┼że da ima pozitivan ili negativan uticaj na njenu aktivnost i zdravstveno stanje. Poznato je, naime, da su devoj─Źice i de─Źaci u doba puberteta podlo┼żni izvjesnim oboljenjima, a posebno tuberkulozi. Polni organi, kako spolja┼ínji, tako i unutra┼ínji uve─çavaju se i dobijaju oblik i dimenzije polnih organa odrasle ┼żene. Razvija se potko┼żno masno tkivo: velike stidne usne i stidni bre┼żuljak. Vaginalni sekret postaje kiseliji (pH 4,55). U jajnicima nastaje sazrevanje prvobitnih folikula pra─çeno ovulacijom i lu─Źenjem estrogenih hormona. Kao vidna manifestacija puberteta uspostavljaju se menstruacioni ciklusi i prve menstruacije.

MENSTRUACIJA

Pod menstruacijom se podrazumeva redovno mese─Źno krvarenje iz uterusa koje se kod ┼żena javlja u pubertetu pa traje sve do menopauze. Neki aku┼íeri kao uslov da se jedno krvarenje iz uterusa smatra menstrualnim zahtevaju da mu obavezno prethodi ovulacija. Uobi─Źajilo se da se pojava prve menstruacije u pubertetu prema nema─Źkim autorima naziva ÔÇ×menarhe”, a da se prestanak menstrualnih krvarenja u klimakterij umu naziva menopauza. Interval izme─Ĺu dveju uzastopnih menstruacija kod najve─çeg broja ┼żena iznosi 28 dana. Smatra se normalnim ako taj interval nije kra─çi od 21 niti du┼żi od 35 dana. Menstrualno krvarenje obi─Źno traje od tri do pet dana, mada mo┼że biti i kra─çe i du┼że. Trajanje menstruacije kod jedne odre─Ĺene ┼żene prili─Źno je konstantno, bar za izvestan period njenog ┼żivota. U toku menstruacije svaka ┼żena prose─Źno izgubi 50 do 100 ml krvi. Rje─Ĺe, menstrualno krvarenje mo┼że biti oskudnije, odnosno obilnije od te koli─Źine. Samo zna─Źajnija odstupanja u ritmu pojave menstruacija i u obilnosti ili oskudnosti mogu se smatrati nenormalnim. Nenormalno menstrualno krvarenje kod ┼żena koje se adekvatno hrane ne uti─Źe bitno na njihovo zdravstveno stanje, na krvnu sliku i nivo hemoglobina. Jedino obilnije menstruacije i koje du┼że traju mogu kod ┼żena ─Źija je ishrana nedovoljna da dovedu do hroni─Źne sekundarne anemije. Danas se smatra da je menstrualna krv te─Źna, ne zbog toga ┼íto se ne zgru┼íava, ve─ç zato ┼áto podle┼że fibrinoliti─Źkim fermentima koji rastvaraju ve─ç zgru┼íane koagulume. Po pravilu, menstrualna krvarenja su bezbolna, a samo retko mogu biti pra─çena slabijim ili ja─Źim bolovima. U nastajanju menstruacije glavnu ulogu imaju hormonski odnosi, i to izme─Ĺu estradiola i progesterona, a takode i odnosi izme─Ĺu hormonskih zbivanja u prednjem re┼żnju hipofize i jajnicima. Osim toga, u ovom procesu vrlo je va┼żno u─Źe┼í─çe endometrijuma i njegovih krvnih sudova, a takode i enzimskih faktora. U svakom slu─Źaju, osnovne momente u nastajanju menstruacije treba tra┼żiti na relaciji: mo┼żdana kora, medumozak, prednji re┼żanj hipofize, jajnici i endometrijum, ne umanjuju─çi pri tome ni zna─Źaj drugih ┼żlezda sa unutra┼ínjim lu─Źenjem, prije svega tiroidne ┼żlezde, ┬ánadbubrega i pankreasa.

DOBA POLNE ZRELOSTI

Generativno doba ┼żene ili doba polne zrelosti i polne aktivnosti traje od puberteta do klimakterij uma. U to vrijeme ┼żena je u punoj telesnoj, du┼íevnoj i polnoj snazi. Ona je dostigla maksimalan telesni razvoj i postigla psihi─Źku zrelost i ravnote┼żu. Sposobna je za oplo─Ĺenje, no┼íenje trudno─çe i poro─Ĺaj. Polne ┼żlezde, odnosno jajnici su u punoj aktivnosti. Menstruacioni ciklusi su redovni. Svakog meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ─çelija i izme─Ĺu dve menstruacije iz prsnutog De Graf ovog folikula biva izba─Źena u duplju male karlice. Retki su anovulatomi ciklusi. Menstruacije kod zdrave ┼żene izostaju samo za vrijeme trudno─çe i laktacije. Ra─Źuna se da u toku ┼żivota ┼żena mo┼że da ima 400 do 450 ovulacija. U jajnicima, osim sazrevanja jajnih ─çelija, redovno se u toku ovarijalnog ciklusa lu─Źe ovarijalni hormoni estrogeni i progesteron. Izme─Ĺu funkcije prednjeg re┼żnja hipofize, jajnika, drugih endokrinih ┼żlezda i uterusa uspostavljena je potpuna korelacija koja, izme─Ĺu ostalog, obezbeduje redovno odvijanje menstrualnih ciklusa.

U vrijeme menstruacije ┼żena je izlo┼żena izvjesnim tegobama i opasnosti da se lak┼íe inficira nego ina─Źe. Tome posebno doprinosi i okolnost ┼íto je, dok traje menstrualno krvarenje, usled neutralizacije vaginalnog sadr┼żaja i prete┼żne bazicnosti menstrualne krvi olak┼íano prodiranje i razvoj patogenih bakterija u unutra┼ínjim polnim organima ┼żene. Infekcija je u to vrijeme olak┼íana i ─Źinjenicom daje ve─çi dio sluzoko┼że uterusa deskvamisan. Zbog toga u vrijeme menstrua.cije ┼żena treba da sprovodi specijalne higijenske mere i da se ─Źuva nazeba. Za vrijeme menstrualnog krvarenja ne smeju da se obavljaju polni odnosi niti su dozvoljena vaginalna ispiranja. ┼Żena treba da se vi┼íe puta na dan spolja zapire mlakom vodom i da menja ulo┼íke. Zbog spre─Źavanja oticanja menstrualne krvi, nisu preporu─Źljivi intravaginalni ulo┼íci. Mali je broj ┼żena kod kojih menrstruacija proti─Źe bez ikakvih smetnji. Kod mnogih ┼żena ona je pra─çena izra┼żenim bolovima u donjem delu trbuha i krstima, i to se stanje naziva dismenoreja.

KLIMAKTERIJUM

Klimakteriju.m je prelazno doba ┼żene, odnosno vrijeme izme─Ĺu generativne periode i senijuma. Ovaj ┼żivotni period karakteri┼íe ga┼íenje ovarijalne funkcije ┼żene i njene generativne sposobnosti. U na┼íim uslovima klimakterijum se naj─Źe┼í─çe javlja izme─Ĺu 45. i 50. godine ┼żivota. U pojedinim slu─Źajevima znaci klimakterij um a mogu da se jave znatno ranije ili ─Źak veoma rano, a poznati su i redi slu─Źajevi kod kojih ovo ┼żivotno doba po─Źinje tek posle 50. godine.

Mnogi lekari ─Źesto klimakterijum nazivaju i menopauzom, ┼íto je neta─Źno, jer je menopauza u stvari samo dio jednog mnogo ┼íireg perioda koji po─Źinje nekoliko godina prije prestanka periodi─Źnih krvarenja i traje izvjesno vrijeme po prestanku menstruacije. Zapravo, menopauza je samo jedan od simptoma klimakterijuma. I to je jedan od simptoma koji se javlja medu prvima. Neki autori dele klimakterijum na doba prije menopauze i doba posle menopauze. Pri tom se isti─Źe da u premenopauzi dominiraju znaci menstrualnih poreme─çaja, a u postmenopauzi dominiraju poreme─çaji iz sfere vegetativnog sistema. Pravi uzroci nastajanja klimakterijuma nisu poznati. Smatra se ipak da u tome osnovnu ulogu igraju procesi na ┼żlezdama sa unutra┼ínjim lu─Źenjem, koji nastaju kao posljedica starenja i istro┼íenosti celokupnog organizma. Svakako da u tome, naro─Źito u vezi sa pojavama u generativnoj sferi, zna─Źajna uloga pripada jajniku. U toku pune polne aktivnosti sve vi┼íe plemenitog ovarijalnog tkiva biva zaposednuto atreti─Źnim folikulima i o┼żiljnim formacijama, nastalim atrofijom velikog broja ┼żutih tela. Atrofi─Źna ┼żuta tela poprimaju beli─Źast izgled i nazivaju se corpora albikancija. Povr┼íina jajnika glatka u doba puberteta, sazrevanjem i osloba─Ĺanjem jajnih ─çelija iz De Grafovih folikula postaje naborana i posuta mnogobrojnim o┼żiljcima. Sa staro┼í─çu ┼żene, jajnici postaju sve refrakterniji na podsticaje iz hipofize te je za njihovu funkciju potrebna sve ve─ça koli─Źina gonadostimulina. Usled starenja, a svakako i iz drugih jo┼í nedovoljno poznatih razloga, jajnici, neposredno pred nastajanje klimakterijuma postaju nesposobni da odgovore na hormonske podsticaje iz hipofize. Zbog toga, u po─Źetku, javljaju se smetnje u sazrevanju folikula i nastajanju ovulacija, a samim tim sve su ─Źe┼í─çi anovulacioni ciklusi. Pri tome krvarenja iz uterusa postaju neuredna, kako po vremenu javljanja, tako i po obilnosti i trajanju. Uskoro potpuno prestaje sazrevanje folikula, te ovulacije u potpunosti izostaju. Zbog toga nema stvaranja ┼żutog tela niti lu─Źenja progesterona.

Prednji re┼żanj hipofize, da bi podstakao na rad jajnike, lu─Źi u to vrijeme pove─çane koli─Źine gonadotrofma, ┼íto delimi─Źno, za izvjesno kratko vrijeme, iscrpljuje iz jajnika i njihovu poslednju rezervnu snagu. U jajnicima ne prestaje na po─Źetku klimakterij uma sazrevanje folikula i stvaranje estradiola. Mnogi folikuii u to vrijeme sazrevaju do izvjesnog stepena, ali ne dolazi do ovulacije niti do stvaranja ┼żutog tela. Sposobnost da ┼żena zatrudni rapidno opada, da bi uskoro u stvari potpuno i┼í─Źezla. No, s tim ne treba biti apsolutno siguran, jer se de┼íava, dodu┼íe veoma retko, da ┼żena i u premenopauzi zatrudni. U folikulama se u to vrijeme jo┼í uvek lu─Źi prili─Źna koli─Źina estradiola. Zbog toga, u toj takozvanoj hiperestrogenoj fazi klimakterij uma na materici nastaju promjene veoma sli─Źne onim koje se vi─Ĺaju kod hemoragi─Źne metropatije. Kao posljedica produ┼żenog lu─Źenja estrogena i nedostatka progesterona, javljaju se ─Źesto disfunkcionalna krvarenja iz uterusa. Dotle redovne i po koli─Źini i trajanju uredne menstruacije postaju neredovne, ─Źe┼í─çe ili rje─Ĺe, oskudne su ili preterano obilne po koli─Źini, i traju kra─çe vrijeme ili su produ┼żene. Javljaju se ─Źesto klimakteri─Źne menometroragije. Ljekar treba da je oprezan i ukoliko takvo stanje potraje, treba da kod ┼żene izvr┼íi eksplorativnu kireta┼żu i materijal po┼íalje na histolo┼íki pregled, jer u to ┼żivotno doba mo┼że da se javi rak tela uterusa i da se krije iza klimakteri─Źnih tegoba i simptoma. Ova neuredna krvarenja traju kra─çe ili du┼że vrijeme, obi─Źno po nekoliko meseci do godinu dana, a nekad i du┼że, pa posle toga definitivno prestaju. Time ujedno nastupa i menopauza, a uporedo sa tim znatno se smanjuje lu─Źenje estrogena u jajnicima. Njihova izlu─Źena koli─Źina tako je niska da ne mo┼że vi┼íe da uti─Źe na razvoj endometrijuma niti da izaziva cikli─Źne promjene na njemu. Ovo utoliko prije ┼íto u jajniku nema stvaranja ┼żutog tela niti produkcije progesterona. To je hipoestrogena faza klimakterijuma karakteristi─Źna za doba postmenopauze, u toku koje mogu da se jave organske, neurovegetativne i psihi─Źke promjene. ┼Żene ─Źesto postaju gojazne. Naslage masti gomilaju se prete┼żno na bedrima, butinama i nogama. Prestankom funkcije jajnika poja─Źava se funkcija nadbubrega, pa se kao posljedica toga kod mladih ┼żena javlja tendencija poja─Źane kosmatosti, naro─Źito u predelu brade i brkova.

U to vrijeme, naro─Źito dok je u hipofizi poja─Źano lu─Źenje gonadostimulina, javljaju se znaci poreme─çaja u vegetativnoj sferi. Izvjesne ┼żene ose─çaju tahikardiju, probode u predelu srca, mravinjanje pod ko┼żom, povremene vrele talase koji im zapljuskuju lice, lako se znoje. Kod nekih mo┼że da se javi povi┼íenje arterijskog krvnog pritiska, koji posle izvjesnog vremena spontano spada na nonnalu. Kod drugih, relativno malobrojnih, dolazi do trajno povi┼íenog krvnog pritiska. Doskora su vegetativne smetnje u klimakterijumu obja┼ínjavane uticajem gonadotropina na vegetativni sistem organizma ┼żene. Sada, pak, postoji te┼żnja da se to objasni nedostatkom estrogena i lo┼íom adaptacijom organizma na nedostatak ovog hormona.

Mnoge ┼żene se te┼íko mire sa ga┼íenjem ovarijalne funkcije. Postaju zabrinute, zami┼íljene i nesre─çne. Sklone su lakom i bezrazlo┼żnom menjanju raspolo┼żenja. Razdra┼żljive su i ─Źesto sklone pla─Źu. Kod retkih mogu da se jave i prava depresivna stanja. Kod znatnog broja ┼żena menopauza proti─Źe neosetno sa slabo izra┼żenim, gotovo nezapa┼żenim simptomima. Rje─Ĺe, neugodni simptomi klimakterijuma mogu biti tako nagla┼íeni i neprijatni da je neophodno preduzeti izvjesno le─Źenje i ┼żenama olak┼íati tegobe. Kod lak┼íih slu─Źajeva obi─Źno je dovoljno peroralno davanje sedativnih sredstava. U te┼żim slu─Źajevima mo┼że se pored sedativa davati vitamin E ili se ─Źak mora sprovesti hormonsko le─Źenje. Neugodne manifestacije i simptomi, koji se javljaju u toku klimakterijuma kod velikog broja ┼żena, uglavnom iz domena poreme─çaja vegetativnih funkcija, doskora su se pripisivale delovanju velikih koli─Źina gonadotropnih hormona koje u to vrijeme kompenzatomo lu─Źi prednji re┼żanj hipofize. Prema novijim shvatanjima, me─Ĺutim, oni su posljedica nedostatka estrogena, ─Źije su koli─Źine u organizmu ┼żene posle menopauze izvanredno male.

Zbog toga se, ako su tegobe znatnije izra┼żene i ako u ve─çoj meri remete psihi─Źku i fizi─Źku ravnote┼żu ┼żena, i terapija usmerava u pravcu supstitucije hormona koji nedostaje, odnosno ─Źija se produkcija u organizmu ┼żene naglo smanjila, a samim tim i ka suzbijanju dejstva hormona prednjeg re┼żnja hipofize, koji se u to vrijeme lu─Źi u vrlo velikim koli─Źinama.┬á U tu svrhu daju se povremeno male doze estrogena koje nisu u stanju da izazovu znatnije promjene na endometrijumu, ali su ipak dovoljne da smanje neugodne simptome klimakterij uma i pomognu organizmu ┼żene da se postepeno adaptirana novu hormonsku situaciju. Osim toga, estrogeni se mogu davati i u kombinaciji sa testosteronom.

U na┼íoj zemlji proizvodi se kombinovani preparat Estrotest, koji se daje jednom sedmicno izvjesno vrijeme i sa kojim se posti┼żu zadovoljavaju─çi rezultati.

┼Żivotna dob ┼żene 3.67/5, (73.33%), 3
  • Share on Tumblr