Kriptomenoreja


Kriptomenoreja (cryptomenorrhoea) je poreme─çaj koji, na izgled, li─Źi na amenoreju jer ┼żena koja pati od ovog poreme─çaja nema spolja┼ínje menstrualne odlive (krvarenja). Ali, iako to ne zna ona redovno menstruira i odvijanje menstrualnih ciklusa je potpuno normalno. Do spolja┼ínjeg krvarenja ipak ne dolazi jer na grli─çu materice, vagini ili himenu postoji prepreka koja spre─Źava izlivanje krvi.

Stanje kada u genitalnim organima ┼żene postoji potpuna pre─Źaga koja zatvara vaginu ili kanal vrata materice naziva se GINATREZIJA.
- Ginatreziju ─Źesto izazva postojanje neperforisanog himena (atresia himenalis).
- ─îe┼í─çe se, me─Ĺutim, vida dijafragma u nivou himena koja, u stvari, ne ─Źini himen, ve─ç je u embrionalnom ┼żivotu nastala nepotpunom kanalizacijom izlaznog dela vaginalnog kanala.

STE─îENA GINATREZIJA veoma je retka. Ona mo┼że nastati u visini spoljnog u┼í─ça kanala vrata materice, i to obi─Źno posle amputacije grli─ça, konizacije, ili rascepa grli─ça, u toku poro─Ĺaja ili njihovog za┼íivanja i zara┼í─çivanja, posle kori┼í─çenja radijuma u terapijske svrhe, elektrokoagulacije ili dejstva hemijskih kausti─Źnih sredstava u ve─çim koncentracijama. Do potpune ili delimi─Źne atrezije grli─ça, ili ─Źak i ┼íupljine tela materice, mo┼że da dovede i gruba kireta┼ża endocerviksa i endometrijuma kojom se skine sluznica i podsluznicno tkivo. Veoma redak uzrok ginatrezije, a time i kriptomenoreje, mo┼że biti i kausti─Źno dejstvo rastvora jakih baza ili kiselina na vaginu ili, takode, vulvovaginitis u ranom detinjstvu, koji dovodi do me─Ĺusobnog sra┼í─çenja velikih stidnih usana.

Devoj─Źice sa ginatrezijom do puberteta naj┼íe┼í─çe nemaju nikakve tegobe. Od puberteta, kada do─Ĺe do krvarenja iz materice, menstralna krv se zadr┼żava iznad pre─Źage i puni odgovaraju─çe ┼íuplje organe.

Ako je re─Ź o neprolaznom himenu ili o vaginalnoj pre─Źagi postavljenoj u njenom donjem delu, menstrualnom krvlju se najpre ispuni vagina. Tu se krv vremenom zgru┼íava i bazi─Źne je reakcije zbog nedostatka Dederlajnovih bacila. Pri rektalnom pregledu vagina se opipava kao zadebljana elasti─Źno napeta kobasica. Takva promena vagine naziva se hematokolpos. Uskoro se vagina u potpunosti ispuni zgusnutom menstrualnom krvlju, jer menstrulna krv ne mo┼że da oti─Źe.

Po┼íto ispuni vaginu, ona se nakuplja u materici, raste┼że njene zidove i ispunjava ┼íupljinu. Menstrualnom krvlju ispunjena materica dobija izgled zaokrugljene elasti─Źno napete lopte. Na taj na─Źin nastaje hematometra.

Ako se i materi─Źna ┼íupljina u potpunosti ispuni menstrualnom krvi, dolazi do retrogradnog prodiranja krvi u jajovode i do njihovog pro┼íirenja. Obi─Źno se u takvim slu─Źajevima abdominalni krajevi jajovoda uskoro slepljuju i sra┼í─çuju, te postaju neprolazni. Time se organizam brani od hematoperitoneuma, koji je izvanredno redak u ovim okolnostima. Ovako stanje na jajovodima naziva se hematosalpinks.

Ako je ginatrezija posledica neprolaznog himena ili postojanja tanke dijafragme odmah iznad himena, onda se pri spoljnom pregledu u introtusu vagine vidi ispup─Źena, neprolazna membrana plavi─Źaste boje.
TERAPIJA KRIPTOMENOREJE
operativna i sastoji se u delimi─Źnoj eksciziji; odnosno delimi─Źnom opsecanju i odstranjenju pre─Źage koja spre─Źava oticanje menstrualne krvi.

Posle operacije treba obezbediti postepeno slobodno oticanje nakupljene zgusnute menstrualne krvi bez stavljanja bilo kakvih drenova ili gaze u vaginu zbog opasnosti od infekcije. Iz istih razloga zabranjen je i vaginalni pregled odmah i prvih dana po intervenciji.
Ovo je naro─Źito va┼żno zbog toga ┼íto je organizam bolesnice zbog nepostojanja kiselosti vagine, o┼íte─çenja njenog epitela pritiskom menstrulne krvi i zbog ┼íiroko otvorenog kanala vrata materice veoma podlo┼żan infekciji, koja mo┼że da dopre ─Źak do peritoneuma.

Ako je re─Ź o postojanju i hematosalpinksa, pored otklanjanja pre─Źage vaginalnom operacijom, preporu─Źuje se i abdominalni operativni pristup radi ispitivanja jajovoda i jajnika i radi eventualne korektivne operacije.

Neuredna krvarenja iz materice
Redovna krvarenja iz materice koja po─Źinju da se javljaju u pubertetu, a prestaju u klimakterijumu, nazivaju se menstruacija ili menzes. Ona se javljaju pod dejstvom hormonskih zbivanja u hipofizi i jajnicima i kod najve─çeg broja ┼żena dolaze na 28 dana, traju 3 do 7 dana i srednje su obilna. U toku menstruacije ┼żena obi─Źno izgubi 50 do 100 g krvi. Iako mogu biti pra─çena izvesnim nelagodnostima i tegobama, menstrualna krvarenja su, po pravilu, bezbolna. Vremenski period izme─Ĺu po─Źetka dve uzastopne meristruacije naziva se menstruacini ciklus i obuhvata niz promena koje se za to vreme odigravaju na sluznici materice. Za to vreme, de┼íavaju se cikli─Źne promene i na hipofizi i na jajnicima. Globalno uzeto, promene na endometrijumu u toku menstruacionog ciklusa u glavnim crtama dele se na fazu proliferacije i fazu sekrecije. Prva traje od po─Źetka menstruacije do pojave ovulacije, a druga od ovulacije do po─Źetka naredne menstruacije. Kod najve─çeg broja ┼żena menstruaciji prethodi ovulacija koja se javlja na oko 14 dana pre menstrulnog krvarenja. Postovulaciona faza menstruacionog ciklusa veoma je konstantna u pogledu trajanja, te se produ┼żenje ili skra─çenje ciklusa uglavnom vr┼íi na ra─Źun faze proliferacije. Pored ovulacionih, postoje i anovulacioni ciklusi, kod kojih, iako ne postoji ovulacija, u odre─Ĺeno vreme nastaje krvarenje iz materice koje se obi─Źno po toku, trajanju i koli─Źini kod ve─çine ┼żena ne razlikuje od menstrualnog. Ovakvi anovulacioni ciklusi naro─Źito su ─Źesti u pubertetu i klimakterijumu, kada se hormonska funkcija uspostavlja, odnosno gasi i kad oni mogu biti pra─çeni velikim poreme─çajima u krvarenju. Neuredna krvarenja mogu, me─Ĺutim, da se jave iz drugih razloga i kod ┼żena izvan puberteta i klimakterij uma. Ona mogu da prate ┼żenu tokom celog njenog ┼żivota, mada je uobi─Źajeno da se javljaju u generativnoj periodi, tj. od puberteta, pa do klimakterij uma.

Svako krvarenje iz materaice, koje nije redovna menstruacija, smatra se nenormalnim. Nenormalno krvarenje iz materice naziva se metroragija. Neuredna krvarenja iz materice mogu biti razli─Źita ne samo po vremenu javljanja, ve─ç i po vremenskim razmacima izme─Ĺu pojedinih perioda krvarenja.
Metroragija mo┼że nastati iz anatomskih (organskih) i funkcionalnih razloga. Pa se tako po ┼árederu (pro┼íirio je Ostr─Źil) i dijeli – na

- Krvarenja organskog porekla izazvana razli─Źitim patolo┼íkim procesima na ┼żenskim polnim organima. U ovu grupu spadaju krvarenja izazvana tumorima i upalama, zatim puerperalna krvarenja i dodatna krvarenja.
- Funkcionalna krvarenja.

Metroragije organskog porekla
Ova krvarenja izazvana su nekim patolo┼íkim procesima koji postoje na ┼żenskim polnim organima i koji se obi─Źnim ginekolo┼íkim i dopunskim pregledima mogu lako ustanoviti. Proces koji dovodi do neurednog acikli─Źnog krvarenja mo┼że da bude lokalizovan na grli─çu materice, na jajnicima ili jajovodima ili su, pak, ─Źesto posledica upale i tumora na pojedinim polnim organima ┼żene. Postoji nekoliko uzroka krvarenja organskog porekla.

CERVIKALNI POLIP – Krvarenje je neuredno, oskudno, acikli─Źno, ─Źesto provocirano, rede spontano. Provokativni momenti koji dovode do krvarenja su koitus, opipavanje grli─ça, ginekolo┼íki pregledi, vaginalna ispiranja, napori pri defekaciji. Dijagnoza bolesti postavlja se pregledom grli─ça pomo─çu vaginalnih ekartera ili spekuluma i histolo┼íki

EROZIJA GRLI─ćA MATERICE I EKTROPION. – Kod ova dva stanja postoji crvena, na izgled erodirana povr┼íina oko spoljnog u┼í─ça materice – Iako retko, ova patolo┼íka stanja mo┼że da prati izvesno, obi─Źno neznatno, acikli─Źno krvarenje, ─Źesto provocirano.

KARCINOM GRLI─ćA MATERICE. Jedan od prvih znakova ovog oboljenja je kontaktno krvarenje iz lezije oko spoljnog u┼í─ça grli─ça. Krvarenje je u po─Źetku bolesti oskudno. U kasnim stadijumima, usled znatne destrukcije grli─ça i susednih tkiva i otvaranja krvnih sudova, krvarenje mo┼że biti veoma obilno. Nemali procenat bolesnica u inkurabilnom, krajnjem stadijumu ove bolesti umire od iskrvarenosti. Naro─Źito se te┼íko postavlja dijagnoza endocervikalnog karcinoma kod koga ne postoje makroskopske promene na spoljnoj povr┼íini grli─ça. Tu su zadugo acikli─Źna krvarenja jedini simptomi bolesti.

KARCINOM TELA MATERICE -jedan od prvih i najva┼żnijih simptoma ovog oboljenja. Dijagnoza se postavlja pregledom vaginalnog sekreta po Papa testu i histolo┼íkim pregledom
kireta┼żom dobijenog materijala.

ENDOMETRIJALNI POLIP – je posledica hiperplazije materi─Źne sluznice. Dok je u samom kavumu, obi─Źno ne dovodi do krvarenja. Metroragija se javlja samo u slu─Źajevima kada se polip izdu┼żi i spusti kroz cervikalni kanal do spoljnog u┼í─ça grli─ça ili u vaginu. Tada, usled pritiska ili dodira, dolazi do lezije tro┼ínog tkiva polipa te nastupaju oskudna acikli─Źna krvarenja.

MIOMI MATERICE – vrlo ─Źest uzrok metroragije. Ovo naro─Źito va┼żi za submukozne. Rede se neuredno, acikli─Źno krvarenje javlja i kod intramuralnih i supseroznih. U takvim slu─Źajevima uzrok krvarenja obi─Źno je istovremeno postoje─ça ovarijalna disfunkcija. Krvarenje kod mioma na materici, pored acikli─Źnog, mo┼że biti i cikli─Źnog tipa, odnosno mo┼że da se ispoljava poja─Źanim i produ┼żenim menstruacijama. U svakom slu─Źaju u pravilu vrlo brzo dovodi do izra┼żene sekundarne anemije.

TUBERKULOZA, ┼ŻENSKIH POLNIH ORGANA – Metroragija, ina─Źe retka u ovom oboljenju, mo┼że da bude posledica poreme─çene funkcije jajnika ili direktnog nekroti─Źnog dejstva tuberkuloznog procesa na endometrijum.

ADNEKSITIS – Upalni procesi na adneksima ─Źesto dovode do neurednog krvarenja iz materice, koje je u akutnom stadijumu posledica hiperemije unutra┼ínjih polnih organa ┼żene i poreme─çene ovarijalne funkcije. U hroni─Źnom stadijumu krvarenje je uglavnom posledica poreme─çaja funkcije jajnika izazvane hroni─Źnim upalnim ognji┼ítem i dejstvom sraslina na ovarijume.

TUMORI JAJNIKA. Neuredna krvarenja iz materice ─Źesto prate postojanje ovarijalnih cisti i prestaju posle njihovog operativnog odstranjivanja. Pored toga, neuredna krvarenja gotovo redovno prate relativno retke, tzv. funkcionalne tumore jajnika, koji lu─Źe estrogene hormone (tumori ─çelija granuloze i tekomi). No, isto tako, mada znatno rede, i kod nefunkcionalnih tumora mogu kao simptom da se jave neuredna krvarenja iz materice.

TUMORI JAJOVODA. Ovi tumori su veoma retki. Ne treba, me─Ĺutim, zaboraviti da je jedan od glavnih simptoma karcinoma jajovoda povremeno krvarenje i profuzno izbacivanje sukrvi─Źaste te─Źnosti, ┼íto se obja┼ínjava povremenim pra┼żnjenjem prepunjenog i rastegnutog jajovoda, koji se zbog toga kontrahuje i izru─Źuje svoj sangvinolentni sadr┼żaj u matericu.

Terapija metroragija usled upale i tumora. – Le─Źenje se sastoji u otklanjanju uzroka krvarenja. Da bi to bilo mogu─çe, potrebno je postoje─çim dijagnosti─Źkim sredstvima i metodama ┼íto ranije postaviti ta─Źnu dijagnozu.

KRVARENJE U VEZI SA TRUDNO─ćOM I PORO─ÉAJEM
Krvarenje se izuzetno mo┼że javiti i kao prolazan fenomen i kod normalne, ali je to zato skoro redovan pratilac poreme─çene trudno─çe, i to bilo trudno─çe koja se razvija u materici, bilo ektopi─Źne trudno─çe.

Kod materi─Źne trudno─çe krvarenje prati sve oblike spontanog ili nasilnog abortusa i grozdastu molu. Ukoliko se trudno─ça ne mo┼że o─Źuvati, odstranjenje ovulamog tkiva i pra┼żnjenj je terapija. Isti postupak sprovodi se i kod grozdaste mole. Pored toga, u slu─Źajevima ja─Źe izra┼żene anemije, koja je posledica obilnog krvarenja, bolesnici treba dati potrebnu koli─Źinu krvi i odgovaraju─çim rastvorima nadoknaditi izgubljenu te─Źnost.

Neuredno krvarenje prati i vanmateri─Źnu trudno─çu. Krvarenje kod ovog oboljenja obi─Źno je oskudno, ali produ┼żeno i uporno, te bolesnicu ─Źesto dovodi do izra┼żenog stepena sekundarne anemije.

U puerperijumu, posle poro─Ĺaja ili poba─Źaja, tako─Ĺe mo┼że do─çi do krvarenja iz materice, ─Źemu je naj─Źe┼í─çe uzrok zaostao komadi─ç posteljice ili kasnije infekcija unutra┼ínjih polnih organa, i to naj─Źe┼í─çe puerperalni endometritis, obi─Źno udru┼żen sa metritisom. U takvim slu─Źajevima krvarenje je produ┼żeno, ali oskudno. Najzad, ne treba zaboraviti da u kasnijem puerperijumu krvarenje mo┼że biti uzrokovano i horionepiteliomom. U takvim slu─Źajevima neophodno je biol┼íkim testovima odrediti nivo gonadotropina u mokra─çi i izvr┼íiti mikroskopski pregled kireta┼żom dobijenog endometrijuma. Ovo je utoliko va┼żnije ┼íto uspeh le─Źenja kod ove bolesti u najve─çoj meri zavisi od blagovremeno zapo─Źete terapije.

DODATNA KRVARENJA.
U grupu dodatnih krvarenja spadaju sva ostala krvarenja koja nisu u vezi sa graviditetom, funkcionalnim poreme─çajima i ostalim organskim patolo┼íkim promenama na materici i na drugim unutra┼ínjim polnim organima ┼żene. Tu je, u prvom redu, re─Ź o krvarenjima koja se javljaju prilikom povreda materice.

Disfunkcione methoragije
(funkcionalna krvarenja)
Disfunkcione metroragije su posledica poreme─çene funkcije endokrinih ┼żlezda koje reguli┼íu normalno odvijanje menstruacionih ciklusa.

Kako se kod ovakvih metroragija u stvari radi o poreme─çenoj funkciji odre─Ĺenih organa, mo┼żda je bolje nazivati ih disfunkcionim, nego funkcionim krvarenjima.

Poreme─çaji koji izazivaju ova krvarenja nalaze se prvenstveno u domenu odnosa hipotalamus, hipofiza i jajnici, ali isto tako na njihovu pojavu i odr┼żavanje mo┼że uticati i nepravilna funkcija kore nadbubrega i ┼ítitaste ┼żlezde.

Znatno ─Źe┼í─çe vi─Ĺaju u pubertetu i klimakterijumu, kao juvenilna i klimakteri─Źna krvarenja.

Pravi uzroci disfunkcionih krvarenja nisu jo┼í poznati, ali se smatra da su ona posledica poreme─çaja u lancu kora velikog mozga, hipotalamus, hipofiza, jajnici i materica. Ne treba, zaboraviti na nadbubreg i ┼ítitnu ┼żlezdu. Va┼żno mesto zauzimaju i psihi─Źki ─Źinioci. Oni svakako deluju preko kore velikog mozga i hipotalamusa .

Kod ┼żena sa izbalansiranom hormonskom ravnote┼żom hormoni prednjeg re┼żnja hipofize, stimulisanjem rilizing faktora hipotalamusa, upravljaju normalnim menstruacionim ciklusima, koje karakteri┼íu redovne ovulacije pra─çene menstruacijama.
Anovulatorno krvarenje – nastaje, pri poreme─çenoj korelaciji u funkciji hipofize i jajnika, na jajnicima se ne odigravaju ovulacije, odnosno izostaje prskanje De Grafovog folikula, nema stvaranja ┼żutog tela, a time ni lu─Źenja progesterona. Usled toga izostaje faza sekrecije, a produ┼żuje se faza proliferacije na endometrijumu, koji pod dejstvom estrogena nastavlja prekomemo bujanje. Kasnije dolazi do nekroze proliferovanog endometrijuma, koja je pra─çena neurednim krvarenjem, kako po ritmu javljanja, tako i po koli─Źini i trajanju. Mikroskopski pregled takvog endometrijuma otkriva, pored hiperplazije sluznice, mnogobrojne nejednake ┼żlezdane tvorevine, koje endometrijumu daju izgled ┼árederovog ÔÇ×┼ívajcarskog sira”.
Disfunkcionalna krvarenja koja prate normalne cikluse – znatno rje─Ĺi uzrok nepravilnog krvarenja naj─Źe┼í─çe je produ┼żena nepravilna deskvamacija endometrijuma. A tako─Ĺe nepravilno krvarenje normalnog ciklusa vi─Ĺamo kod Hiper ili hipofunkcija ┼ítitne ┼żlezde

Prema vremenu javljanja, disfunkciona krvarenja mogu se podeliti na tri grupe: grupu juvenilnih krvarenja, grupu disfunkcionih krvarenja u generativnoj periodi ┼żene i grupu klimakteri─Źnih krvarenja. Disfunkciona krvarenja u generativnoj periodi ┼żene takode se dele na nepravilna krvarenja pri postojanju ovulacionih ciklusa i nepravilna anovulaciona krvarenja.

Juvenilna krvarenja
Ova krvarenja javljaju se u pubertetu, naj─Źe┼í─çe izme─Ĺu 14. i 21. godine. Ona su posledica jo┼í neuskla─Ĺenih funkcionalnih odnosa izme─Ĺu endokrinih ┼żlezda koje reguli┼íu menstruaciju.

Osnovni etiolo┼íki ─Źinilac u nastajanju juvenilnih krvarenja jeste nedovoljno lu─Źenje progesterona u jajnicima zbog neredovne ovulacije (pazi – ovulacija!!!) i izostanka stvaranja ┼żutog tela – pa nastaje anovulatorni ciklus -

Endometrijum je pod uticajem produ┼żenog dejstva estrogena, ┼íto daje klini─Źku sliku hiperestrogenemije. Pojedina─Źni sazreli De Grafovi folikuli ─Źesto perzistiraju na povr┼íini jajnika, jer ne dolazi do njihovog prskanja i formiranja ┼żutog tela, te nema lu─Źenja progesterona. Pod produ┼żenim dejstvom estrogenemije, na sluznici materice ne dolazi do sekretomih promena, ve─ç se nastavlja proliferacija i posle sredine ciklusa sve dok povr┼íni slojevi endometrijuma zbog tromboze njihovih krvnih sudova i njihove nekroze ne po─Źnu da deskvami┼íu.

Kao posledica nepravilnog i proizvoljnog lju┼ítenja povr┼íinskog sloja endometrijuma javlja se neuredno, produ┼żeno i obilno krvarenje iz materice, koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova sekundarne anemije.

Dijagnoza juvenilnog krvarenja postavlja se na osnovu anamneze o neurednim i obilnim krvarenjima, na osnovu posmatranja samog krvarenja, postojanja sekundarne anemije koja ga prati i normalnog palpatomog nalaza na genitalnim organima bolesnice.

Ako je krvarenje posledica izvesnih anatomskih promena na genitalnim organima, onda se ne mo┼że nazvati juvenilnim.

Zbog toga je neophodno da se pre postavljanja dijagnoze disfunkcionalnog juvenilnog krvarenja isklju─Źe drugi mogu─çi uzroci metroragije, ┼íto se kod devoj─Źica obi─Źno vr┼íi kombinovanim digitorektalnim pregledom, pokatkad uz anesteziju bolesnice. Retko, ako je himenalni otvor prolazan za ka┼żiprst, mo┼że se izvr┼íiti vaginalni pregled. Isto tako, pregledom periferne krvi, odnosno krvnog razmaza i po potrebi punktata ko┼ítane sr┼żi, kao uzrok metroragije treba isklju─Źiti krvna oboljenja.
Dijagnosti─Źku kireta┼żu treba izbegavati sve dok je to mogu─çe. Njoj se pristupa tek u krajnjoj nevolji, kada suvi┼íe obilna i dugotrajna krvarenja koja ne reaguju na medikamentozno le─Źenje prete da dovedu do iskrvarenja bolesnice ili kada postoji sumnja da je metroragija posledica ne funkcionalnih, ve─ç organskih promena na endometrijumu ili endocerviksu materice. Eventualno izvr┼íena kireta┼ża koristi se i kao dijagnosti─Źka i kao terapijska mera ako devoj─Źica jako krvari iz nekroti─Źne materi─Źne sluznice, prekomerno proliferisane pod produ┼żenim dejstvom estrogena. Dijagnosti─Źki zna─Źaj kireta┼że sastoji se u dobijanju sadr┼żaja materice za histolo┼íki pregled. S druge strane, odstranjenje patolo┼íki promenjenog endometrijuma omogu─çava regeneraciju materi─Źne sluznice iz dubokog, bazalnog sloja i ujedno slu┼żi kao podsticaj za uskla─Ĺivanje hormonskih odnosa u organizmu bolesnice. Osim toga, i dilatacija cervikalnog kanala, a i sama kireta┼ża unutra┼ínje povr┼íine materice, pobolj┼íavaju kontraktilnu sposobnost materi─Źnog mi┼íi─ça, ┼íto takode ima povoljno terapijsko dejstvo.

Le─Źenjem bolesnica od juvenilnih metroragija treba najpre zaustaviti krvarenje, nadoknaditi izgubljenu krv i te─Źnost i pobolj┼íati op┼íte stanje organizma. Zbog toga bolesnicu treba smestiti u postelju, omogu─çiti joj odmor, dati joj dobru hranu bogatu vitaminima i potrebne lekove.
Ako do prestanka krvarenja ne do─Ĺe – od lekova se daju uterotoni─Źna sredstva,. Ova sredstva, zajedno sa medikamentima koji smanjuju sklonost ka krvarenju i od kojih se koristi kalcijum, koagulen, vitamini, u prvom redu vitamin K, i amid nikotinske kiseline, u mnogim slu─Źajevima su dovoljna da zaustave krvarenje.

Krvarenje kod juvenilne metroragije mo┼że poticati iz atrofi─Źnog endometrijuma, proliferativnog endometrijuma ili iz endometrijalne hiperplazije. Sva ova stanja endometrijuma poti─Źu iz anovulatomih ciklusa.

Krvarenje u ovakvim slu─Źajevima mo┼że se zaustaviti davanjem estrogenih hormona a zatim progesterona. Daje se intramuskularno, 2,5 – 5 mg stilbestrola dnevno, 3-4 dana.
Estrogenima se podsti─Źe rast endometrijuma koji krvari i posti┼że privremena hemostaza u roku od 2 – 3 dana, jer endometrijum dobro snabdeven estrogenima ne krvari. Krvarenje iz proliferativnog endometrijuma javlja se posle prestanka njegovog daljeg rasta zbog pada nivoa estrogena ili zbog pojave mestimi─Źne nekroze.
Po┼íto je krvarenje iz materice zaustavljeno, bolesnici treba 3 dana davati progesteron intramuskularno u dozi od 50 mg. Nekoliko dana od poslednje injekcije progesterona nastupi─çe deskvamacija endometrijuma sa krvarenjem, koje obi─Źno traje 4 dana.

Ova terapija naj─Źe┼í─çe je dovoljna da se uz dalje higijensko-dijetetske mere, koje devoj─Źica sprovodi kod ku─çe, menstruacioni ciklusi srede i krvarenje iz materice normalizuje.

Naizgled sli─Źna disfunkcionim su krvarenja iz materice kod izvesnih krvnih bolesti. Takva krvarenja naro─Źito se ─Źesto sre─çu kod trombocitopenije razli─Źitog porekla. U takvim slu─Źajevima krvarenje iz materice je samo simptom osnovne, ─Źesto veoma ozbiljne bolesti. Mlade bolesnice, pored krvarenja iz materice, obi─Źno krvare i iz drugih organa, a i pod ko┼żom, na kojoj se tada vi─Ĺaju petehijalni krvni podlivi. Pregled krvnog razmaza, odnosno krvnih elemenata u razmazu, kao i pregled punktata ko┼ítane sr┼żi, daju mogu─çnost postavljanja ta─Źne dijagnoze. Le─Źenje takvih bolesnica je internisti─Źko i sastoji se u otklanjanju uzroka osnovne bolesti.

Disfunkcione metroragije u generativnom dobu ┼żene
Disfunkciono krvarenje iz materice u generativnom periodu ┼żene mo┼że biti anovulacionog i ovulacionog tipa.

´éž Anovulaciono krvarenje je – acikli─Źno, neuredno i po vremenu javljanja i po koli─Źini, sa ugru┼ícima krvi, bez bolova i bez premenstrualnih i menstrualnih tegoba, verovatno je anovulacionog tipa.
´éž Krvarenja ovulacionog tipa – su obi─Źno redovna, ali produ┼żena ili suvi┼íe obilna, sa premenstrualnim ili postmenstrualnim sukrvi─Źastim odlivima.

Diferencijalna dijagnoza izme─Ĺu ova dva tipa disfunkcionog krvarenja, pored iznetih klini─Źkih karakteristika, postavlja se i na osnovu laboratorijskih analiza kojima se dokazuje ovulacija. Za to se naj─Źe┼í─çe koristi krivulja bazalne temperature i druge metode za dokazivanje ovulacije.

Odre─Ĺivanje tipa krvarenja va┼żno je iz terapijskih razloga, jer se le─Źenje bolesnice, odnosno korekcija patolo┼íkog stanja ne mo┼że pravilno sprovesti ako nije poznata prava priroda promena.
Nepravilnost krvarenja kod ovulacionih ciklusa

OVULACIONA KRVARENJA – kod njih se izme─Ĺu dve uzastopne menstruacije ume─çe jo┼í jedno krvarenje koje dolazi ba┼í u vreme ovulacije. U takvim slu─Źajevima bolesnica se obra─ça lekani sa ┼żalbom da na svake dve nedelje dobija menstruaciju. Krvarenja mogu biti
´éž oskudna ili
´éž oblilna kada se te┼íko razlikuju od prave menstruacije (pseudopolimenoreja).
Od pravih menstruacija ova krvarenja se razlikuju i odsustvom menstrualnih tegoba. Pojava ovakvih krvarenja objašnjava se naglim i prevelikim padom nivoa estrogena u krvi u vreme ovulacije, što dovodi do dezintegracije endometrijuma praćene izlivanjem krvi.
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka dobijenih anamnezom i potvr─Ĺuje se endometrijalnom biopsijom i pregledom krivulje bazalne temperature.

´éž U slu─Źajevima oskudnog i kratkotrajnog krvarenja, gde se krv samo ÔÇ×poka┼że” u vreme ovulacije, ┼żeni treba objasniti o ─Źemu je re─Ź i to je dovoljno. Druga terapija nije potrebna.
´éž Bolesnicama sa obilnim krvarenjem koje traje nekoliko dana, u terapiji od nekoliko ciklusa treba davati od 10-tog do 16-tog dana po 2,5 mg stilbestrola, ili izazvati 3-4 ─Źetiri ve┼íta─Źka ciklusa. Po isteku takve terapije menstruacioni ciklusi ─Źesto se normalizuju.

POLIMENOREJA – Polimenorcja je u stvari cikli─Źno krvarenje i predstavlja u─Źestale menstruacije sa menstruacionim ciklusom u trajanju od 21 – 24 dana.
Skra─çenje ciklusa se de┼íava na ra─Źun proliferacione faze, jer je trajanje sekiecione faze prili─Źno konstantno i iznosi 14┬▒2 dana.
Treba samo znati da kod izvesnih ┼żena du┼żina trajanja ciklusa i normalno iznosi 21 dan. Zbog toga, u takvim slu─Źajevima nije potrebno nikakvo le─Źenje.

Kod osoba kod kojih su ciklusi kra─çi, preduzima se hormonsko le─Źenje kojim se produ┼żuje razmak izme─Ĺu pojedinih perioda. Ukoliko je proliferaciona faza ciklusa skra─çena, to se posti┼że produ┼żenjem patolo┼íki skra─çene faze prolifcracije davanjem estrogena nekoliko dana pre ovulacije. Na ovaj na─Źin pomera se ovulacija za nekoliko dana, produ┼żuje se faza proliferacije, a time i menstruacioni ciklusi. Terapija se sprovodi nekoliko meseci. Isto se posti┼że i naizmeni─Źnim davanjem estrogena i progesterona da bi se stvorili vesta─Źki anovulatomi ciklusi.
Ako je, pak, uzrok polimenoreje suvi┼íe kratka sekreciona faza, onda se terapija sprovodi davanjem progesterona u drugoj fazi ciklusa ili, takode, izazivanjem ve┼íta─Źkih ciklusa nekoliko meseci.

OLIGOMENOREJA. Oligomenoreja ne spada u metroragije, ve─ç u grupu poreme─çaja menstruacionog ciklusa. Ona u stvari predstavlja redovno krvarenje iz materice s intervalom du┼żim od 35 dana, a kra─çim od tri meseca.
Ima ┼żena koje kroz celu generativnu periodu imaju retke, a ponekad i oskudne menstruacije, ali im to ne smeta da ostaju bremenite i da ra─Ĺaju, ┼íto zna─Źi da kod njih postoje, iako ne u uobi─Źajenom broju, normalne ovulacije. ┼Żene sa takvom oligomenorejom nemaju potrebu ni za kakvim le─Źenjem.
U mnogim slu─Źajevima oligomenoreja se javlja u generativnoj fazi kao prolazan, privremeni fenomen posle izvesnog perioda normalnih menstruacionih ciklusa. U takvoj situaciji Oligomenoreja je posledica hormonskih poreme─çaja u nivou hipotalamus hipofiza ovarijum i otklanja se, ako je to potrebno, supstitucijonom terapijom, posle ustanovljavanja uzroka.

HIPOMENOREJA. Hipomenoreja, kao i oligomenoreja, ne pripada grupi poreme─çaja koji su obuhva─çeni nazivom metroragije, ve─ç spada u grupu poreme─çaja menstruacionih ciklusa. Ona, u stvari, predstavlja stanje kada se menstruacije javljaju u redovnim vremenskim razmacima, ali su kratkotrajne ili oskudne po koli─Źini. Takve menstruacije traju samo 1 do 2 dana ili nekoliko sati, a koli─Źina izgubljene krvi je minimalna. Ovi poreme─çaji ─Źesto se javljaju kod organskih o┼íte─çenja endometrijuma na─Źinjenih bilo preterano grubom kireta┼żom ili nastalim patolo┼íkim procesom na njemu (TBC endometrijuma). Do hipomenoreje mogu takode da dovedu i srasline endometrijuma sa delimi─Źnom obliteracijom materi─Źne ┼íupljine (A┼íermanov sindrom). Hipomenoreja izazvana hormonskim poreme─çajem znatno je rje─Ĺa.

Ovaj poreme─çaj obi─Źno ne zahteva naro─Źito le─Źenje, a ako se poka┼że da je terapija ipak potrebna, treba prona─çi uzrok hipomenoreje i nastojati da se on otkloni.

HIPERMENOREJA. – Hipermenoreja je po trajanju du┼że, a po koli─Źini obilnije krvarenje od normalne menstruacije. Dijagnozu hipermenoreje nije lako postaviti jer su trajanje menstruacije i koli─Źina izgubljene krvi i normalno u izvesnoj meri razli─Źiti kod raznih osoba, te je i ocena o tome relativna. Ipak, trajanje menstruacije du┼że od 7 dana i gubitak krvi ve─çi od 150 ml mo┼że se smatrati nenormalnim.

U doba pune polne zrelosti i pred klimakterijumom treba prvo izvr┼íiti eksplorativnu kireta┼żu.
Ona ovde ima i dijagnosti─Źki i terapijski zna─Źaj. Mikroskopski pregled endometrijuma otkriva stanje sluznice materice. Pregledom sluznice materice ─Źesto se nade izvesna ÔÇ×nezrelost endometrijuma”, koja poti─Źe ili od nedovoljne funkcije ┼żutog tela, ili od smanjene osetljivosti endometrijuma na progesteron.
Skidanje sluznice materice kod velikog broja bolesnica mo┼że da deluje kao podsticaj za le─Źenje, bilo da je re─Ź o ┼żenama u generativnom periodu ili u doba pre klimakterijuma. Kod mnogih od njih se posle kireta┼że stanje toliko pobolj┼ía da nije potrebna nikakva dalja terapija.

Ukoliko se poka┼że da je le─Źenje ipak potrebno, onda se ┼żeli da se njime poja─Źa progesteronsko dejstvo na endometrijum.
Zbog toga se na 4 dana pre o─Źekivane menstruacije intramuskularno daje bolesnici 50 mg progesterona. Ovu terapiju treba ponoviti u tri do ─Źetiri naredna ciklusa. U iste svrhe mo┼że se koristiti enovid, sintetski progestin, u dozi od 10 mg dnevno od 17. do 24. dana ciklusa. Ponekad le─Źenje treba sprovoditi privremenom supresijom prednjeg re┼żnja hipofize, ┼íto se posti┼że davanjem 10 mg enovida, provere ili nekog drugog sintetskog progestina od 5. do 24. dana ciklusa, 3 do 4 meseca. Za to vreme smanjuje se lu─Źenje gonadostimulina i izazivaju ve┼íta─Źka menstrualna krvarenja. Po prestanku terapije obi─Źno se hormonski status ┼żene uredi, te se hipermenoreja pobolj┼ía. U slu─Źaju profuznog krvarenja, ako se isklju─Źe drugi uzroci hipermenoreje i endometrijalnom biop┼íijom utvrdi da je krvarenje iz sekretornog endometrijuma, bolesnici treba intramuskularno dati 100 mg progesterona, posle ─Źega ─çe krvarenje prestati. Bolesnicu treba upozoriti da ─çe se krvarenje posle 2 do 6 dana ponoviti i biti prili─Źno obilno. Umesto progesterona mo┼że se dati neki od sintetskih progestina, 4 do 5 dana po 20 do 30 mg. Krvarenje ─çe i ovde prestali u toku 24 ─Źasa, ali ─çe se, kao i posle progesterona, nekoliko dana kasnije ponovi
ti. Posle toga, suzbija se dejstvo prednjeg re┼żnja hipofize i 3 do 4 meseca izazivaju ve┼íta─Źki ciklusi. Ako terapija ne da ┼żeljene rezultate, vr┼íi se eksplorativna kireta┼ża.

PREDMENSTRUALNO KRVARENJE – Kod ovog poreme─çaja, nekoliko dana pre po─Źetka prve menstruacije dolazi do neznatnog krvarenja iz materice, koje nekim ┼żenama ne ─Źini naro─Źite smetnje, dok ga druge te┼íko podnose. Ovakva pojava mo┼że da se ponekad vidi i pri postojanju submukoznih mioma na materici. Me─Ĺutim, mnogo se ─Źe┼í─çe sre─çe kod hormonskih poreme─çaja, koje karakteri┼íe nagao pad progesterona pre pojave menstruacije. Kolebanje ili postepen pad nivoa luteohormona i drugih ovarijalnih steroida dovodi do prevremene destrukcije endometrijuma, pra─çene oskudnim krvarenjem pre po─Źetka prave menstruacije. Insuficijencija ┼żutog tela pra─çena je nedovoljnom zrelo┼í─çu endometrijuma, ┼íto se konstatuje mikroskopskim pregledom materi─Źne sluznice. Kod ve─çine ┼żena ovo stanje ne izaziva smetnje, te le─Źenje i nije potrebno.

Kod drugih, kod kojih su tegobe izra┼żenije, sprovodi se terapija progesteronom pri kraju sekretome faze ciklusa, kad se i ispoljava insuficijencija ┼żutog tela. Obi─Źno se daje neki od sintetskih progestina od 20. do 25. dana ciklusa, po 5 mg dnevno (enovid, provera, norlutin). U iste svrhe mo┼że da se koristi depo progesterona ili neki od preparata progestina (delalutin), dati u sredini ciklusa.

NEPRAVILNA DESKVAMACIJA ENDOMETRIJUMA – U toku normalnih menstruacija sekretorao promenjena materi─Źna sluznica deskvami┼íe se uz istovremeno obnavljanje njenih dubokih slojeva. Pri kraju menstruacije celokupni sekretomi endometrijum zamenjen je novim, veoma tankim slojem, koji pokriva unutra┼ínju povr┼íinu materice. Ceo ovaj proces zavr┼íi se do prestanka menstrualnog krvarenja. De┼íava se, me─Ĺutim, da se kod nekih ┼żena deskvamacija endometrijuma vr┼íi nesistematski i neujedna─Źeno, tako da se materi─Źna sluznica ne skine i ne zameni za uobi─Źajeno vreme, te se krvarenje nenormalno dugo produ┼żuje.
Ako se pri kraju menstruacije uradi eksplorativna kireta┼ża, vide─çe se na istom histolo┼íkom preparatu istovremeno razli─Źite faze: deskvamacija, regeneracija i proliferacija. Smatra se da do nepravilne deskvamacije endometrijuma dovodi nenormalno produ┼żena funkcija, ┼żutog tela, ┼íto potvr─Ĺuje i nalaz pregnandiola u mokra─çi ┼żene za vreme menstrualnog krvarenja, kada ga ina─Źe nema. Ovome je svakako uzrok zakasnela regresija ┼żutog tela. Smatra se da ova retka pojava mo┼że biti razlog obilnih i produ┼żenih krvarenja koja se kod nekih ┼żena javljaju u prvim menstruacijama posle poro─Ĺaja ili poba─Źaja.

Anovulaciona metroragija – kod ┼żena u generativnom dobu
Pod anovulacionom metroragijom treba shvatiti neuredno i produ┼żeno krvarenje koje se javlja kod dugotrajne perzistencije De Graf ovog folikula i njime izazvane hiperestrogcnije.

Ovo je dosad 700x napiso

Anovulaciona metroragija je naj─Źe┼í─çi oblik disfunkcionog krvarenja koje se naro─Źito ─Źesto vida u pubertetu i pred klimakterij um, ali ga ima i u generativnoj periodi ┼żene. Za razliku od postovulacionih krvarenja koja su cikli─Źna, anovulacione metroragije ve─çinom su acikli─Źne.

Javljaju se iznenada, bez prethodnih tegoba koje su ina─Źe ─Źesto udru┼żene sa menstruacijom. Intervali izme─Ĺu pojedinih krvarenja su nejednaki, a sama krvarenja su ─Źesto veoma obilna sa komadima ugru┼íane krvi. Obi─Źno su pra─çena manje ili vi┼íe izra┼żenom sekundarnom anemijom, ┼íto se vidi ve─ç na prvi pogled, po izgledu same bolesnice, a mo┼że se i dokazati pregledom periferne krvi, odnosno kontrolom broja eritrocita, odre─Ĺivanjem koli─Źine hemoglobina i vrednosti hematokrita.
Mehanizam krvarenja i ovde se obja┼ínjava produ┼żenim dejstvom estrogena na endometrijum i nedostatkom progesterona. U sredini ciklusa iz nepoznatih razloga ne dolazi do ovulacije. Zbog izostanka ovulacije ne stvara se ┼żuto telo, te ne dolazi do lu─Źenja progesterona. Perzistentni De Grafov folikul i dalje lu─Źi estrogene. On se vidi na povr┼íini jajnika kao providan mehuri─ç, koji mo┼że dosti─çi veli─Źinu le┼ínika. Zbog visokog nivoa estrogena u krvi i njegovog produ┼żenog delovanja kod bolesnice izostaje krvarenje iz materice u vreme o─Źekivane menstruacije. Isto tako, zbog izostanka stvaranja ┼żutog tela izostaju sekretorne promene na endometrijumu, te sluznica materice nastavlja da proliferi┼íe. Za sve to vreme nastavlja se trajanje amenoreje zajedno sa patolo┼íkom proliferacijom endometrijuma izazvanom hiperestrogenijom. Na sluznici materice javlja se cisti─Źnoglanduralna hiperplazija koja pod mikroskopom daje endometrijumu izgled ┼ívajcarskog sira. Zlezde endometrijuma su izuvijane i mnogobrojne, nejednake veli─Źine, okrugle ili ovalne, mestimi─Źno cisti─Źno pro┼íirene.

Klini─Źka i laboratorijska ispitivanja u to vreme pokazuju izostanak ovulacije. Krivulja bazalne temperature je monofazna, u mokra─çi nema pregnandiola, a citohormonski pregled vaginalnog sekreta pokazuje isklju─Źivo dejstvo estrogena.

Posle izvesnog vremena, koje prose─Źno iznosi 5 do 7 nedelja, perzistentni folikul po─Źinje da degeneri┼íe. Samim tim smanjuje se i lu─Źenje estrogena u njemu. Smanjeno lu─Źenje estrogena nedovoljno je za odr┼żavanje dalje proliferacije endometrijuma, ┼íto dovodi do njegove relativne insuficijencije pra─çene vazomotomim promenama koje uzrokuju poreme─çaj u snabdevanju krvlju enJometrijuma materi─Źne sluznice, a naro─Źito njenog povr┼íinskog sloja, kada i nastaje krvarenje. Ono u po─Źetku nije obilno, ali sa brzim napredovanjem degenerativnih promena na perzistentnom folikulu, pad estrogcna je evidentniji, zbog ─Źega se na endometrijumu javljaju mesta tromboziranja, infarkcije i nekroze sa postepenom deskvamacijom najpre povr┼ínih, a zatim i dubljih partija funkcionalnog sloja, pra─çenih obilnim krvarenjem. Ovo krvarenje prati deskvamaciju proliferisanog epitela i, ako se ona ne ubrza terapijskim postupcima, mo┼że da traje od 10 dana pa do vise nedelja.

Ina─Źe, le─Źenje se sprovodi davanjem progesterona od 25 mg, u drugoj polovini ciklusa, jednom mese─Źno, na 28 dana u toku tri meseca.

Ako se sa terapijom po─Źne u fazi metroragije, onda se progesteron daje tri do ─Źetiri dana, ┼íto dovodi do privremenog prestanka krvarenja. Po prestanku krvarenja ono se opet javlja 3 do 6 dana od poslednje doze progesterona, veoma je obilno i traje 4 do 5 dana. Posle toga progesteron se daje 24. dana ciklusa, jo┼í 3 meseca. Isti rezultat se posti┼że i davanjem progestina u drugoj polovini ciklusa, na ranije opisani na─Źin (5 mg dnevno od 20. do 25. dana), ili, pak, supresijom prednjeg re┼żnja hipofize progestinima (od 5. do 24. dana ciklusa 5 do 10 mg, zavisno od preparata). Ovaj na─Źin le─Źenja primenjuje se u 2 do 4 ciklusa, posle ─Źega se situacija pobolj┼íava. Bolesnice sa atrofi─Źnim endometrijumom i dokazanim nedostatkom estrogena le─Źe se naizmeni─Źnim davanjem estrogena i progesterona u 3 do 4 ciklusa.

Kod bolesnica koje su ra─Ĺale i po godinama su blizu menopauzi, ako ne reaguju povoljno na hormonsko le─Źenje, dolazi u obzir i histerektomija.
Klimakteri─Źna krvarenja
Klimakteri─Źna krvarenja obi─Źno se javljaju kratko vreme pre menopauze, odnosno u klimakterijumu. Izazvana su poreme─çajem ravnote┼że u funkciji, endokrinih ┼żlezda, u prvom redu hipofize i jajnika.
Ovaj poreme─çaj proisti─Źe od postepenog ga┼íenja endokrine funkcije jajnika i time izazvane hiperfunkcije prednjeg re┼żnja hipofize u lu─Źenju gonadostimulina. Kod izvesnog broja ┼żena zbog toga nastaju znatni menstruacioni poreme─çaji.
U to vreme menstruacioni ciklusi mogu biti kra─çi ili du┼żi, neuredni, ─Źesto anovulatomi, sa oskudnim ili preterano obilnim, produ┼żenim i neurednim krvarenjem. Ovulacije su retke i povremene. Zbog toga izostaje stvaranje ┼żutog tela i produkcija progesterona.
Pa opet pri─Źa kako izgleda anovulatorno krvarenje —

U slu─Źaju klimakteri─Źne metroragije lekar mora biti obazriv i uvek treba da pomisli da se iza takvog krvarenja mo┼że kriti neko organsko oboljenje (sitni submukozni miomi materice, endometrijalni polipi ili adenomioza), koje se iz nepa┼żnje lako proglasi disfunkcionim krvarenjem.
Treba obavezno pregledati bolesnicu pomo─çu vaginalnih ekartera i izvr┼íiti dijagnosti─Źku kireta┼żu, najpre endocerviksa, a onda i endometrijuma, pa dobijene materijale posebno noslati na mikroskopski pregled. Eksplorativnom kireta┼żom definitivno se zaustavlja patolo┼íko krvarenje kod oko 50% bolesnica. Povoljan efekat dijagnosti─Źke i terapijske kireta┼że zasniva se na zameni obolele sluznice zdravom i na uskla─Ĺivanju poreme─çenih hormonskih odnosa u organizmu. Kireta┼ża materi─Źne sluznice i.dilatacija cervikalnog kanala takode pobolj┼íavaju trenutnu kontraktilnu sposobnost miometrijuma.

U slu─Źajevima klimakteri─Źne metroragije, pored kireta┼że, treba obratiti pa┼żnju na ishranu i op┼ítu terapiju bolesnice. Kod upornijeg krvarenja mogu joj se dati lekovi koji favorizuju zgru┼íavanje krvi, kao ┼íto su kalcijum i koagulen, zatim vitamini, od kojih u prvom redu vitamin K i nikotinamid. Isto tako, korisna je i aplikacija uterotonika. Od hormona treba dati progesteron, koji nedostaje u organizmu bolesnice zbog odsustva ┼żutog tela. I uspostavlja se ciklus do potpunog ga┼íenja.

U izvesnom procentu slu─Źajeva (ne┼íto preko 10%) opisana terapija klimakteri─Źnih metroragija ostaje bez rezultata. Tada je najbolje uraditi histerektomiju.[/lang_ba]

Kriptomenoreja 5.00/5, (100.00%), 1
  • Share on Tumblr

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>