FIZIOLOGIJA TRUDNO─ćE


Oplo─Ĺenje (koncepcija)
Pod oplo─Ĺenjem podrazumevamo spajanje spermatozoida sa zrelom jajnom ili jajnim ─çelijama ┼żene. Preciznije re─Źeno, oplo─Ĺenje ili koncepcija podrazumeva dva sukcesivna procesa koji se u to vrijeme odigravaju u polnim organima ┼żene:
´éž impregnaciju – prodiranje spermatozoida u jajnu ─çeliju
´éž konjugaciju – stapanje jedara spermatozoida i jajne ─çelije

U nezreloj jajnoj ćeliji broj hromozoma je diploidan kao i u ostalim ćelijama ljudskog organizma i iznosi 2 puta po 23. Sazrijevanjem jajne ćelije dešava se redukcija broja hromozoma što se ostvaruje deobama sazrevanja. Ukupno ima dve ovakve deobe.
´éž Prva deoba sazrevanja predstavlja mejoti─Źnu deobu pri kojoj nastaju
o normalna jajna ─çelija i
o polarno telo – veoma mala ─çelija, sa vrlo oskudnom citoplazmom.
U prvoj deobi prije podele ─çelije ne udvostru─Źuje se broj hromozoma tako da njenom deobom dobijene ─çelije imaju haploidan broj hromozoma. Dakle, u prvoj deobi izvr┼íena je redukcija broja hromozoma na polovinu.
´éž Druga deoba sazrevanja odvija se po tipu mitoze pri ─Źemu broj hromozoma ostaje haploidan. Kao njen rezultat proisti─Źe malo polarno telo sa oskudnom koli─Źinom citoplazme i prava zrela jajna ─çelija sa haploidnim brojem hromozoma svedenim na polovinu. Ovakva jajna ─çelija naziva se gamet. Kada se spoje mu┼íka i ┼żenska polna ─çelija nastaje oplo─Ĺena jajna ─çelija ili zigot, sa 23 para hromozoma

Iz jajnika ovulacijom oslobo─Ĺena zrela jajna ─çelija jo┼í uvek je okru┼żena ─çelijama zrnastog bre┼żuljka i korone radijate. Tek kada dospe u jajovod, prije susreta sa spermatozoidom, jajna ─çelija izgubi ovaj ─çelijni omota─Ź, i to manje mehani─Źkim putem, a mnogo vi┼íe dejstvom enzima. Ovaj proces denidacije, iako nije uslov za oplo─Ĺenje, ipak se po pravilu de┼íava prije prodiranja spermatozoida u jajnu ─çeliju.

Sam ─Źin oplo─Ĺenja odigrava se na slede─çi na─Źin.
´éž Ovulacijom iz De Grafovog folikula, u trbu┼ínu duplju, dospelu zrelu jajnu ─çeliju prihvataju fimbrije i uvla─Źe je u lumen jajovoda.
´éž Ukoliko je tih dana ┼żena imala polne odnose, u vaginu izliveni spermatozoidi, svojim aktivnim kretanjem, verovatno privu─Źeni hemotaksom, a ponekad potpomognuti i aspiracionim pokretima uterusa u momentu kada ┼żena do┼żivljava orgazam, prodiru navi┼íe kroz cerviks u materi─Źnu duplju, a iz nje dalje u lumen jajovoda u susret zreloj jajnoj ─çeliji.
´éž U jajovodu jajnu ─çeliju sre─çu spermatozoidi, opkole je sa svih strana i nastoje da prodru u nju. To se obi─Źno de┼íava u ampularnom delu jajovoda. Od svih spermatozoida samo jedan uspeva da probije spoljasnju opnu jajne ─çelije i da prodre u nju. Istog momenta spoljna povr┼íina ─çelije se zgusne, te stvara za ostale spermatozoide neprobojnu membranu. Prilikom prodora u jajnu ─çeliju, prema ranijim shvatanjima, rep spermatozoida otpada i ostaje izvan nje, dok po novijim shvatanjima, ne samo glava i vrat, nego i rep spermatozoida dospeva u jajnu ─çeliju.
´éž Sadr┼żaj spermatozoida i jedro jajne ─çelije se izme┼íaju, pa se uskoro,
´éž Posle relativno kratke faze prividnog mirovanja, oplo─Ĺena jajna ─çelija podeli na dve. Kasnijim deobama broj ─çelija stalno se udvostni─Źava po geometrijskoj progresiji .

Na taj na─Źin, od oplo─Ĺene jajne ─çelije, koja za sve to vrijeme putuje kroz jajovod, stvara se loptasta formacija, koja pod mikroskopom po izgledu podse─ça na kupinu, pa se zato naziva morula (kupina). Ona je sastavljena iz zbijenih ─çelija koje se i dalje umno┼żavaju. Pri tome se veli─Źina celokupne formacije ne pove─çava, no su novonastale ─çelije posle svake deobe proporcionalno manje od ─çelija od kojih postaju. Time je obezbeden prolaz oplo─Ĺene jajne ─çelije kroz jajovod. Treba podvu─çi takode da se deobe oplo─Ĺene jajne ─çelije u po─Źetku ne de┼íavaju odvi┼íe brzo. Prva deoba odigrava se tek u toku prva 24 ─Źasa. U toku putovanja jajne ─çelije kroz jajovod deobe se nastavljaju relativno sporo, tako da oplo─Ĺena jajna ─çelija dospeva u matericu u stadijumu morule sa otprilike ukupno 12 ─çelija. Putovanje oplo─Ĺene jajne ─çelije je pasivno, to jest ne odigrava se njenim aktivnim kretanjem, ve─ç nju nosi vodena struja koju stvaraju treplje cilindri─Źnog epitela jajovoda i peristalti─Źki pokreti tuba. Zbog peristalti─Źkih pokreta kretanje jajne ─çelije nije kontinuirano prema materi─Źnoj ┼íupljini ve─ç pokazuje znakove kolebanja, to jest, povremeno dolazi i do njenog retrogradnog pomeranja. Ovo putovanje otprilike traje oko 3 dana, i tada, kroz materi─Źno u┼í─çe oplo─Ĺena jajna ─çelija dospeva u materi─Źnu ┼íupljinu.
IMPLANTACIJA
Implantacija predstavlja aktivnu funkciju oplo─Ĺenog jajeta, prvenstveno njegovog trofoblasta. Kada stigne u materi─Źnu duplju, oplo─Ĺena jajna ─çelija ne usadi se odmah u njenu sluzoko┼żu. Umjesto toga u njoj se ubrzava proces deobe i za 2-3 dana, koliko se otprilike neusa─Ĺena zadr┼żi u materici, oplo─Ĺena jajna ─çelija od morule postaje blastocista, odnosno u njenoj ─çelijnoj masi koja se uve─çava na ra─Źun umno┼żavanja broja ─çelija deobom stvara se prvobitna ┼íupljina.
U to vrijeme, pod dejstvom citoliti─Źkih enzima koji se u njoj lu─Źe, ova formacija najpre prianja za endometrijum, a odmah zatim razara njegov povr┼íinski sloj i zaroni u njegovu dubinu. Ovaj proces naziva se implantacija ili nidacija. Proces usadivanja oplo─Ĺenog jajeta traje nekoliko dana.
Mjesto gdje oplo─Ĺena jajna ─çelija prodire u endometrijum posle njene nidacije zatvara se ─Źepom, koji se sastoji od nekroti─Źnih ─çelija decidue, fibrina i koagulisane krvi. Uskoro ─Źep biva zamenjen kapsularnom deciduom.
Implantacija se naj─Źe┼í─çe vr┼íi u deciduu prednjeg ili zadnjeg zida tela uterusa, gdje se kasnije iz bazalnog dijela decidue i ─Źupastog horiona stvara posteljica. Svakako da pri tome igraju ulogu najizra┼żenije decidualne promjene na sluzoko┼żi toga dijela uterusa, kao i dobra snabdevenost krvnim sudovima.
Protiv preterane agresivnosti oplo─Ĺene jajne ─çelije u predelu granice prodiranja u endometrijum nastupa odbrambeni mehanizam majke. Donji sloj bazalne decidue odupre se razaranju citoliti─Źkim fermentima oplo─Ĺenog jajeta i on kasnije sa ─Źupastim horionom ulazi u sastav posteljice. Na mestu prodiranja ─Źupica u deciduu stvara se hijalnizirana opna koja spre─Źava dalje prodiraranje ─Źupica i koja se naziva Nitabu┼íina membrana.

DECIDUA
Dejstvom progesterona, promenjena sluzoko┼żu uterusa u koju se usadila oplo─Ĺena jajna ─çelija. Decidua je u stvari zadebljan endometrijum sa rastresenim vezivom u kome se sre─çu uve─çane, svetle, poliedri─Źne i vretenaste ─çelije sa obilnom citioplazmom koja okru┼żuje jedro. To su takozvane decidualne ─çelije, koje su u stromu razmje┼ítene u vidu mozaika.
┼Żlezde endometrijama su pro┼íirenog lumena. Njihove su ivice neravne, ─Źesto nazup─Źene, ┼íupljina je ispunjena otpalim apikalnim krajevima cilindri─Źnih ─çelija bogatih glikogenom.

Rastresenost endometrijuma i bogatstvo glikogenom treba da obezbede usadivanje oplo─Ĺene jajne ─çelije i njenu ishranu u prvim danima trudno─çe. Prema usa─Ĺenoj oplo─Ĺenoj jajnoj ─çeliji, odnosno prema za─Źetku, razlikujemo tri dijela decidue.
´éž Bazalna decidua (decidua basalis) – Dio na koji nale┼że oplo─Ĺena jajna ─çelija. Od nje i od ─Źupastog horiona pri kraju tre─çeg meseca trudno─çe nastaje posteljica.
´éž Kapsulama decidua (decidua capsularis) – Dio decidue koji obavija za─Źetak prema materi─Źnoj duplji.
´éž Parijetalna (prava) decidua (decidua parietalis s. decidua vera) – sav ostali dio decidue koji obla┼że unutra┼ínju povr┼íinu uterusa

Sa porastom ovuluma sve se vi┼íe ispunjava materi─Źna ┼íupljina i odi┼że kapsulama decidua. Pri kraju tre─çeg meseca kada za─Źetak toliko naraste da potpuno ispuni materi─Źnu ┼íupljinu, kapsulama i parijetalna decidua spajaju se jedna sa drugom.

Razvoj oplo─Ĺenog jajeta i ostali delovi ovuluma
Od momenta oplo─Ĺenja i usadivanja oplo─Ĺene jajne ─çelije u deciduu uterusa nastaje trudno─ça, a u usa─Ĺenoj formaciji nastaloj od jajne ─çelije uskoro se formira za─Źetak (embrion).

U najranijem stadijumu razvoja ova formacija nazvana OVULUM predstavlja kompaktnu loptastu tvorevinu sastavljenu iz umno┼żenih ─çelija i pod mikroskopom daje sliku kupine.

Uskoro se u njoj diferenciraju spolja┼ínji sloj, nazvan trofoblast, i sloj ─çelija u unutra┼ínjosti loptice, nazvan embriobiast. Izme─Ĺu trofoblasta i embrioblasta, koji se postavlja ekscentri─Źno prema jednom polu za─Źetka, nastaje ┼íupljina blastociste, a cijela tvorevina naziva se blastocistom. Uskoro se u samom embrioblastu stvaraju dve ┼íupljine, gornja amnionska i donja, takozvana ┼żumancentna kesa.

TROFOBLAST. – Trofoblast predstavlja spolja┼ínji sloj ovuluma koji dolazi u direktan kontakt sa deciduom. On slu┼żi za obezbedenje ishrane ovuluma, u njegovim ─çelijama stvaraju se fermenti, koji omogu─çavaju implantaciju oplo─Ĺene jajne ─çelije, i hormoni, neophodni za odr┼żavanje i razvoj trudno─çe. Od trofoblasta u toku razvoja ovuluma stvara se spoljna plodna opna, a od dijela na bazalnoj decidui nastaje posteljica. Uskoro po implantaciji oplo─Ĺene jajne ─çelije na trofoblastu se razlikuju u dva sloja
´éž Sinciciotrofoblast – spolja┼ínji sloj gdje su ─çelije kao plazmodi─Źne mase posejane jedrima
´éž Citotrofoblast – unutra┼ínji sloj ─çelija, krupne, svetle i mnogougaone ─çelije (langhansove ─çelije). Nekoliko dana po usadivanju u ─çelijama Langhansovog sloja po─Źinje da se stvara horionski gonadotropin, ─Źije se prisustvo u mokra─çi trudnice koristi za izvo─Ĺenje biolo┼íkih i imunolo┼íkih testova trudno─çe, odnosno za rano dokazivanje trudno─çe.

─ćelije trofoblasta se brzo umno┼żavaju te uskoro dolazi do njihovog nabiranja, odnosno stvaranja ─Źupica na spolja┼ínjoj povr┼íini embriona. U prvo vrijeme ─Źupice su sastavljene samo iz plazmodi─Źnog spolja┼ínjeg i ─çelijnog unutra┼ínjeg sloja. To su primarne ─Źupice. Uskoro zatim, u njih urasta mlado vezivno tkivo mezoblasta i tada ih nazivamo sekundarne ─Źupice. Kada u ─Źupice urastu krvni kapilari i kada se uspostavi placentni krvotok, zovu se tercijalne ─Źupice.

U po─Źetku, spoljna plodova opna (horion ili ─Źupanica) obrasla je na cijeloj svojoj povr┼íini ─Źupicama. Kasnije, na ve─çem delu horiona, ─Źupice atrofi┼íu i zadr┼żavaju se samo prema bazalnoj decidui. Dio plodove opne na kome su ─Źupice atrofisale naziva se goli (chorion laeve), a dio na kome su se sa─Źuvale ─Źupasti horion (chorion frondosum).

Ishrana oplo─Ĺene jajne ─çelije. – Oplo─Ĺena jajna ─çelija u toku svoga razvoja prolazi kroz tri faze ishrane.
´éž AUTOTROFNI stadijum ishrane – odmah po oplo─Ĺenju, oplo─Ĺeno jaja┼íce hrani se rezervnim materijama iz svoje protoplazme. To traje prvih dok oplo─Ĺena jajna ─çelija ne dospe do materi─Źne duplje i ne usadi se u njenu sluzoko┼żu.
´éž HISTOTROFNI ili citotrofni stadijum – po usa─Ĺvanju u deciduu, oplo─Ĺena jajna ─çelija koristi glikogen i ostale sastojke razorene decidue, koje upija celom svojom povr┼íinom.
´éž HEMOTROFNI stadijum ishrane – embrion svojim ─Źupicama otvara krvne sudove uterusa i iz krvi, izlivene u krvna jezerca, preko svojih ─Źupica koristi hranljive sastojke, i to najpre preko alantoidnog, a kasnije preko postelji─Źnog krvotoka

EMBRIOBLAST – Embrioblast je na po─Źetku predstavljen embrionalnim ─Źvorom koji se nalazi na unutra┼ínoj strani trofoblasta, ekscentri─Źno postavljen, nasuprot ┼íupljini blastociste. U to vrijeme, ili neposredno prije toga, do┼ílo je do implantacije oplo─Ĺene jajne ─çelije u deciduu.

Uskoro po implantaciji na embrionalnom ─Źvoru nastaje diferenciranje na primitivni ektoderm i na primarni endoderm, U to vrijeme mezoderm se razvija izvan embrionalnog ─Źvora polaze─çi sa unutra┼ínje strane trofoblasta. Pri tome mlado vezivno tkivo ekstraembrionalnog mezoderma u vidu magma reticulare ispunjava ┼íupljinu blastociste okru┼żuju─çi embrionalni ─Źvor sa za─Źetkom amnionske ┼áupljine i sa primarnom ┼żumancentnom kesom.

Uskoro zatim, u ekstraembrionalnom mezodermu javlja se ┼íupljina koja se sve vi┼íe ┼íiri i koja ga predvoji na dva sloja, od kojih jedan potisne mezoderm uz unutra┼ínju stranu trofoblasta (somatopleuralni sloj), a drugi uz ┼żumancentnu kesu (splanhipleuralni sloj). Prva ┼íupljina naziva se ekstraembrionalna celomska duplja i ona je privremenog karaktera. Celomskom ┼íupljinom potisnuta primarna ┼żumancetna kesa sa unutra┼ínje strane biva oblo┼żena slojem ─çelija endoderma i u tom stadijumu postaje sekundarna.
Dalji korak u razvoju vr┼íi ektoderm, odnosno amnionska ┼íupljina koju ograni─Źavaju njegove ─çelije. Amnionska ┼íupljina se sve vi┼íe ┼íiri bo─Źno i prema periferiji zaposedaju─çi prostor koji je pripadao celomskoj duplji. Gornja strana ektoderma pribli┼żava se unutra┼ínjoj povr┼íini trofoblasta, dok se najzad ne spoji sa njime. Na taj na─Źin iz ovog dijela ektoderma stvara se unutra┼ínja plodova opna ili amnion. ┼áire─çi se dalje amnionska ┼íupljina potiskuje donji zid ektoderma, ─Źiji se bo─Źni zidovi sa suprotnih strana pribli┼żavaju jedan drugome, pri ─Źemu se ┼íupljina blastociste smanjuje da bi na kraju potpuno nestala. U tom stadijumu embionalni ─Źvor u vezi je sa trofoblastom preko koga dobij a hranijive materije pomo─çu vezivnog stuba, ekstraembrionainog mezodenna, ─Źiji se vezivnotkivni elementi uvla─Źe izme─Ĺu dva prvobitna klicina lista, ektoderma i endoderma i na taj na─Źin stvaraju tre─çi klicin list, embrionalni mezoderm. U ovom momentu razvoja donji zid ektoderma potpuno je obuhvatio mezoderm i endodenn. Ventralnim delom endoderm je u vidu primarnog creva u vezi sa ostatkom ┼żumancetne kese. Iz kaudalnog dijela primarnog creva prema vezivnotkivnoj vrpci iz koje ─çe se stvoriti pup─Źanik, polazi jedan ┼íuplji organ, koji se naziva alantois. U tom stadijumu razvoja stvara se primarni krvotok ovuluma koji obuhvata krvne sudove tercijarnih ─Źupica, koje preko vezivnotkivne vrpce spoji sa krvnim sudovima alantoisa, ┼żumancetne kese i za─Źetka. Uskoro zatim alantois i ┼żumancetna kesa atrofi┼íu, a njihovi rudimenti ulaze u sastav pup─Źanika koji nastaje iz vezivnotkivne vrpce omotane amnionskom opnom i snabdevene krvnim sudovima, koji spajaju krvotok posteljice sa krvotokom ploda. Kao krajnji rezultat iz tri klicina lista nastao je za─Źetak na kome se spolja nalaze delovi tela nastali od ektoderma, u sredini iz mezoderma i unutra od endoderma. Na taj na─Źin, dok, kao ┼íto smo pomenuli,
´éž iz gornjeg dijela ektoderma nastaje unutra┼ínja plodova opna,
´éž iz njegovog donjeg dijela postaju pokrovni omota─Ź ploda, odnosno ko┼ża, zatim kosa, nokti, znojne i lojne ┼żlezde i nervni sistem.
´éž Iz srednjeg klicinog lista, mezoderma, nastaju kostur i sva ostala potporna tkiva, srce i krvni sudovi, krvni elementi,
´éž a iz unutra┼ínjeg klicinog lista endoderma stvara se digestivni aparat sa velikim trbu┼ínim ┼żlezdama koje u─Źestvuju u digestiji.
Embriogeneza, krajem tre─çeg meseca, odnosno organogeneza, zavr┼íava se i od tada se za─Źetak zove plod ili fetus. Na njemu i u njemu formirani su i mogu da se razlikuju svi organi koje poseduje i odrasla jedinka. U to vrijeme na ovulumu razlikujemo posteljicu, pup─Źanik, plodove ovojke, plodovu vodu i sam plod.
Posteljica
Posteljica (placenta) je organ ovuluma koji se stvara krajem tre─çeg meseca iz ─Źupastog horiona i bazalne decidue. U to vrijeme, po implantaciji oplo─Ĺene jajne ─çelije, na mestu usa─Ĺivanja, dejstvom enzima ─çelija trofoblasta otvaraju se sitne materi─Źne vene i stvaraju se najpre male lakune, koje se me─Ĺusobno spajaju (to su budu─çi intervilozni prostori) i ispunjavaju krvlju iz otvorenih materi─Źnih vena. Kasnije se u lakunama otvaraju i ogranci arterija i kroz njih se uspostavlja spora cirkulacija krvi. Krv se iz otvorenih arterija izliva u ┼íiroke intervilozne prostore i postepeno i usporeno struji prema otvorenim materi─Źnim venama, preko kojih se ponovo vra─ça u krvotok majke. To se de┼íava u fazi hematotrofne ishrane oplo─Ĺenog jajeta. Pri usadivanju, ─Źupice trofoblasta prodiru kroz kompaktan sloj decidue i dospevaju do spongioznog sloja gdje se najve─çi broj ─Źupica zaustavlja i plovi u lakunama ispunjenim krvlju. To su resorpcione ─Źupice preko kojih se vr┼íi razmena materija, one plove u lakunama – povijaju se u strujanju krvi. U spongioznu deciduu urasta samo manji broj ─Źupica koje pri─Źvr┼í─çuju posteljicu za zid uterusa i koje se zbog toga nazivaju fiksacione ─Źupice.
Izme─Ĺu pojedinih kotiledona od unutra┼ínje povr┼íine uterusa polaze prema posteljici vezivne pregrade ili septa. Danas se smatra da u toku kontrakcija uterusa ne dolazi do zastoja krvotoka u njoj, kao kod spu┼żve po prestanku stezanja pri ce─Ĺenju, ve─ç nastaje zatvaranje nekih materi─Źnih vena spolja pa se prekida oticanje venske krvi iz interviloznih prostora. To usporava i ote┼żava oksigenaciju krvi, te se zbog toga u vrijeme trajanja materi─Źnih kontrakcija mogu na─çi i znaci prolazne patnje ploda.

Pri kraju trudno─çe posteljica je naj─Źe┼í─çe oblika somuna, te┼íka oko 500 gr, sa pre─Źnikom od 16 do 20 cm, debljine u sredi┼ínom delu 2-3 cm. Sastavljena je iz 16 do 20 kotiledona. Strana okrenuta plodu (pars foetalis) pokrivena je amnionom, glatka i sjajna. Sa nje polazi pup─Źana vrpca. Strana okrenuta materici (pars matema) je re┼żnjevita, tamno crvene boje, glatke povr┼íine,
GRA─ÉA POSTELJICE. – Osnovna jedinica posteljice je ─Źupica. Povr┼íina ─Źupice je pokrivena jednim redom ─çelijske mase u kojoj su, bez jasnih ─çelijskih granica, rasejana jedra. Taj sloj naziva se sincicium. Drugi, unutra┼ínji sloj ─Źupica, sastavljen je iz velikih, svetlih mnogouglih ─çelija, takozvanih Langhansovih ─çelija koji je bogato je zastupljen sve do ─Źetvrtog meseca trudno─çe. Otada ovaj sloj i┼í─Źezava. Kroz sredinu ─Źupice prolazi krvni kapilar, a izme─Ĺu njega i opisanog povr┼íinskog sloja ─Źupice nalazi se vezivno tkivo. Zid ─Źupice, u stvari, predstavlja membranu koja razdvaja krvotok majke od krvotoka ploda. Manji broj ─Źupica je urastao u matericu i pri─Źvr┼í─çuje posteljicu za matericu. To su fiksacione ─Źupice.

FUNKCIJA POSTELJICE. Ona uglavnom u─Źestvuje u razmeni materija izme─Ĺu majke i ploda, ┼ítiti plod od infekcije i stvara hormone neophodne za odr┼żavanje trudno─çe. Na taj na─Źin posteljica vr┼íi ulogu plu─ça, bubrega, gastrointestinalnog trakta i endokrinih ┼żlezda za─Źetka.

Posteljica vr┼íi i sekretomu funkciju. Ona je, u stvari, ┼żlezda sa unutra┼ínjim lu─Źenjem. Lu─Źenje hormona po─Źinje jo┼í u ─Źupicama i prije nego ┼íto je posteljica formirana kao organ. U tom periodu lu─Źe se naro─Źito horionski gonadotropini koji se odstranjuju preko bubrega trudnice, te ih u velikoj koli─Źini ima u njenoj mokra─çi. Gonadotropni hormon posteljice po dejstvu veoma je sli─Źan gonadostimulinu B, to jest on ubrzava nastajanje ovulacije i poma┼że stvaranje ┼żutog tela. Ova ─Źinjenica se koristi za rano dokazivanje biolo┼íkih ili imunolo┼íkih testova.
Smatra se da se horionski gonadotropin lu─Źi u Langhansovom sloju ─Źupica. Ovaj hormon po─Źinje da se lu─Źi odmah po implantaciji oplo─Ĺene jajne ─çelije, jo┼í u stadijumu blastociste, a maksimum lu─Źenja posti┼że se izme─Ĺu desete i dvanaeste sedmice trudno─çe. Pra─çenje nivoa horionskog gonadotropina u organizmu trudnice jedan je od indikatora stanja u kome se trudno─ça nalazi. Pad vrednosti gonadotropina predstavlja lo┼í prognosti─Źki znak, odnosno ukazuje na mogu─çnost intrauterinog uginu─ça ovuluma i spontanog prekidanja trudno─çe.
Osim gonadotropina, ─Źupice posteljice lu─Źe jo┼í jedan hormon proteinske grade koji se naziva placentni laktogen i koji je, po nekim autorima, veoma sli─Źan hormonu rasta. Pra─çenje krivulje izlu─Źivanja ovog hormona, koja se u toku razvoja ploda postepeno penje navi┼íe, takode mo┼że da poslu┼żi kao indikator normalnog razvoja trudno─çe.
Poznato je takode da ve─ç od svog formiranja posteljica u znatnoj koli─Źini lu─Źi progesteron, koji smanjuje osetljivost gravidne uterusa na spolja┼ínje i unutra┼ínje dra┼żi i time odr┼żava trudno─çu. Na taj na─Źin posteljica od tre─çeg meseca trudno─çe preuzima ulogu ┼żutog tela jajnika. Progesteron se lu─Źi sve do kraja trudno─çe. Smatra se da ga lu─Źe ─çelije sincicijalnog sloja ─Źupica. Osim pomenutih hormona, u posteljici se ve─ç od njenog postanka produkuje estrogen u znatnim koli─Źinama. Od estrogenih hormona u najve─çoj koli─Źini kod trudnice lu─Źi se estriol, ─Źije se prisustvo dokazuje u mokra─çi trudnice. Njegovo lu─Źenje naro─Źito je zna─Źajno u drugoj polovini trudno─çe i doziranje estriola u to vrijeme mnogi autori koriste kao prognosti─Źki znak o stanju ploda i izgledima za odr┼żavanje trudno─çe. Pred sam poro─Ĺaj u organizmu trudnice zapa┼ża se nagao pad estrogena. Isto se zapa┼ża i prije nastajanja spontanog abortusa. Zbog toga se smatra da nagao pad estrogena ukazuje na neposredno predstoje─çi prekid trudno─çe, bilo da se radi o poro─Ĺaju ili, pak, o spontanom abortusu.

Poznato je, osim toga, da posteljica lu─Źi i druge, jo┼í nedovoljno ispitane i nediferencirane produkte, prvenstveno iz grupe ketosteroida. Oboljenje posteljice i nepravilnosti u njenoj funkciji kao posledicu, izme─Ĺu ostalog, imaju i poreme─çaj u lu─Źenju hormona. U stvari, svaka nepravilnost u njenoj hormonskoj funkciji predstavlja ogledalo stanja trudno─çe.

Kako se horionski gonadotropin i progesteron sintetizuju isklju─Źivo u horionskim ─Źupicama placente, to smanjene vrednosti ovih hormona u organizmu trudnice ukazuju na insuflcijenciju same posteljice. U isto vrijeme, ako do njega do─Ĺe, pad vrednosti estriola predstavlja ne samo znak insuficijencije placente, ve─ç je takode i va┼żan dokaz o postojanju izvjesnih poreme─çaja u samom plodu, jer u sintezi estriola, pored horionskih ─Źupica posteljice, neophodno je i u─Źe┼í─çe nadbubre┼żnih ┼żlezda fetusa. Prema tome, smanjene vrednosti estrogena su posljedica insuficijencije fetoplacentne jedinice kao celine, te predstavljaju gori prognosti─Źki znak od nedovoljne produkcije progesterona u izvjesnoj fazi trudno─çe.

Placenta previa – Kao ┼íto smo ve─ç spomenuli, posteljica se naj─Źe┼í─çe razvija na prednjem ili zadnjem zidu tela uterusa, gdje se obi─Źno i usadi oplo─Ĺena jajna ─çelija, a rje─Ĺe prema rogovima. Takvo stanje naziva se normalno usa─Ĺena posteljica. Desi li se, me─Ĺutim, da je njena donja ivica manje od 7 cm udaljena od unutra┼ínjeg u┼í─ça, onda se radi o nisko usa─Ĺenoj posteljici. Posteljica mo┼że biti usa─Ĺena na donjem segmentu uterusa, tj. segmentu koji dilatira u toku poro─Ĺaja, pa ─Źak mo┼że da svojom ivicom dopre do unutra┼ínjeg u┼í─ça ili da ga delimi─Źno ili potpuno zatvara. Ponekad, mada izvanredno retko, jedan dio posteljice mo┼że ─Źak da pro─Ĺe kroz unutra┼ínje u┼í─çe grli─ça i da se usadi na sluzoko┼żu cerviksa uterusa. U svakom od ovih slu─Źajeva nisko usa─Ĺena posteljica se nalazi na putu kojim plod treba da pro─Ĺe pri svom izlasku iz uterusa u toku poro─Ĺaja ili abortusa, pa se takva posteljica naziva posteljica prethodnica, odnosno placenta praevia. Ovako usa─Ĺena posteljica predstavlja veliku opasnost po ┼żivot majke i o njoj ─çe biti govora u posebnom poglavlju.

Pup─Źana vrpca ploda
Pup─Źana vrpca ploda (FUNICULUS UMBILICI) jeste organ koji spaja posteljicu sa plodom. Kroz pup─Źanik se obavlja krvotok izme─Ĺu posteljice i ploda. Zajedno sa porastom i razvojem ploda raste i pup─Źanik u du┼żini, i postaje sve deblji, sve do pred kraj trudno─çe kada postigne definitivne dimenzije. Kod donesenog deteta pup─Źanik je debljine malog prsta i dug je oko 50 cm. Spolja je obmotan amnionom, a kroz njegovu sredinu prolaze krvni sudovi, i to dve arterije i jedna vena. Izme─Ĺu sudova i amnionske opne nalazi se pihtijasto vezivno tkivo (Vartonova pihtija). Pup─Źanik se krajem prema posteljici usa─Ĺuje na stranu okrenutu plodu. Naj─Źe┼í─ça je centralna insercija pup─Źanika (insertio centralis), rje─Ĺe paracentralna (insertio paracentralis) i ivi─Źna (insertio marginalis), a vrlo retko se pup─Źana vrpca ne usa─Ĺuje na samu posteljicu ve─ç na ovojke, pa sa ovojaka razgranati krvni sudovi prelaze na posteljicu. Ovakvo usadivanje pup─Źane vrpce naziva se insertio velamentosa. Ono mo┼że biti uzrok razli─Źitih komplikacija, prvenstveno krvarenja ploda zbog o┼íte─çenja sudova pup─Źanika.
Plodovi ovojci, plodova voda
Plodovi ovojci (VELAMENTA FOETUS). To su opne koje tesno nalje┼żu na unutra┼ínju povr┼íinu uterusa i zatvaraju jajolik prostor ispunjen plodovom vodom u kojoj plovi plod. Razlikujemo spolja┼ínju plodovu opnu (chorion) i unutra┼ínju (amnion). One su priljubljene jedna uz drugu, razdvojene samo oskudnim rastresitim tkivom. Celovitost opni omogu─çava o─Źuvanje plodove vode, a time i o─Źuvanje trudno─çe.

Vodenjak. – Na po─Źetku poro─Ĺaja, u doba ┼íirenja, dio plodove vode i ovojaka, koji se nalaze iznad unutra┼ínjeg u┼í─ça uterusa, odnosno, ispred prednja─Źe─çeg dijela ploda klinasto se uvla─Źi i potpoma┼że dilataciju cervikalnog kanala. Ovaj dio plodovih ovojaka i plodove vode naziva se vodenjak. Njemu je ranije pripisivana velika uloga u poro─Ĺaju, posebno u dilataciji cervikalnog kanala i spoljnog u┼í─ça uterusa. Celovitost vodenjaka, odnosno plodovih ovojaka ─Źuva integritet plodove vode, omogu─çava normalne intrauterine pokrete ploda i ┼ítiti ga od ascedentne infekcije u toku trudno─çe i poro─Ĺaja.
Spontano prskanje ili namemo otvaranje vodenjaka, ili prskanje plodovih opni na nekom drugom mestu uzrokuje oticanje plodove vode i time retrakciju mi┼íi─çnog zida uterusa oko ploda, a uskoro zatim pojavu materi─Źnih kontrakcija i, po pravilu, dovodi do prekida trudno─çe. Mo┼że se, me─Ĺutim, izuzetno dogoditi da se trudno─ça i posle prska nja vodenjaka odr┼żi i iznese do kraja. U takvoj situaciji za sve vrijeme trajanja trudno─çe i plodu i majci preti opasnost od infekcije.

Plodova voda (LIQUOR AMNII). To je manje ili vi┼íe bistra, providna ili lako zamu─çena te─Źnost koja se nalazi izme─Ĺu plodovih ovojaka i ploda. Ona predstavlja protivte┼żu tonusu materi─Źnog mi┼íi─ça, ┼ítiti plod od udara i sra┼í─çenja sa amnionom i omogu─çava mu pokretljivost. Smatra se da se plodova voda uglavnom stvara u amnionu i dokazano je da se ona stalno obnavlja i resorbuje.
Sastav i kvalitet plodove vode u velikoj meri zavise od starosti trudno─çe. Dok u po─Źetku trudno─çe na sastav plodove vode uglavnom uti─Źe samo majka, sa napredovanjem trudno─çe, na njen sastav sve vi┼íe uti─Źe i plod. Pri kraju trudno─çe u plodovoj vodi, pored ostalog, nalaze se epitelne ─çelije ko┼że ploda, dla─Źice i gromuljice sirastog maza, deskvamisane ─çelije amniona, gromuljuce mekonijuma, soli mokra─çne kiseline, vitamini i fermenti.
Pri kraju trudno─çe koli─Źina plodove vode je izme─Ĺu 1000 i 1200 g. Kod prenesene trudno─çe smanjuje se koli─Źina plodove vode, a ako je plod intrauterino ugro┼żen, onda se plodova voda zamu─çuje i bogata je, izme─Ĺu ostalog, bilirubinom i urobilinogenom.

Plod (foetus)
Plodom nazivamo za─Źetak posle tre─çeg meseca trudno─çe kada je organogeneza u potpunosti zavr┼íena. Plod se razvija relativno brzo u materici. Njegov rast u du┼żini izra─Źunava se tako
´éž du┼żina = (broj meseci)2. Tako se dobija da je za─Źetak od mjesec dana dug l cm, od dva meseca 4, od tri 9, od ─Źetiri 16, od pet meseci 25 cm.
´éž du┼żina ploda = (broj meseci) x 5 za plod star ┼íest meseci pa nadalje. Tako je plod na kraju ┼íestog lunamog meseca dug 30 cm, sedmog 35, osmog 40, devetog 45 i desetog 50 cm.

Istovremeno, sa rastom u du┼żinu, plod dobija i u te┼żini a sa rastom i razvojem ploda u intrauterinom ┼żivotu postepeno otpo─Źinju u izvjesnoj meri i funkcije pojedinih organa ploda.

´éž Pri kraju tre─çeg meseca za─Źetak je duga─Źak 9 cm, a te┼żak 20 g. Svi njegovi organi su formirani, pol je diferenciran, i on po spoljnom izgledu li─Źi na ─Źoveka.
´éž Pri kraju ─Źetvrtog meseca intrauterinog ┼żivota plod je dug oko 16 cm, a te┼żak oko 120 g. Plod se pokre─çe u materici, te trudnica povremeno oseti njegove pokrete. Ti pokreti su slabi i nekarakteristi─Źni, te ih trudnica ose─ça kao kretanje creva, odnosno kao neku vrstu pretakanja. Tek u kasnijim mesecima pokreti ploda postaju sna┼żni, tako da ponekad mogu stvarati utisak ─Źak i neprijatnih udara. Pa┼żljivom auskultacijom preko trbu┼ínog zida ve─ç mogu da se ─Źuju sr─Źani tonovi ploda. Na ko┼żi po─Źinju da se javljaju malje.
´éž Na kraju petog meseca plod je dug 25 cm, a te┼żak 250 g. Ko┼ża ploda je crvena. Potko┼żno masno tkivo po─Źinje da se razvija. Na prstima nogu i ruku pojavljuju se nokti, a na lobanji prvi za─Źeci kose.
´éž Pri kraju ┼íestog meseca plod je dug oko 30 cm, a te┼żak oko 650 g. Jo┼í uvek je mr┼íav, jer je potko┼żno masno tkivo nedovoljno razvijeno. Ko┼ża mu je pokrivena maljama. Kosa je bolje izrasla.
´éž Pri kraju sedmog meseca plod je dug 35 cm, a te┼żak od 1000 do 1200 g. Ko┼ża mu je jasno crvene boje, sme┼żurana kao u starca. Po ┼żivot va┼żni organi su relativno dobro razvijeni i dobro funkcioni┼íu. Dete je, u slu─Źaju prijevremenog poro─Ĺaja, teorijski ve─ç sposobno za vanmateri─Źni ┼żivot. U praksi veoma mali broj takve novoro─Ĺen─Źadi, i pored bri┼żljive nege, mo┼że da se odr┼żi u ┼żivotu.
´éž Pri kraju osmog meseca plod je dug oko 40 cm, a te┼żak oko l 500 g. Ko┼ża je obrasla maljama, delimi─Źno je pokrivena sirastim mazom. Plod je manje mr┼íav, jer je potko┼żno masno tkivo razvijenije. Testisi se spu┼ítaju u skrotum. Postoje prili─Źne ┼íanse da se bri┼żljivom negom takvo novoro─Ĺen─Źe odneguje i o─Źuva.
´éž Pri kraju devetog lunarnog meseca plod je dug oko 45 cm, a te┼żak do 2 500 g. Turgor na ko┼żi je dobar, a ko┼ża nije sme┼żurana, jer je potko┼żno masno tkivo dobro razvijeno. Svi za ┼żivot va┼żni organi sudobro razvijeni i osposobljeni za normalnu funkciju. Zbog toga se takva novoroden─Źad uz dobru negu relativno lako odr┼żavaju u ┼żivotu.
´éž Pri kraju desetog lunamog meseca plod ima sve karakteristike donesenog novoro─Ĺen─Źeta, o ─Źemu ─çe kasnije biti govora.

Fetalna cirkulacija
Kao ┼íto smo ve─ç spomenuli, oplo─Ĺena jajna ─çelija prvih dana po oplo─Ĺenju hrani se rezervnim hranljivim materijama koje se nalaze u njenoj protoplazmi. Kasnije, po usadivanju ovuluma u deciduu, nastupa najpre histiotropni stadijum ishrane kada se koristi glikogen i ostale hranljive materije iz razorenih decidualnih elemenata.
Dalji stadijum ishrane ovuluma predstavlja ishrana preko ┼żumancetove kesice. ┼Żumancetova kesica ima neznatne prehrambene rezerve. Ova zaliha hrane dobija se od majke trudnice. Osim toga, ona je uklju─Źena u stvaranje krvnih elemenata i preko nje, zapravo od nje, poti─Źe prva, tzv. vitelinska cirkulacija, koja ima va┼żnu funkciju u toku prve ─Źetiri sedmice razvoja ovuluma.
Posle ovog vremena ona i┼í─Źezava, a u ovulumu se preko razvijenih horionskih ─Źupica, njihovih kapilara i umbilikalnih krvnih sudova uspostavlja nov krvotok koji ishranjuje najpre za─Źetak, a kasnije plod sve do poro─Ĺaja. Preko tankog zida resorpcionih ─Źupica, krvotok ploda je u indirektnom dodiru sa krvotokom majke i putem difuzije i osmoze, a i drugih nedovoljno ispitanih procesa, izme─Ĺu ova dva krvotoka uspostavlja se prisna veza, koja ─çe trajati sve do kraja trudno─çe. Glavnu ulogu u oksigenaciji krvi ploda ima posteljica, odnosno placentne ─Źupice. U njima se, pored svega ostalog, vr┼íi i razmena gasova izme─Ĺu krvotoka majke i krvotoka ploda. Krv ploda odaje suvi┼íni ugljendioksid i uzima potreban kiseonik.
Umbilikalnom venom kiseonikom i ostalim hranljivim materijama oboga─çena krv iz posteljice prenosi se u organizam ploda. Iz pup─Źane vene oksigenisana krv
´éž jednim delom prolazi kroz jetru ploda,
´éž drugi dio oksigenisane krvi krvnim sudovima dospeva u portalnu venu. I iz jetre, kao i iz vene porte, krv dospeva u donju ┼íuplju venu ploda.
´éž Tre─çi, najve─çi dio oksigenisane krvi iz pup─Źane vene dospeva direktno u donju ┼íuplju venu preko duktusa venozusa Arantii, privremenog krvnog suda koji uskoro po ro─Ĺenju obliteri┼íe.
Donjom šupljom venom oksigenisana krv uliva se u desnu pretkomoru, a iz nje najvećim delom kroz foramen ovale prelazi u levu pretkomoru. Samo mali dio krvi iz desne pretkomore dospeva u desnu komoru, odakle ide u plućne arterije i pluća. Iz leve pretkomore krv odlazi u levu komoru, a odatle u aortu. Iz aorte krv vrlo bogata kiseonikom dospeva u glavu, vrat, gornje udove i mozak. Iz gornjih partija tela, odnosno iz glave, vrata i ruku, krv se preko jugularnih vena i subklavija vraća u gornju šuplju venu, koja se uliva u desnu pretkomoru. Iz nje veći dio krvi iz gornje šuplje vene prelazi u desnu komoru, a odatle u plućnu arteriju.
Manjim delom krv iz plućne arterije ulazi u plućne krvne sudove, a većim delom preko ductus arteriosusa prelazi u silazni dio aorte. Odatle krv ide u krvne sudove trupa, unutrašnjih organa i donjih ekstremiteta.
Na taj na─Źin, dakle, pup─Źanom venom u donju ┼íuplju venu dospeva krv najbogatija kiseonikom. Ve─ç u desnoj pretkomori me┼ía se izvjesna koli─Źina venske sa oksigenisanom krvlju, ali je i tada krv jo┼í uvek bogata kiseonikom. Gornje partije tela (glava, vrat i ruke), koje se snabdevaju krvlju preko karotidnih arterija i subklavija, odnosno iz arterija anonima, dobijaju krv bogatiju kiseonikom od krvi koja odlazi u donje partije tela, pa se time i obja┼ínjava br┼żi rast gornjih delova tela ploda.
Iz zavr┼ínog dijela abdominalne aorte krv prelazi u hipogastri─Źne arterije. Hipogastri─Źne arterije nastavljaju se pup─Źanim arterijama, koje izvode krv iz tela ploda i odvode je u posteljicu, gdje se ponovo vr┼íi oksigenacija, odnosno gdje se zatvara krug fetalne cirkulacije.

Ovaj tip cirkulacije odvija se sve do poro─Ĺaja, kada dolazi do prekida fetoplacentarnog krvotoka, odnosno najpre do podvezivanja, a uskoro zatim i do obliteracije krvnih sudova pup─Źanika. U to vrijeme odigravaju se izvanredno va┼żne promjene u kardiovaskularnom sistemu tek ro─Ĺenog deteta. Promjene koje se de┼íavaju na kardiovaskularnom sistemu novoro─Ĺen─Źeta odmah po njegovom ro─Ĺenju ne nastaju samo kao posljedica podvezivanja pup─Źane vrpce, ve─ç i kao posljedica prvih respiracija.
Odmah po ro─Ĺenju, odnosno po prekidu fetoplacentarne cirkulacije, dolazi do nagomilavanja CO2 u tkivima novoro─Ĺen─Źeta i do nedostatka O2. Nastupa laka cijanoza, pra─çena, posle vrlo kratke apneje, poku┼íajem disanja. Novoro─Ĺen─Źe sa prvim respiracijama zapla─Źe, ┼íto izaziva ┼íirenje plu─çnih alveola. ┼áirenje plu─çnih alveola izaziva istovremeno ┼íirenje plu─ça u celini, ┼íto pogoduje uspostavljanju plu─çne cirkulacije. Krv iz plu─çne arterije prelazi u plu─çne krvne sudove, a prestaje da proti─Źe direktno u aortu preko duktusa arteriosusa.
´éž Duktus arteriosus uskoro obliteri┼íe i naziva se ligamentum arteriosum.
´éž pup─Źana vena takode uskoro obliteri┼íe i postaje ligamentum teres hepatis.
´éž Ductus venosus Arantii tako─Ĺe obliteri┼íe i postaje ligamentum venosum.
´éž Pup─Źane arterije koje su nastavak hipogastri─Źnih – ligamentum umbilicale laterale.

Zbog prekida fetoplacentne cirkulacije u donju ┼íuplju venu ne dolazi vi┼íe krv iz pup─Źane vene, pa je koli─Źina krvi koja dospeva u desnu pretkomoru manja. Pritisak krvi u desnoj pretkomori se sni┼żava, te prestaje proticanje krvi iz desne u levu pretkomoru, ┼íto ukazuje na zatvaranje ovalnog otvora (foramen ovale) na me─Ĺupretkomomoj pregradi.
Promjene na telu i u organizmu trudnice
U trudno─çi nastaju mnogobrojne promjene na telu i u psihi trudnice. Ove promjene izazvane su kako stvaranjem i razvojem novog bi─ça u materici, tako i poja─Źanim dejstvom novonastale hormonske situacije u organizmu.
Organizam majke u celini, a posebno srce, plu─ça, bubrezi i jetra, izlo┼żeni su za vrijeme trudno─çe naro─Źitom naporu. Zbog toga svi pomenuti organi koriste svoju rezervnu snagu. Ako je rezervna snaga ve─ç ranije usled bolesti i iscrpljenosti istro┼íena, onda je trudno─ça pra─çena poreme─çajima koji mogu da zahtevaju i njeno prekidanje u interesu majke.
´éž Poja─Źana pigmentacija – kod najve─çeg broja ┼żena, zapa┼ża se najpre na ko┼żi lica, gdje se javljaju takozvane trudni─Źke pege (chloasma uterinum).
´éž Srednja linija izme─Ĺu pupka i simfize, linea alba potamni i naziva se tamna linija (linea fusca).
´éž Ko┼ża dojki lako potamni, areole su ja─Źe pigmentisane i ┼íire, bradavice su istaknutije, kao i Montgomerijeve kvr┼żice a masno i ┼żlezdano tkivo dojki se umno┼żava, te se i dojke znatno uve─çavaju. Na pritisak iz njih mo┼że da se iscedi po koja kap kolostruma
´éž Spoljni polni organi nabubre i njihova ko┼ża postaje, tamnija.
´éž Akromegali─Źne pojave kod nekih trudnica (nos nabubri, usnice zadebljaju, zubi izgledaju re─Ĺi, a brada je unapred istaknuta i mesnatija) koje nastaju zbog poja─Źanog dejstva hormona prednjeg re┼żnja hipofize.
´éž Vrat trudnice lako zadebljava, jer se ┼ítitna ┼żlezda uve─çava.

´éž Kod najve─çeg broja ┼żena na ko┼żi se javljaju rastezi jer se trbuh uve─çava koji su, kad su svje┼żi, svjetlo ru┼żi─Źasti,a posle poro─Ĺaja postaju sedefastobjeli─Źaste boje.
´éž Korpus gravidnog uterusa postaje mek┼íe i uve─çava se srazmjerno starosti trudno─çe. Razmek┼íavanje je u po─Źetku naro─Źito nagla┼íeno u istmi─Źkom delu uterusa i u djelu u koji se usadio za─Źetak.
´éž Venski crte┼ż na nogama se poja─Źava, a ─Źesto se javljaju i jasno istaknute pro┼íirene vene na stidnici i na poikolenicama. Usled zastoja u krvotoku mogu se pojaviti otoci na nogama, posebno na potkolenicama a ponekad on mo┼że biti i jedan od znakova graviditetnih toksikoza.

Trudno─ça je u po─Źetku ─Źesto pra─çena gubitkom apetita, ose─çajem muke, ga─Ĺenjem, pa ─Źak i povra─çanjem. Ovi simptomi se kod najve─çeg broja ┼żena javljaju ujutro, a preko dana nestaju. Sa razvojem trudno─çe oni i┼í─Źezavaju. Osim gubitka apetita, kod nekih ┼żena javljaju se znaci depresije, ose─çaj puno─çe u ┼żelucu, goru┼íica, podrigivanje. Mnoge ┼żene u trudno─çi ose─çaju izvjesne mirise koje osobe oko njih ne zapa┼żaju. Osim toga, trudnice ─Źesto imaju prohteve za izvjesnim jelima, naro─Źito kiselim.

´éž Uve─çana materica u drugoj polovini trudno─çe vr┼íi pritisak na creva, dijafragmu i krvne sudove u trbuhu. Zato mnoge trudnice pred kraj trudno─çe pate od opstipacije i hemoroida. Tome svakako doprinosi i dejstvo progesterona na glatku muskulaturu creva, ┼íto umanjuje njihov motilitet.
´éž Usljed pritiska na dijafragmu i izvjesne dislokacije srca, mo┼że povremeno do─çi do ubrzanog sr─Źanog rada i ose─çaja palpitacije.
´éž Pritisak uve─çane uterusa na uretere i mlitavost njihovih zidova izazvana trudno─çom, stvaraju u drugoj polovini trudno─çe povoljne uslove za infekciju mokra─çnih puteva i organa. Zato se kod trudnica mogu da jave znaci cistitisa, cistopijelitisa i pijelonefritisa. No i bez pojave infekcije, zbog pritiska gravidne uterusa na be┼íiku u prvim mesecima trudno─çe, sve dok materica ne iza─Ĺe iz male karlice, mo┼że trudnica da ima tegobe u vidu vrlo ─Źestog nagona na mokrenje. Sredinom trudno─çe ove tegobe nestaju da bi se ponovo pojavile u poslednjem mjesecu, kad se prednja─Źe─çi dio ploda spu┼íta u malu karlicu i vr┼íi pritisak na be┼íiku.

Posle poro─Ĺaja nestaju sve tegobe i veliki broj promena izazvanih trudno─çom u organizmu ┼żene. Me─Ĺutim, ima promena koje ne i┼í─Źezavaju, i pomo─çu njih se pri pregledu mo┼że ustanoviti da li je jedna ┼żena ra─Ĺala ili nije.
- Dojke
o kod ┼żene koja nije ra─Ĺala su okrugle i pri─Źvr┼í─çene za grudni ko┼í na ┼íirokoj bazi, jedre su i ─Źvrste. Bradavice su manje i ne┼żnije, vi┼íe upolje okrenute a bradavi─Źasto polje je u┼że.
o Kod multipare dojke su mlitavije, opu┼ítene, ─Źesto vise. Za grudni ko┼í pri─Źvr┼í─çene su na u┼żoj bazi, njihove bradavice su krupnije, grublje, vi┼íe centralno postavljene, bradavi─Źasto polje je tamnije i ┼íire, a Montgomerijeve kvr┼żice istaknutije. Iz dojke ┼żene koja je ra─Ĺala pritiskom se ─Źesto mo┼że da istisne po koja kap kolostruma, iako nije u graviditetu.
- Trbu┼íni zid nerotkinje je ─Źvrst, a ko┼ża potrbu┼íine jedra i napeta. U ┼żena koje su ra─Ĺale trbu┼íni zid je mlitaviji, trbu┼íni mi┼íi─çi su razvu─Źeni, a ko┼ża potrbu┼íine naborana i sa sedefastim rastezima zaostalim od ranijih trudno─ça.
- Velike stidne usne u nerotkinje usko su priljubljene jedna uz drugu i zatvaraju u vidu pukotine stidni otvor (rima pudendi). One u potpunosti prekrivaju male stidne usne koje se ispod njih ne vide. Kod rotkinja, pak, velike stidne usne lako zjape, ispod njih str─Źe male stidne usne.
- Me─Ĺica je visoka i cijela, bez o┼żiljaka, a kod rotkinja me─Ĺica je sni┼żena, ─Źesto sa o┼żiljcima usled ranijih rascjepa ili epiziotomije.
- Grli─ç u nerotkinje je koni─Źnog oblika, a spoljnje u┼í─çe uterusa je kao okrugla jamica i zatvoreno. Kod ┼żena koje su ra─Ĺale ili su imale prekide odmakle trudno─çe grli─ç je cilindri─Źan, a spoljnje u┼í─çe je naj─Źe┼í─çe popre─Źno rascjepljeno, ponekad je za vrh prsta ulo┼żivo. (slika 77 na 259 strani knjige)
- Materica je u celini u rotkinja ne┼íto ve─ça i te┼ża nego u ┼żena koje nisu ra─Ĺale.
- ┼Żene koje su vi┼íe puta rodile ─Źesto pate od pro┼íirenih vena, naro─Źito na potkolenicama i na stidnici.
DIJAGNOZA TRUDNO─ćE
Dijagnoza trudno─çe postavlja se na osnovu anamnesti─Źih podataka i objektivnog pregleda trudnice. Postoje promjene koje u organizmu ┼żene izaziva stanje trudno─çe i na osnovu kojih postavljamo dijagnozu trudno─çe. Te promjene nazivaju se znaci trudno─çe. Njih delimo u tri grupe: nesigurne, verovatne i pouzdane.

NESIGURNI ZNACI TRUDNO─ćE poti─Źu od promena u organizmu ┼żene i promena u njenoj psihi─Źkoj sferi. Ove promjene vi─Ĺaju se u trudno─çi, ali nisu specifi─Źne za graviditet, tj. takve se promjene mogu na─çi i kod negravidnih ┼żena. U ove znake spadaju
- Simptomi Git-a: prohtevi za kiselim jelima, muka, ga─Ĺenje, povra─çanje, ose─çaj naro─Źitih mirisa koje drugi ne zapa┼żaju,
- promjene psihi─Źke sfere: lako menjanje raspolo┼żenja, parestezije, neuralgije itd.
- Promjene vanjskog izgleda: uve─çanje trbuha i bokova, pigmentacija na pojedinim delovima ko┼że,

VJEROVATNE ZNAKE ─Źine promjene na polnim organima ┼żene i na dojkama. Tu spadaju:
- izostanak menstruacije,
- lividitet i nabubrelost stidnice,
- lividitet sluzoko┼że vagine i grli─ça uterusa,
- uvećanje i razmekšanje uterusa,
- uve─çanje dojki i pojava kolostruma,
Iako se ovi znaci mogu na─çi i izvan trudno─çe, naro─Źito u pojedinim stanjima i oboljenjima, oni redovno prate trudno─çu, te nalaz nekog od ovih znakova u velikoj meri ukazuje na mogu─çnost postojanja trudno─çe. U rane verovatne znake spadaju jo┼í i Hegarov i Piska─Źekov znak.

- Hegarov znak karakteri┼íe razmek┼íanje istmi─Źkog dijela uterusa ve─ç u samom po─Źetku trudno─çe, razmek┼íanje istmusa mo┼że biti toliko nagla┼íeno da ljekar koji pregleda trudnicu ima utisak da grli─ç i uve─çana materica predstavljaju dva potpuno odvojena tela, ljekar mo┼że da napravi gre┼íku pa da grli─ç smatra cijelom matericom, a uve─çano i razmek┼íano telo uterusa proglasi za cisti─Źan tumor
- Piska─Źekov znak karakteri┼íe asimetri─Źno uve─çanje i razmek┼íanje dijela uterusa u koji se usadio za─Źetak. Ovdje takode mo┼że da se pogre┼íi, pa da se uve─çan i razmek┼ían rog uterusa u kome se usadio ovulum smatra ovarijalnom cistom, a ostatak sa grli─çem da se smatra cielom matericom.
Danas nas upotreba ultrazvuka ┼ítiti od takvih dijagnosti─Źkih proma┼íaja.

Samo ako se ustanovi da kod ┼żene postoji u isto vrijeme vi┼íe verovatnih i nesigurnih znakova trudno─çe, onda imamo pravo da postavimo dijagnozu trudno─çe. Tako, na primer, izostanak menstruacije, iako spada u verovatne znake trudno─çe, ne mo┼że se uzeti sam po sebi kao dovoljan dokaz za postavljanje pouzdane dijagnoze graviditcta. Me─Ĺutim, ako je izostanak menstruacije pra─çen prohtevima za kiselim jelima, mukom, ga─Ĺenjem i povra─çanjem, i ako se pri pregledu nade uve─çana i razmek┼íana materica, onda se mo┼że postaviti dijagnoza.

SIGURNI ZNACI TRUDNO─ćE su relativno kasni znaci trudno─çe. Oni poti─Źu od dokazivanja ploda ili njegovih manifestacija u materici i otkrivamo ih tek sredinom trudno─çe, odnosno tek posle ─Źetvrtog meseca. U njih spadaju:
- opipavanje delova tela ploda,
- opipavanje i zapa┼żanje pokreta ploda,
- slu┼íanje sr─Źanih tonova ploda,
- ┼íum pup─Źane vrpce,
- nalaz skeleta i drugih delova ploda pri rendgenskom, pregledu ili na rendgenskom snimku, na kome se vide kosti ploda. Zbog kra─çe ekspozicije X zracima, veoma ┼ítetnim po plod, mnogo je bolje u nejasnim slu─Źajevima koristiti rendgenografiju, nego rendgenoskopiju majke.
- Ultrazvuk od pete sedmice trudno─çe
- Fetalni ekg u kasnim mjesecima trudno─çe

BIOLO┼áKI TESTOVI TRUDNO─ćE
Biolo┼íke reakcije se sa vrlo visokim procentom sigurnosti mogu da koriste kao dopunske mere za dokazivanje rane trudno─çe. One se baziraju na ─Źinjenici da ─Źupice horiona ve─ç u po─Źetku trudno─çe, odnosno odmah po usadivanju oplo─Ĺene jajue ─çelije u deciduu, lu─Źe velike koli─Źine horiogonadotropina koji je vrlo blizak po dejstvu gonadostimulinu B iz prednjeg re┼żnja hipofize.
Iz organizma trudnice elimini┼íe se preko bubrega, te ga ima u velikim koli─Źinama u njenoj mokra─çi: Ako se oglednim ┼żivotinjama ubrizga mokra─ça trudnice, onda ─çe se dejstvo horionskog gonadctropina ispoljiti na njihovim polnim ┼żlezdama. Na jajnicima ┼żenki oglednih ┼żivotinja, pod dejstvom horiogonadotropina sazrevaju jajne ─çelije i nastaje ovulacija. Kod mu┼żjaka nastupa provocirana spermatogeneza.

A┼áAJM- ZONDEKOVA REAKCIJA. – Prva, prije svih prona─Ĺena reakcija danas ima samo istorijski zna─Źaj.
Izvodi se na mi┼íicama, kojima se ubrizgava izvjesna koli─Źina mokra─çe odre─Ĺene ┼żene. Posle 72 ─Źasa otvori se prednji trbu┼íni zid, prona─Ĺu i pod lupom posmatraju unutra┼ínji polni organi ┼żivotinja. Obi─Źno se za jedan ogled koristi po pet ┼żenki. Ako se na jajnicima prona─Ĺu ta─Źkasta krvarenja, to je znak daje pod dejstvom gonadostimulina stvorenih u ─Źupicama trudnice i izru─Źenih preko bubrega putem njene mokra─çe izazvana ovulacija, odnosno daje ┼żena trudna. Naizgled nepromenjeni jajnici znak su odsustva horionskog gonadotropina, odnosno negativne reakcije.

FRIEDMANOVA REAKCIJA modifikacija goreopisane i ona pripada istoriji.
Ze─Źicama koje nisu parene, te┼íkim oko 1200 g, du┼że vrijeme odvojenim od mu┼żjaka, u usnu venu ubrizga se 10 ml fitrovane prve jutarnje mokra─çe. Dva dana kasnije otvara se trbuh ze─Źice i posmatraju se jajnici. Ako na njima postoje ta─Źkasta krvarenja, zna─Źi da je do┼ílo do ovulacije, odnosno da je re─Ź o trudno─çi ┼żene ─Źija je mokra─ça upotrebljena. Ovom Fridmanovom reakcijom mo┼żemo i kvantitativno izra─Źunati koli─Źinu horiogonadotropina, koriste─çi za ogled nekoliko ┼żivotinja i u razli─Źitim razbla┼żenjima mokra─çe ispitivane ┼żene.

Ovakva kvantitativna reakcija koristi se za odre─Ĺivanje koli─Źine gonadotropina pri sumnji na grozdastu molu i horionepiteliom. Od svih biolo┼íkih reakcija za dokazivanje trudno─çe Fridmanova je najpouzdanija.

HOGBENOV TEST se izvodi na ┼żenkama ┼żaba, kojima se u limfnu kesu na le─Ĺima ubrizga l do 2 ml prve jutarnje mokra─çe ┼żene. Ako je ┼żena trudna, kod ┼żaba ─çe do─çi do provocirane ovulacije, tj. ┼żaba ─çe po─Źeti da u nizu izbacuje jajne ─çelije vidljive golim okom, koje se ina─Źe u prole─çe vi─Ĺaju u ustajalim vodama i nazivaju ┼żabokre─Źinom. Ova reakcija izvodi se samo na odre─Ĺenoj vrsti ┼żaba (Xenopus levis), koja ┼żivi u Africi, pa ju je te┼íko ─Źuvati kod nas. Zbog toga se ova reakcija relativno retko izvodi.

GALI-MAININIJEVA REAKCIJA izvodi se na mu┼żjacima ┼żaba. Njima se u le─Ĺnu limfnu kesu ubrizga l do 2 mg prve jutarnje mokra─çe, pa se l do 2 ─Źasa kasnije pipetom iz kloake vadi sadr┼żaj, stavlja na staklenu plo─Źicu i posmatra pod mikroskopom. Ako je ┼żena trudna, do─çi ─çe do produciranja i ejakulacije sperme u kloaku, pa ─çe se na mikroskopskom polju videti veliki broj spermatozoida. Prednost ove reakcije je u tome, ┼íto mo┼że da se izvodi i na doma─çim ┼żabama, ┼íto je jednostavna i jeftina i ┼íto je relativno pouzdana, jer u visokom procentu daje ta─Źne rezultate. Zna─Źajna prednost je i ─Źinjenica da se rezultati dobijaju vrlo brzo, za svega l do 2 sata po ubrizgavanju mokra─çe.

Biolo┼íke reakcije trudno─çe koriste se samo za dokazivanje rane trudno─çe, iako su veoma pouzdane, one ne daju 100% ta─Źne rezultate te se mora i kod njih ra─Źunati s izvjesnim, dodu┼íe veoma malim procentom pogre┼ínih rezultata. Pri tome mo┼że da se radi o pozitivno i negativno pogre┼ínim rezultatima.
La┼żno pozitivni – ┼żena nije trudna, a rezultat reakcije je pozitivan. Biolo┼íke reakcije trudno─çe pozitivne su kad god u materici postoji vitalno tkivo horionskih ─Źupica. Prema tome, one su pozitivne i kod grozdaste mole i horionepitelioma. Zato se biolo┼íke reakcije trudno─çe koriste i u dijagnostici ovih oboljenja. I kod jedne i kod druge bolesti u materici ┼żene postoje ─Źupice koje su degenerisane, ali su vitalne, i u mnogo ve─çim koli─Źinama nego kod normalne trudno─çe lu─Źe horiogonadotropin.
La┼żno negativni rezultati – postoji trudno─ça a biolo┼íka reakcija ostaje negativna. Zbog postojanja malog procenta pogre┼ínih rezultata, na osnovu nalaza dobijenih kori┼í─çenjem biolo┼íkih reakcija, ne sme se postaviti ili odbaciti dijagnoza trudno─çe. Zato se, osim biolo┼íkih testova, u sumnjivim slu─Źajevima treba prije svega osloniti na klini─Źko posmatranje

IMUNOLO┼áKI TESTOVI TRUDNO─ćE
Pored biolo┼íkih, za dokazivanje rane trudno─çe koriste se i imunolo┼íki testovi. Horionski gonadotropin je polipeptid, pa poseduje antigena svojstva. Nisu vezani za ┼żivotinje, rezultati se dobivaju brzo a testovi su precizni i pouzdani. Njihova ta─Źnost se poklapa sa ta─Źno┼í─çu biolo┼íkih. Zasnivaju se na dokazivanju prisustva horionskog gonadotropina u mokra─çi trudnice.
Izvode se na taj na─Źi i ┼íto se naro─Źito pripremljeni eritrociti ovce u probnoj suspenziji u epruveti pome┼íaju sa mokra─çom ┼żene.
Eritrociti ovce pripremaju se na taj na─Źin ┼íto se najpre presvuku sa horionskirn gonadotropinom, a zatim pome┼íaju sa njegovim antihormonom. Antihoriogonadotropin reagije sa eritrocitima i aglutinira ih.
Ako ovakvu suspenziju pome┼íamo sa mokra─çom ┼żene.
- Ako ┼żena nije trudna, onda ─çe eritrociti pome┼íani sa njenom mokra─çom da ostanu aglutinisani i da padnu na dno epruvete grade─çi tanak, rasprostrt tepih koji homogeno pokriva dno epruvete.
- Ako je pak ┼żena trudna, onda ─çe se horionski gonadotropin iz njene mokra─çe spojiti sa antigonadotropinom i neutralisa─çe njegovo dejstvo u pogledu aglutinacije. Eritrociti u suspenziji se osloba─Ĺaju i slobodno talo┼że na dno epruvete grade─çi kompaktan sediment oko koga se stvara providan prsten te─Źnosti.
Pored probne, naro─Źito pripremljene suspenzije o kojoj smo govorili, u reakciji se, da bi se pove─çala njena ta─Źnost, koristi i kontrolna suspenzija u kojoj su eritrociti neobra─Ĺeni i stabilizovani. Sa kontrolnom suspenzijom, bilo da je ┼żena gravidna ili ne, ne dolazi do aglutiriacije eritrocita.

Osim opisane imunolo┼íke reakcije nazvane ÔÇ×Prepuerin”, dijagnosti─Źki test trudno─çe, postoje i druge njoj manje ili vi┼íe sli─Źne koje se takode zasnivaju na dokazivanju horiogonadotropina u mokra─çi ┼żene.
Za sigurnu dijagnozu trudnoće danas se već od pete sedmice trudnoće sa sigurnošću koristi pregled trudnice ultrazvukom.

ODRE─ÉIVANJE STAROSTI TRUDNO─ćE I ROKA PORO─ÉAJA
Starost trudno─çe i rok poro─Ĺaja odre─Ĺuje se na osnovu anamnesti─Źkih podataka i objektivnog pregleda.
Od ANAMNESTI─îKIH PODATAKA za odre─Ĺivanje starosti trudno─çe, odnosno roka poro─Ĺaja, koristi se
´éž DATUM POSLEDNJE REDOVNE MENSTRUACIJE – starost trudno─çe prema poslednjoj menstruaciji izra─Źunava se po Negelovoj formuli, to jest na taj na─Źin, ┼íto se datumu prvog dana poslednje menstruacije doda 7 dana, pa se od toga dana ra─Źuna vrijeme do momenta kada se trudnica obratila lekaru za pregled

´éž DATUM KADA JE TRUDNICA OSETILA PRVE POKRETE PLODA. Prema prvim pokretima ploda starost trudno─çe izra─Źunava se na taj na─Źin ┼íto se datum kada ┼żena oseti prve pokrete ploda uzima kao polazna ta─Źka i od njega se broje dani sve do momenta pregleda trudnice. Pri tome se zna da
o ┼Żena koja dotle nije bila trudna ili ─Źije su se prethodne trudno─çe zavr┼íavale u samom po─Źetku, te sa njima nije do┼żivela da oseti pokrete ploda, u ispitivanoj trudno─çi pokrete ploda po prvi put zapazi po pravilu ta─Źno na polovinu trudno─çe, odnosno ─Źetiri i po kalendarskih meseci po njenom po─Źetku.
o ┼Żena, koja je ve─ç ra─Ĺala, prve pokrete oseti 15 dana ranije, tj. na kraju ─Źetvrtog kalendarskog meseca od po─Źetka trudno─çe. Ova ─Źinjenica mora se imati u vidu kada se starost trudno─çe odre─Ĺuje na osnovu anamnesti─Źkog podatka o datumu prvih pokreta ploda.

´éž DATUM OPLODAVAJU─ćEG POLNOG ODNOSA – Najte┼że je jer se nikada ne zna koji je polni odnos oplodavaju─çi. Ova metoda odre─Ĺivanja starosti trudno─çe mo┼że se primeniti samo u izuzetnim slu─Źajevima gdje je sigurno da je trudno─ça nastala posle jednog odre─Ĺenog koitusa, npr. posle nasilne defloracije ili, pak, kad je ┼żena sa veoma oskudnim polnim ┼żivotom, tako da ima vrlo retke polne odnose. U takvim slu─Źajevima polni odnos posle koga je izostala menstruacija smatra se oplodavaju─çirn. Taj dan se uzima kao polazna baza za izra─Źunavanje starosti trudno─çe.

Mora se priznati da je odre─Ĺivanje starosti trudno─çe i roka poro─Ĺaja samo na osnovu anamnesti─Źkih podataka veoma nesigurno. Zato uvek treba pogledati da li se rezultati dobijeni na osnovu anamnesti─Źkih podataka kori┼í─çenjem vi┼íe metoda me─Ĺusobno sla┼żu i da li odgovaraju objektivnom nalazu. Tek ako medu njima nema velikih odstupanja, mo┼żemo biti prili─Źno sigurni da smo ta─Źno odredili starost trudno─çe.

OBJEKTIVNIM PREGLEDOM – Starost trudno─çe odre─Ĺuje se na osnovu pove─çanja uterusa. Zna se da je materica izvan trudno─çe velika kao koko┼íije jaje.
´éž na kraju prvog lunarnog meseca trudno─çe ona je velika kao gu┼í─Źije jaje,
´éž na kraju drugog meseca kao ┼żenska pesnica,
´éž na kraju tre─çeg meseca kao mu┼íka pesnica. – u to vrijeme ona svojini dnom dopire do gornje ivice simfize, te se mo┼że spoljnim pregledom napipati preko trbu┼ínog zida. Uskoro materica izlazi iz male karlice i prelazi u trbu┼ínu duplju.
´éž na kraju ─Źetvrtog meseca dno uterusa dopire na jednu tre─çinu rastojanja pupka i simfize
´éž na kraju petog meseca na dve tre─çine rastojanja izme─Ĺu pupka i simfize.
´éž na kraju ┼íestog mjeseca dno uterusa je u visini pupka,
´éž na kraju sedmog dopire na 1/3 rastojanja izme─Ĺu pupka i rebarnih lukova
´éž na kraju osmog na 2/3 rastojanja izme─Ĺu pupka i rebarnih lukova.
´éž na kraju devetog lunarnog meseca dno uterusa je u visini rebamih lukova,
´éž a u desetom mjesecu usled spu┼ítanja ploda prema maloj karlici, dno uterusa silazi na sredinu rastojanja pupak rebarni lukovi.

Po┼íto je visina dna uterusa u osmom i desetom lunamom mjesecu gotovo ista, to se samo na osnovu nje ne mo┼że odrediti starost trudno─çe. Zbog toga se proveravaju i drugi elementi. Tako, npr. u osmom mjesecu materica je u┼ża i vi┼íe izdu┼żena, u desetom ┼íira, vi┼íe okrugla i lako unapred izbo─Źena. Obim trbuha ┼żene u desetom mjesecu trudno─çe je ve─çi nego pri kraju osmog meseca. U osmom mjesecu prednja─Źe─çi dio ploda je visoko nad ulazom karlice majke, dok je u desetom si┼íao prema maloj karlici, a ponekad je i u─Źvr┼í─çen u karli─Źnom ulazu.

Osim toga, i mikroskopski pregled vaginalnog sekreta ili elemenata plodove vode mo┼że pomo─çi da odre─Ĺenije postavimo dijagnozu starosti trudno─çe.

Rok poro─Ĺaja ne mo┼że nikad potpuno precizno da se predvidi i odredi. To je mogu─çe da se u─Źini samo pribli┼żno i sa izvjesnim gre┼íkama, i to ne samo zbog nepostojanja fiksnih i apsolutno pouzdanih kriterijuma za odre─Ĺivanje starosti trudno─çe na osnovu anamnesti─Źkih podataka i objektivnog nalaza, nego jo┼í vi┼íe zbog individualnih razlika u no┼íenju plodova kod pojedinih ┼żena, kao i razlika u pojedinim graviditetima kod istih ┼żena.
Zato se gre┼íke u odre─Ĺivanju toka poro─Ĺaja mogu tolerisati u granicama od ┬▒ 20 dana. Za odre─Ĺivanje roka poro─Ĺaja, kao i za odre─Ĺivanje starosti trudno─çe prema datumu poslednje menstruacije koristimo se Negeleovom formulom.

Prvom danu poslednje menstruacije dodamo 7 dana i oduzmemo tri meseca. Dobijeni datum je dan o─Źekivanja poro─Ĺaja. Negeleovo pravilo va┼żi prvenstveno za ┼żene ─Źiji menstruacioni ciklus traje 28 dana, odnosno kod kojih ovulacija nastupa ─Źetrnaestog dana ciklusa. No, i pored toga, o─Źekivanog dana pora─Ĺa se samo 10% trudnica, dok se 60% porodi 5 dana prije ili posle o─Źekivanog termina.

Na osnovu oplodavaju─çeg polnog odnosa, datumu polnog odnosa za koji smatramo daje doveo do oplo─Ĺenja, dodamo 280 dana, 40 sedmica, 10 lunamih ili 9 kalendarskih meseci, koliko traje normalna trudno─ça

Za izra─Źunavanje roka poro─Ĺaja na osnovu prvih pokreta ploda, datumu prvih pokreta kod prvorotki dodajemo 4.5 a kod vi┼íerotki 5 kalendarskih meseci.

U odre─Ĺivanju starosti trudno─çe i roka poro─Ĺaja poslednjih godina koristi se i
´éž Ispitivanje plodove vode (─çelijskih elemenata i hemijskih osobina) dobijene amniocentezom.
´éž Vaginalni razmaz – citohormonsko ispitivanje
´éž Hormoni u urinu – doziranje hormona, prije svega pregnandiola i estrogena
´éž Utrazvukom sa utvr─Ĺivanjem du┼żine biparijentalnog pre─Źnika glavice ploda

FIZIOLOGIJA TRUDNO─ćE 2.40/5, (48.00%), 5
  • Share on Tumblr

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>