Anatomija karlice ┼żene

Karlica

Karlica

Karlica (pelvis)

je ko┼ítani prsten na spoju ki─Źmenog stuba i donjih udova. Ona se sastoji iz ─Źetiri kosti: dvije karli─Źne, krsne i trti─Źne. Kosti koje grade karlicu me─Ĺusobno su spojene zglobovima i vezama.
Pored toga sto se na karlicu nani┼że nastavljaju donji ekstremiteti, ona sa donje strane i pozadi ograni─Źava jedan dio trbu┼íne duplje i u njoj su smje┼íteni organi trbu┼íne duplje i male karlice. Preko karlice se teret ki─Źmenog stuba, odnosno trupa, prenosi na donje udove. Dejstvo pritiska ki─Źmenog stuba i potiska preko donjih udova u fazi razvoja u velikoj mjeri uti─Źe na formiranje i oblik karli─Źnog prstena, ┼íto u aku┼íerstvu ima poseban zna─Źaj.

OS COXAE – KARLI─îNA KOST

Karli─Źna kost (os coxae) je velika, pljosnata kost, oblika vitla (elise) sa sredi┼ítem, koje odgovara zglobnoj ─Źa┼íici (acetabulum). U detinjstvu je sastavljena iz tri kosti bedrene, preponske i sedalne, koje su u to vrijeme me─Ĺusobno spojene hrskavicom u predelu acetabuluma. Od puberteta hrskavica oko┼ítava, te se ove kosti spajaju u jedinstvenu karli─Źnu kost.
Bedrena kost (os ilium) je gornji, pljosnati dio karli─Źne kosti. Ve─çim delom ona gradi bo─Źni zid velike karlice, a manjim donjim delom, ispod lu─Źne linije ulazi u sastav male karlice. Na njoj razlikujemo unutra┼ínju glatku i lako udubljenu, i spoljnu, tako─Ĺe glatku, delom ravnu, delom lako udubljenu stranu. Na prednjoj i zadnjoj ivici bedrene kosti vide se po dve bodlje: spina iliaca anterior superior, spina iliaca anterior inferior, spina iliaca posterior superior, spina iliaca posterior inferior.
Greben bedrene kosti (crista iliaca) po─Źinje od s.i.a.s i zavr┼íava se na s.i.p.s. Greben je ┼íirok, rapav, oblika izdu┼żenog slova ,,S” sa spoljnom i unutra┼ínjom ivicom.
´éž Distantio spinarum – Rastojanje izme─Ĺu lijeve i desne s.i.a.s. predstavlja jednu od spoljnih mjera kartice. S.i.p.s ─Źine bo─Źne uglove Mihaelisovog romboida.
´éž Distantio cristarum – Rastojanje izme─Ĺu spoljnih ivica dvaju najudaljenijih simetri─Źnih ta─Źaka cristae illiacae naziva se distantio cristarum i jedna je od ─Źetiri spoljne mere kartice. On takode ima zna─Źaj u merenju kartice. Pomenute mere, iako se odnose na veliku karticu, daju predstavu o pravilnosti i prostranstvu ulaza male kartice.

Sjedalna kost (os ischii)

sastoji se iz tela i grane. Telo sedalne kosti u sastavu je zglobne ─Źa┼íice i svojim donjim delom obrazuje sedalnu kvrgu (tuber ischiadicum). Grana sedalne kosti pru┼ża se od sedalne kvrge napred, navi┼íe i unutra, u susret donjoj grani preponske kosti. Sedalna kvrga je zaobljeno neravno ispup─Źenje na spoju tela i grane sedalne kosti. Ona bo─Źno ograni─Źava izlaz male karlice i na nju se oslanjamo pri sedenju. Od zadnje ivice tela sa njegove unutra┼ínje strane pru┼ża se nazad i unutra ko┼ítani nastavak nazvan sedalna bodlja (spina ischiadica).
´éž Interspinalna linija – spaja obje sedalne bodlje predstavlja najkra─çi pre─Źnik u maloj kartici. Ova interspinalna linija predstavlja, orijentir aku┼íeru pri odre─Ĺivanju visine prednja─Źe─çeg dijela ploda i napredovanja poro─Ĺaja.

Preponska kost (os pubis)

sastoji se iz tela i dve grane: gornje horizontalne i donje silazne. Telo je vrlo kratko i ulazi u sastav acetabuluma. Gornja horizontalna grana ide od acetabuluma napreci do sinifize. Donja grana preponske kosti od sinifize silazi nani┼że i upolje u susret grani sedalne kosti sa kojom se spaja. Me─Ĺusobni vezivnohrskavi─Źav spoj leve i desne preponske kosti u nivou ugla koji grade njihove horizontalne i donje silazne grane naziva se stidni most ili preponska simfiza (symphisis pubica). Preponska sinifiza predstavlja prednji zid male karlice i od nje se pru┼żaju unazad pravi pre─Źnici male karlice. Od donje ivice sinifize unazad nani┼że i upolje razilaze se donje grane preponskih kostiju, grade─çi me─Ĺusobno kod ┼żena stidni luk, a kod mu┼íkaraca stidni ugao. Od razmaknutosti i du┼żine grana, odnosno od veli─Źine ovog luka umnogome zavisi tok i ishod poro─Ĺaja.

OS SACRUM – KRSNA KOST

sastavljena je iz 5 ─Źvrsto sraslih krsnih pr┼íljenova i ima oblik ┼íirokog i od spreda ka unazad spljo┼ítenog tupog klina, ─Źija je baza okrenuta navi┼íe i zglobljava se sa donjom stranom petog slabinskog pr┼íljena. Vrh krsne kosti je zatupljen i u vezi je sa trti─Źnom kosti. Na njoj se, osim baze i vrha, razlikuju i dve strane, prednja i zadnja i dve bo─Źne ivice. Telo ili sredi┼íni dio krsne kosti grade tela me─Ĺusobno ─Źvrsto sraslih krsnih pr┼íljenova. Sa obje strane tela nalaze se krila krsne kosti (alae ossis ilii). Na spoju tela i krila sa obje strane nalaze se po 4 para otvora kroz koje iz ki─Źmenog kanala izlaze krvni sudovi i ┼żivci. Prednja glatka i izdubljena strana krsne kosti ─Źini zadnji zid karlice, odnosno dno krsnog udubljenja. Bo─Źne ivice krsne kosti gornjim delom zglobljavaju se sa zadnjim ivicama bedrenih kostiju u krsnobedrene zglobove, a donjim delom su slobodne i grade slobodnu ivicu krsnobedrenih useka. Donjim krajem krsna kost se zglobljava sa trti─Źnom kosti i gradi krsnotrti─Źni zglob, pokretan od spreda unazad, ┼íto prilikom poro─Ĺaja u poslednjoj fazi doba istiskivanja ploda omogu─çava da se pove─ça pravi pre─Źnik karli─Źnog izlaza. Obje ove kosti ─Źine zadnji zid male karlice.

OS COCCYGIS – TRTI─îNA KOST

je malena kost klinastog oblika sastavljena iz 4-5 me─Ĺusobno ─Źvrsto sraslih trti─Źnih pr┼íljenova. Ona kod ─Źoveka predstavlja rudimentaran ostatak repa i pasivno je pokretna od spreda unazad.

ZGLOBOVI I VEZE MALE KARLICE

Kosti karlice me─Ĺusobno su povezane zglobovima i vezama.
Symphysis – Spreda su, po srednjoj liniji male karlice, obje preponske kosti me─Ĺusobno u─Źvr┼í─çene fibrozno hrskavi─Źavim spojem, koji se naziva stidni most ili preponska simfiza. Ona je ─Źvrst, nepokretan spoj, koji obezbeduje celinu karli─Źnog prstena i na taj na─Źin olak┼íava kretanje.
U trudno─çi, usled nabubrelosti tkiva koje je gradi, simfiza dopu┼íta minimalno razmicanje preponskih kostiju. Mogu─çnost razvla─Źenja simfize i time izvjesnog pro┼íirenja izlaza poro─Ĺajnog kanala od velike je koristi u poro─Ĺaju.
Pri forsiranim poro─Ĺajima, sa izra┼żenom disproporcijom izme─Ĺu ploda i karlice majke u fazi istiskivanja ploda postoji opasnost znatnog razmicanja ili ─Źak i kidanja simfize, ┼íto zahteva blagovremenu dijagnozu i pravilno le─Źenje u babinjama. Lo┼íe sprovedena terapija kod ove komplikacije ostavlja dugotrajne posledice, presvega patkast nepravilan hod.
Art. sacro iliaca – predstavlja zglob krsne sa bedrenom kosti. Krsnobedreni zglobovi dopu┼ítaju vrlo ograni─Źenu pokretljivost krsne prema bedrenim kostima unapred i unazad. Kao i kod simfize i u krsnobedrenim zglobovima usled sukulentnosti zglobne ─Źahure i veza pred kraj trudno─çe i u poro─Ĺaju dolazi do neznatnog pove─çanja pokretljivosti.
Iunctura sacrococcygea – spoj krsne sa trti─Źnom kosti. Van trudno─çe on je nepokretan, a u trudno─çi usled sukulentnosti olabave zglobne veze, te se trti─Źna u odnosu na krsnu kost za 2-3 cm mo┼że da pomera unazad. Na taj na─Źin se tokom poro─Ĺaja pravi pre─Źnik izlaza male karlice od 9 produ┼żuje na 11 do 12 cm.
Sakrolumbalni zglob – je spoj V lumbalnog sa I sakralnim pr┼íljenom. Prednja strana njihovih tela zaklapa tup ugao, ─Źije teme u vidu ispup─Źenja Strci na ulazu male karlice grade─çi karli─Źni rt ili promontoiijum. Od njega se prema simfizi mere pravi pre─Źnici ulaza male karlice. Oblik i ispup─Źenost promontorijuma uti─Źu na oblik i prostranstvo karli─Źnog ulaza, te znatno uti─Źu na mehanizam, tok i ishod poro─Ĺaja.
Zglob kuka je slobodan pokretan zglob karli─Źne i butne kosti. Glava butne kosti ulazi u zglobnu ─Źa┼íicu karli─Źne kosti, u acetabulum. Nepravilnosti u razvoju zgloba kuka mogu da dovedu do deformacije male karlice, ┼íto bitno uti─Źe na tok poro─Ĺaja.
Karli─Źni prsten deli se na veliku karlicu (pelvis maior) i malu karlicu (pelvis minor).

VELIKA KARLICA

sa strane ograni─Źavaju krila bedrene kosti a pozadi gornje strane krila krsne kosti i ki─Źmeni stub. Spreda je velika karlica otvorena i njen prednji zid, u stvari, gradi donji dio trbu┼ínih mi┼íi─ça. Donju granicu velike karlice predstavlja linea terminalis – linija koja odvaja veliku od male karlice. Ona polazi od gornje ivice simfize, pru┼ża se gornjom ivicom i pecten ossis pubis i linea arcuata ossis illi. Zatim prelazi na art sacroilliaca i prednjegornje ivice krila sakruma i zavr┼íava se na promontorijumu. Velika karlica nema veliki aku┼íerski zna─Źaj. U njoj se nalazi i raste materica sa plodom posle 3. meseca trudno─çe.

Ko┼ítani cilindar spolja i iznutra oblo┼żen mi┼íi─çima i vezivnim tkivom. Mala karlica je odozdo zatvorena mi┼íi─çnovezivnom pre─Źagom, a navi┼íe je otvorena prema velikoj karlici i preko gornjeg otvora nastavlja se u trbu┼ínu duplju, ─Źiji najni┼żi dio u stvari i predstavlja. U duplji male karlice nalaze se unutra┼ínji polni organi ┼żene, rektum i mokra─çna be┼íika. Gravidna materica tek na kraju 3. meseca napu┼íta malu karlicu i preko meda┼íne linije prelazi u trbu┼ínu duplju.
Na kraju trudno─çe mala karlica predstavlja ko┼ítani dio poro─Ĺajnog kanala. Kroz nju plod izlazi u spolja┼ínji svet. Mala karlica ima oblik lu─Źnog cilindra, lako savijenog nani┼że i unapred. Prednji zid tog valjka ─Źini zadnja strana simfize i unutra┼ínja strana obeju grana pubi─Źnih kostiju. Bo─Źne zidove male karlice grade unutra┼ínje strane ishiadi─Źne i ilija─Źne kosti u predelu acetabuluma ispod linea arcuata , a zadnji zid ─Źine sacrum i coccygeum. Na maloj karlici razlikujemo gornji i donji otvor ili ulaz i izlaz karlice, karli─Źnu duplju, karli─Źnu osovinu i nagib karlice.

Apertura pelvis superior – gornji otvor (ulaz) karlice. U stvari je odre─Ĺen je lineom terminalis koja odvaja malu od velike karlice. U ┼żena je ovalno bubre┼żastog oblika sa popre─Źnom du┼żom osovinom i lako isturenim promontorijumom, dok je kod mu┼íkaraca vi┼íe trouglastog oblika. Na ulazu karlice razlikujemo vi┼íe pre─Źnika dijametara (si. 54).
´éž Conjugata anatomica (11-11,5 cm). – pravi ili prednje-zadnji anatomski pre─Źnik spaja promontorijum sa gornjom ivicom simfize.
´éž Conjugata vera (10,5 cm) – drugi pravi, odnosno porodiljski ili aku┼íerski, pre─Źnik ulaza male karlice spaja promontorijum sa najispup─Źenijom ta─Źkom na zadnjoj ivici preponske simfize.
´éž Conjugata diagonalis (12- 12,5 cm) – Tre─çi, prednjezadnji, odnosno dijagonalni pre─Źnik spaja promontorijum sa donjom ivicom simfize i iznosi. Va┼żnost dijagonalnog pre─Źnika je u tome ┼íto se on, za razliku od prethodnih jedini mo┼że direktno da izmeri na porodilji. Od njega odbijamo 1,5 do 2 cm i izra─Źunavamo pravi pre─Źnik karli─Źnog ulaza.
´éž Diametar obliquus – (12-12,5 cm). – Dva kosa pre─Źnika, polaze od art. sacroilliaca do bedreno─Źe┼íljastih ispup─Źenja sa suprotne strane. Razlikuju se:
prvi ili desni, koji polazi od desnog art. sacroilliaca i ide do levog bedreno─Źesljastog ispup─Źenja, i
drugi ili levi, koji polazi od levog art. sacroilliaca i zavr┼íava se na desnom bedreno─Źe┼íljastom ispup─Źenju.
´éž Diameter transversus maximus (13,5 cm) – Najve─çi popre─Źni pre─Źnik ulaza karlice spaja dve najudaljenije simetri─Źne ta─Źke na linea arcuata. On je ne┼íto bli┼żi promontorijumu nego simfizi.
´éž Diameter transversus centralis (12,8 cm), spaja dve simetri─Źne ta─Źke na lu─Źnim linijama i prolazi po sredini pravog pre─Źnika, odnosno na podjednakom rastojanju izme─Ĺu simfize i promontorijuma.

Apertura pelvis inferior s. exitus pelvis – donji otvor ili izlaz male karlice. Oblika romba. Izlaz male karlice je ko┼ítan a djelimi─Źno je ligamentozan. Na njemu razlikujemo
´éž Diameter rectus (9 cm) – spaja donju ivicu simfize i vrh os coccygis i najkra─çi je pre─Źnik karlice U toku poro─Ĺaja, pod pritiskom prednja─Źe─çeg dijela ploda, trti─Źna kost pomera se unazad, pa se pravi pre─Źnik izlaza produ┼żuje za oko 2 cm, te u poro─Ĺaju prakti─Źno iznosi 11-12 cm.
´éž Diameter transversus (11 cm) – Popre─Źni pre─Źnik donjeg otvora male karlice spaja dva sedalna ispup─Źenja i iznosi 11 cm.

Cavum pelvis – karli─Źna duplja predstavlja prostor ograni─Źen odozgo ulazom, dole izlazom, a spreda, bo─Źno i pozadi ko┼ítano-mi┼íi─çno-fascijalnim zidom male karlice. Dubina, izgled i oblik karlice, zatim oblik donjeg i gornjeg otvora, masivnost kostiju i krivina zavisni su od vi┼íe faktora i razli─Źiti su kod mu┼íke i ┼żenske karlice. Visina zadnjeg zida karli─Źne duplje predstavljena je du┼żinom krsne i trti─Źne kosti i iznosi 12-16 cm, a visina prednjeg zida odgovara du┼żini simfize i iznosi svega 3-6 cm. Bo─Źni zidovi karli─Źne duplje u gornjem delu su predstavljeni granama stidnih i sedalnih kostiju, zapornim otvorima i krsnosedalnim usecima, koji su zatvoreni fascijama i mi┼íi─çima.

Iz prakti─Źnih razloga na maloj karlici se pored ulaza i izlaza opisuju jo┼í dve ravni: naj┼íira ravan i tesnac karlice.
Pro┼íirenje karlice (amplituda pelvis) odgovara ravni koja prolazi spreda kroz sredinu simfize, bo─Źno unutra┼ínjom stranom ramus superior ossis ischii u visini sredine acetabuluma, a pozadi kroz spoj drugog i tre─çeg sakralnog pr┼íljena,
Tesnac karlice (angustia pelvis) predstavlja najmanju ravan karli─Źne duplje. Ova ravan polazi od spoja donje i srednje tre─çine simfize unazad, prolazi kroz spine ossis ischiii, pa se, prate─çi gornje ivice lig. sacrospinale, zavr┼íava na spoju IV i V sakralnog pr┼íljena. Prednja─Źe─çi dio ploda, kada dospe do visine ove ravni, nailazi na otpor mi┼íi─ça dna karlice te vr┼íi svoju unutra┼ínju rotaciju,
Nagib karlice (inclinatio pelvis) je ugao koji gradi ravan karli─Źnog ulaza sa horizontalom.
´éž Ravan karli─Źnog ulaza ili gornjeg otvora male karlice u ┼żene u uspravnom polo┼żaju nagnuta je koso napred i nani┼że i sa horizontalnom ravni pravi ugao od 30-65┬░ koji je otvoren unazad. Sa promenom polo┼żaja tela menja se i veli─Źina nagiba. Ako ┼żena le┼żi, ravan karli─Źnog ulaza nagnuta je koso unazad i nani┼że pod uglom od 45┬░ (u le┼że─çem polo┼żaju sa uzdignutom karlicom ugao dosti┼że i do 75┬░).
´éž Ravan izlaza karlice u uspravnom polo┼żaju ┼żene lako je nagnuta napred i nani┼że i sa horizontalnom ravni sklapa ugao od oko 11┬░. U le┼że─çem polo┼żaju ova ravan lako je isko┼íena unazad i nani┼że i pribli┼żava se normali.
Osovina male karlice (axis pelvis) predstavlja zami┼íljenu liniju koja spaja sredine svih pravih pre─Źnika male karlice. Ona ima oblik lu─Źne linije, koja se od karli─Źnog ulaza spu┼íta nani┼że i unapred prema izlazu karlice. Poznavanje osovine male karlice, koja istovremeno predstavlja krivinu poro─Ĺajnog kanala, neophodno je za razumevanje mehanizma poro─Ĺaja. Osovina karlice ujedno predstavlja i liniju vodilju poro─Ĺaja.

NAJ─îE┼á─ćI OBLICI MALE KARLICE ┼ŻENE

I kod normalne ┼żenske karlice sre─çu se izvjesna odstupanja u obliku i prostranstvu, zavisno od endogenih i egzogenih faktora koji su uticali na razvoj karlice. U endogene faktore spadaju prvenstveno nasle─Ĺe i rasne osobine. Kod razli─Źitih rasa postoje izvjesne osobenosti u pogledu izgleda karlice. U egzogene faktore spadaju ishrana i ┼żivotni uslovi u detinjstvu, bolesti i endokrini poreme─çaji. Svi ovi faktori uslovljavaju nejednakost razvoja, neravnomjernost ┼żenske karlice po obliku i izgledu, mada na njoj ne postoje izrazite patolo┼íke promjene. Prema obliku i izgledu ulaza male karlice, a na osnovu rendgen-pelvimetrijskih ispitivanja, karlice ┼żene se mogu podeliti u ─Źetiri osnovna i vi┼íe prelaznih me┼íovitih tipova (Coldwel i Mo. lay). Prema njihovom izgledu osnovni oblici karlice ┼żene su:
1. ginekoidni ili tip prave ┼żenske karlice,
2. androidni ili muškobanjasti tip,
3. antropoidni ili majmunoliki i
4. platipeloidni ili pljosnatoliki tip karlice.
Izme─Ĺu ova ─Źetiri oblika male karlice ┼żene postoje mnogobrojni prelazni i mesoviti tipovi.

MI┼áI─ćI KARLICE

U maloj karlici razlikujemo bo─Źne mi┼íi─çe karli─Źne duplje i mi┼íi─çe koji zatvaraju donji otvor male karlice i zajedno sa vezivnim i masnim tkivom i ko┼żom ─Źine me─Ĺicu.
Bo─Źni mi┼íi─çi – spadaju: 1. unutra┼ínji zaporni mi┼íi─ç (m. opturator internus); 2. kru┼íkasti mi┼íi─ç (m. piriformis). Oba mi┼íi─ça pripadaju muskulaturi donjih udova, a svojim gornjim krajem polaze sa zida male karlice (si. 58).
Donji otvor male karlice zatvoren je me─Ĺicom, koju grade ko┼ża, potko┼żno vezivno tkivo i dve mi┼íi─çnofascijalne pre─Źage: gornja (diaphragma pelvis) i donja (diaphragma urogenitale).
Diaphragma pelvis (gornja ili karli─Źna dijafragma) sastavljena je iz dva para mi┼íi─ça, mi┼íi─ça podiza─Źa ─Źmara (m. levator ani) i trti─Źhog mi┼íi─ça (m. coccygeus), kao i dve fascije od kojih jedna pokriva gornju, a druga donju stranu mi┼íi─ça.
Karli─Źna dijafragma pokriva ceo donji otvor male karlice, njegov prednji urogenitalni i zadnji analni trougao. Ona ─Źini glavni oslonac organa trbu┼íne duplje i odr┼żava ravnote┼żu intraabdominalnom pritisku. Ako se mi┼íi─çi gornje dijafragme, usled o┼íte─çenja ili usled uro─Ĺene slabosti razmaknu, dolazi do promjene statike organa male karlice, prije svega spu┼ítaju se i ispadaju vagina i materica.
Diaphragma urogenitale (donja ili urogenitalna pre─Źaga) – mnogo je slabija od prethodne i zatvara samo mokra─çnopolni tro ugao na donjem otvoru karlice. Ova dijafragma razapeta je izme─Ĺu donjih grana sedalnih i preponskih kostiju i donje tre─çine simfize i sastoji se od dva mi┼íi─çnofascijalna sloja, povr┼íinskog i dubinskog. Dubok sloj (spatium perinei profundum) ─Źine dva mi┼íi─ça: prvi, mi┼íi─ç zatvara─Ź uretre (m. sfincter urethrae) i drugi, duboki popre─Źni mi┼íi─ç me─Ĺice (m. transversus perinei profundus).
U povr┼íinskom sloju urogenitalne pre─Źage (spatium perinei superficiale) nalaze se tri mi┼íi─ça: 1. isiokavernozni mi┼íi─ç (m. ischiocavemosus), 2. bulbokavemozni mi┼íi─ç (m. bulbocavemosus) i 3. povr┼íni popre─Źni mi┼íi─ç me─Ĺice (m. transversus perinei superficialis). Po snazi kontrakcija, tonusu i ulozi u statici organa male kariice ovi mi┼íi─çi su bez zna─Źaja. Me─Ĺutim, prva dva imaju va┼żnu ulogu u izazivanju erekcije kavernoznih tela, a poslednji obezbe─Ĺuje zadr┼żavanje sadr┼żaja rektuma i voljno regulisanje defekacije.

RASPLODNI ORGANI ┼ŻENE

U rasplodne organe ┼żene spadaju spoljni i unutra┼ínji polni organi. Spoljni polni organi kod ┼żene ─Źine skupa stidnicu (pudendum femininum). U sastav stidnice ulaze stidni bre┼żuljak (mons veneris), velike i male usne stidnice, trem vagine, devi─Źnjak, dra┼żica, tremna glavica i tremne ┼żlezde (si. 59).

SPOLJNI POLNI ORGANI

Velike usne stidnice (labia maiora pudendi) su dva paralelna ko┼żna nabora bogata potko┼żnim masnim tkivom. Oni se spreda od stidnog bre┼żuljka spu┼ítaju nazad prema ─Źmaru ispred koga se zavr┼íavaju na oko 3 cm i ograni─Źavaju medu sobom stidnu pukotinu (rima pudenti). Spreda se zavr┼íavaju prednjom, a pozadi zadnjom ko┼żnom spojnicom (comissura labiorum anterior et posterior). Ko┼ża spoljne strane stidnih usana je ne┼íto grublja i u detinjstvu obrasla maljama. Od puberteta ona je pokrivena kovrd┼żavim stidnim dlakama i obi─Źno je ja─Źe pigmentisana. Ko┼ża unutra┼ínje strane velikih stidnih usana je bez dlaka, tanka i mekana. Bogata je lojnim ┼żlezdama koje lu─Źe beli─Źast sekret karakteristi─Źnog mirisa (smegma). Mi┼íi─çnovezivno tkivo pokriveno ko┼żom u prostoru izme─Ĺu zadnjeg dijela velikih stidnih usana, odnosno od zadnje komisure do ─Źmara naziva se me─Ĺica u u┼żem smislu ili aku┼íerska me─Ĺica. Kod nerotkinja unutra┼ínje strane velikih stidnih usana usko nale┼żu jedna na drugu i pokrivaju male usne stidnice zatvaraju─çi usku stidnu pukotinu (rima pudendi), dok su kod ┼żena koje su ra─Ĺale velike stidne usne ne┼íto razmaknute, te ispod njih str─Źe male usne stidnice.
Male usne stidnice (labia minora pudendi) su dve paralelne duplikature ne┼żne ko┼że koje se nalaze dublje ispod velikih stidnih usana koje ih pokrivaju. One se pru┼żaju od spreda unazad i ograni─Źavaju trem vagine. Prednji kraj malih usana ra─Źva se u po dva kraka, koji se me─Ĺusobno spajaju po srednjoj liniji, obuhvataju─çi izme─Ĺu sebe klitoris – dra┼żicu. Prednji krakovi malih usana grade prepucijum. Zadnji krajevi malih stidnih usana obi─Źno postepeno prelaze i nestaju u velikim stidnim usnama. Ponekad se zadnji krajevi spajaju i grade resicu malih usana. Iza resice zadnjih krajeva malih usana nalazi se plitka jamica koja predstavlja zadnji dio trema i naziva se ─Źunasta jamica (fossa vestibuli vaginae). Ko┼ża spoljnih strana malih stidnih usana obi─Źno je ja─Źe pigmentisana, a sa unutra┼ínje strane je ru┼żi─Źasta i vla┼żna, sli─Źno sluzoko┼żi vagine. U donjoj tre─çini unutra┼ínje strane malih usana nalaze se otvori izvodnih kanala Bartholinijevih ┼żlezda. Male usne bogate su nervnim zavr┼íecima, krvnim sudovima i lojnim ┼żlezdama.
Trem vagine (vestibullum vaginae) je uzan prostor ograni─Źen, pozadi prema ulazu vagine, himenom ili njegovim ostacima, spreda dra┼żicom, bo─Źno malim stidnim usnama, a pozadi resicom malih usana. Zadnji dio trema predstavljen je ─Źunastom jamicom (fossa vestibulli vaginae). U tremu se nalazi spoljni otvor mokra─çne cevi, introitus vaginae i otvori parauretralnih ┼żlezda. Predeo trema vagine oblo┼żen je plo─Źasto slojevitim epitelom i inervisan ograncima pudendalnog nerva. Vaskularizacija poti─Źe od unutra┼ínje pudendalne arterije i vene.

Djevi─Źnjak (hymen)

To je tanka ko┼żasta opna na ulazu vagine koja odvaja spolja┼ínje od unutra┼ínjih polnih organa. Na himenu se razlikuje osnovica, obod i slobodna ivica. Slobodna ivica je obi─Źno izreckana. Otvor na himenu naj─Źe┼í─çe je polumese─Źastog izgleda i kroz njega u vrijeme menstmacije u generativno doba ┼żene oti─Źe menstrualna krv. Postoje, me─Ĺutim, razli─Źiti tipovi himena. Pored himena sa jednim otvorom mogu postojati himeni sa dva i vi┼íe otvora. Himen sa vi┼íe sitnih otvora naziva se re┼íetast (hymen cribrosum). Ako je himen ─Źvrst i zadebljan i ako spre─Źava obavljanje polnog op┼ítenja, naziva se ko┼żastim. Himen mo┼że biti potpuno zatvoren, i onda se radi o himenalnoj atresiji koja dovodi do zadr┼żavanja menstrualne krvi posle puberteta u vagini, materici i jajovodima. Himen inervi┼íu ogranci pudendalnog i donjeg hemoroidalnog nerva, a snabdevaju krvlju ogranci istoimenih arterija i vena.
Pri prvom polnom odnosu na himenu obi─Źno nastanu dva ili tri rascjepa, naj─Źe┼í─çe pozadi prema me─Ĺici. Ovi rascjepi, za razliku od normalnih recki na slobodnoj ivici himena, spu┼ítaju se do njegove baze. Pri cepanju himena ┼żena manje ili vi┼íe krvari. Krvarenje je samo izuzetno toliko obilno da zahteva lekarsku pomo─ç koja se sastoji u podvezivanju prekinutog krvnog suda. Kod ┼żena sa elasti─Źnim himenom, ─Źiji je obod veoma nizak a otvor ┼íirok, polni odnosi mogu da se obavljaju i bez rascjepa himena i bez krvarenja. Takav himen pocepa se tek u poro─Ĺaju. Posle poro─Ĺaja od himena zaostaju samo sitne kvr┼żice nazvale carunculae hvmenales. Pri postojanju ko┼żastog himena obi─Źno je obavljanje polnih odnosa nemogu─çe sve dok se kirur┼íkim putem ne pro┼íe─çe obod himena ┼íirok 2-3 cm.
Dra┼żica (clitoris) je erektilan organ koji po poreklu, gradi, polo┼żaju i izgledu odgovara mu┼íkom polnom udu. Sastavljena je iz dva kavernozna tela i na njoj se razlikuju: krakovi, telo i glavica. Zbog mno┼ítva nervnih zavr┼íetaka dra┼żica je najosetljiviji polni organ ┼żene. Bogata je takode i krvnim sudovima. Pri nadra┼żaju, kavernozna tela se napune krvlju, te dra┼żica dolazi u stanje erekcije. Ako se dra┼żica povredi van ili, ┼íto je daleko ─Źe┼í─çe, u toku poro─Ĺaja, usled mno┼ítva krvnih sudova nastaje obilno krvarenje koje zahteva da se povreda hirur┼íki zbrine. Pri ┼íivenju treba voditi ra─Źuna da se ne ozledi ili za┼íije mokra─çna cev koja je blizu dra┼żice. Zbog toga se pri ┼íivenju dra┼żice u mokra─çnu cev obavezno stavlja kateter. U blizini
dra┼żice, u prednjem delu velikih i malih stidnih usana nalaze se jo┼í dva kavemozna tela tremne glavice (bulbus vestibuli). To su parni organi oblika i veli─Źine ve─çe masline uzdu┼żno postavljeni ispod sluzoko┼że prednjeg zida trema. ┼áupljine ovih kavemoznih tela u vezi su sa ┼íupljinama kavemoznih tela dra┼żice, pa stoga i ona u─Źestvuju pri erekciji dra┼żice, su┼żavaju─çi svojim bubrenjem ulaz vagine pri polnom odnosu. Dra┼żicu inervi┼íu hipogastri─Źni i pudendalni ┼żivci a vaskularizuju unutra┼ínje pudendalne arterije i vene.
Tremne ┼żlezde (glandulae vestibulares). Razlikuju se dve velike i vi┼íe malih tremnih ┼żlezda ─Źiji se izvodni kanali otvaraju u tremu vagine. Od malih tremnih ┼żlezda, najzna─Źajnije su parauretralne Skeneove ┼żlezde ─Źiji se izvodni kanali otvaraju sa obje strane spoljnog otvora mokra─çne cevi. Vaskularizuju ih ogranci unutra┼ínjih pudendamih arterija i vena. Ove ┼żlezde predstavljaju predilekciono mjesto za gonoreji─Źnu infekciju. Po izle─Źenju od gonoreje mogu se inficirati i drugim uzro─Źnicima.
Velike tremne ┼żlezde (grandulae Bertholini) jesu parne ┼żlezde i sme┼ítene su na donjoj strani urogenitalne dijafragme u donjoj tre─çini velikih stidnih usna prema silaznim krakovima stidnih kostiju. Izvodni kanali ovih ┼żlezda otvaraju se u tremu vagine, u ┼żlebu izme─Ĺu himena i malih usana, i to na spoju njihove donje i srednje tre─çine. One lu─Źe sekret koji vlazi trem i ulaz u vaginu. Sekrecija se poja─Źava pri polnom nadra┼żaju neposredno prije polnog odnosa, ─Źije izvo─Ĺenje tremne ┼żlezde na taj na─Źin olak┼íavaju. I Bertolinijeve, kao uostalom i druge tremne ┼żlezde, podlo┼żne su gonorei─Źnoj infekciji ili zapaljenju izazvanom drugim uzro─Źnicima. Isto tako, mada veoma retko, epitel ovih ┼żlezda mo┼że da poslu┼żi kao polazno mjesto za razvoj adenokarcinoma stidnice.

MOKRA─ćNI ORGANI

Mokra─çni organi ┼żene su: bubrezi, mokra─çna be┼íika, mokra─çovod i mokra─çna cev. Zbog embrionalne srodnosti i anatomske blizine s polnim organima ┼żene, izvjesni mokra─çni orgni, pa ─Źak i svi u celini, mogu biti zahva─çeni u toku pojedinih ginekolo┼íkih oboljenja i za vrijeme trudno─çe. Od mokra─çnih organa bi─çe spomenuti moki─çna be┼íika i mokra─çna cev, jer su blizu polnih organa ┼żene.
Mokra─çna be┼íika (vesica urinaria) je ┼íupalj, mi┼íi─çnosluzoko┼żni organ u kome se skuplja mokra─ça izme─Ĺu dva mokrenja. Ona le┼żi u maloj karlici iza preponske simfize, i ispred uterusa, uz ─Źiji je vratni dio tjesno priljubljena. Jedan dio dna be┼íike nalije┼że na prednji svod i gornji dio prednjeg zida vagine. Be┼íika je preperitonealan organ i nalazi se u Retziusovom prostoru ispred i ispod peritoneuma. Peritoneum prelazi sa mokra─çne be┼íike na prednju stranu uterusa u predjelu njenog istmusa. Na be┼íici se razlikuje dno, vrh i telo. U zadnji dio dna be┼íike ulivaju se oba uretera, a na njegovom prednjem dijelu nalazi se unutra┼ínje u┼í─çe mokra─çne cjevi. Trougao koji grade ulazni otvori mokra─çovoda i unutra┼ínje u┼í─çe mokra─çne cevi naziva se Lietodov be┼íi─Źni trougao (trigonum vesicae Lieutaudi). Puna be┼íika potiskuje dno uterusa i uti─Źe na tok poro─Ĺaja u doba istiskivanja ploda, a u tre─çem poro─Ĺajnom dobu spre─Źava normalno odlju┼ítivanje posteljice i time ─Źesto dovodi do atoni─Źnog krvarenja. Prilikom dugotrajnih poro─Ĺaja, usled pritiska delova ploda na mokra─çnu be┼íiku, mogu nastati o┼íte─çenja zida be┼íike sa konsekutivnom fistulom. Nekada, ovakve povrede, koje su kasnije zahtevale hirur┼íku reparaciju, bile su relativno ─Źeste. Danas, zahvaljuju─çi napretku operativnog aku┼íerstva, povrede mokra─çne be┼íike, kao posljedica vaginalnih poro─Ĺaja izuzetno su retke. Me─Ĺutim, do povrede i o┼íte─çenja be┼íike, uretera i uretre dolazi ponekad i pri aku┼íerskim i ginekolo┼íkim operacijama. To je relativno ─Źest slu─Źaj pri nedovoljno pa┼żljivom radu prilikom odvajanja mokra─çne be┼íike od prednje strane uterusa pri ponovljenom carskom rezu ili pri totalnoj ili radikalnoj histerektomiji, koje se vr┼íe kada postoje maligne neoplazme na genitalijama ┼żene.
Mokra─çni kanal ┼żene (urethra feminina) je dug oko 4 cm, a pre─Źnika oko 7 mm. On polazi od dna mokra─çne be┼íike svojim unutra┼ínjim otvorom (ostium urethrae internum), pa se u blagom luku iza i ispod simfize spu┼íta nani┼że i napred po prednjem zidu vagine do trema gdje se otvara, na rastojanju 2,5 cm iza dra┼żice. Zbog toga na tom rastojanju ispod dra┼żice treba tra┼żiti spoljni otvor mokra─çne cevi, ako se on ina─Źe ne mo┼że lako zapaziti. Na samom po─Źetnom otvoru mokra─çne cevi, u zidu mokra─çne be┼íike, nalazi se mi┼íi─çno poja─Źanje nazvano unutra┼ínji sfinkter uretre (m. sphincter vesicae int.). Oko srednjeg dijela uretre nalazi se njen spoljni sfinkter (m. sphincter vesicae ext.) koji se sastoji od popre─Źnoprugastog mi┼íi─çnog tkiva.
Vagina
Vagina je sluzoko┼żno-mi┼íi─çna cijev, duga 8-10 cm. Ona se pru┼ża od svog ulaznog otvora navi┼íe i nazad, grade─çi u stoje─çem stavu ┼żene sa horizontalom ugao od oko 70┬░. Zavr┼íava se slijepo zatvorenim krajem u koji ulazi grli─ç uterusa. Na vagini razlikujemo gornji slijepo zatvoreni kraja ili svod, donji kraj ili u┼í─çe, prednji i zadnji zid i dve bo─Źne ivice.
Fornix vaginae – gornji kraj -obuhvata ga grli─ç uterusa, tu imamo 4 ┼ípaga: zadnji najdublji, dva bo─Źna i prednji, najpli─çi. Zadnji ┼ípag vagine sa gornje strane je pokriven trbu┼ínom maramicom, koja ─Źini dno Duglasovog prostora. Na tom mjestu samo zid vagine, peritoneum Duglasovog prostora i tanak sloj vezivnog tkiva odvaja trbu┼ínu duplju od lumena vagine. Otuda i veliki dijagnosti─Źki i terapijski zna─Źaj zadnjeg ┼ípaga vagine, preko koga se po potrebi mo┼że punkcijom eksplorisati najni┼żi dio trbu┼íne duplje i ako treba, u nju ubrizgati odabrani rastvoreni medikamenti.
Ostium vaginae – u┼í─çe ili ulazni otvor vagine otvara se u tremu vagine i prije prvog polnog odnosa djelimi─Źno je zatvoren djevi─Źnjakom (hymen).
Prednji i zadnji zid vagine su priljubljeni jedan uz drugi, pri ─Źemu ostaje izvestan prostor na ivicama, te vagina na popre─Źnom presjeku ima izgled slova H.
Prednji zid je ne┼íto kra─çi i svojim gornjim djelom spojen je sa bazom mokra─çne be┼íike rastresitim vezivnim tkivom. Donjim delom je prednji zid vagine u bliskom odnosu sa uretrom sa kojom je ─Źvrsto vezan zbijenim vezivnim tkivom. Zato je odvajanje ova dva organa te┼íko i mogu─çe je samo o┼ítrim zahvatom.
Zadnji zid vagine je du┼żi. Gornjom tre─çinom je u bliskom odnosu sa Duglasovim prostorom, u srednjoj tre─çini je od rektuma odvojen tankim slojem vezivnog tkiva, a u donjoj tre─çini, idu─çi prema ─Źmaru, rektum se udaljava od vagine i od nje je odvojen me─Ĺicom.
Vagina slu┼żi za oticanje sekreta iz tijela i grli─ça uterusa, za oticanje menstrualne krvi u generativnom dobu ┼żene, za obavljanje polnih odnosa i najzad, u toku poro─Ĺaja predstavlja mekani dio poro─Ĺajnog kanala.
Kod polno zrele ┼żene sluznica vagine oblo┼żena je vi┼íeslojnim plo─Źastim epitelom, koji u normalnim prilikama ne oro┼żava. Do puberteta i posle menopauze, usled smanjenja ovarijalne funkcije i niskog nivoa estrogena u organizmu ┼żene, epitel vagine je istanjen i sa manje slojeva. Dederlajnovi (D├Âderlein) bacili su stalni stanovnici vagine u doba polne zrelosti ┼żene i oni svojom aktivno┼í─çu potpoma┼żu samoza┼ítitu vagine od infekcije. Pretpostavlja se, naime, da Dederlajnovi bacili iz glikogena deskvamiranih povr┼íinskih, ─çelija sluzoko┼że stvaraju mlije─Źnu kiselinu, koja daje kiseli karakter vaginalnom sadr┼żaju i time ┼ítiti da u vaginu i ostale unutra┼ínje polne organe porodru patogene bakterije.
Sluznica vagine kod ┼żena koje nisu ra─Ĺale, naro─Źito u donje dve tre─çine, bogata je popre─Źnim naborima. Posle poro─Ĺaja ovi nabori nestaju , a sluznica postaje glatka. Po sredini prednjeg i zadnjeg zida vagine takode se vidi po jedno uzdu┼żno sluzoko┼żno ispup─Źenje (columnae rugarum anterior et posterior).
Sluznica vagine, naro─Źito u svom gornjem kraju, osjetljiva je na ovarijalne hormone i pod njihovim dejstvom trpi cikli─Źne promjene. Ta okolnost koristi se za citohormonsku dijagnostiku.
Spolja, odnosno ispod epitela nalazi se tanak sloj vezivnog tkiva, oko koga su grupisani mi┼íi─çni elementi vagine. Unutra┼ínji sloj mi┼íi─ça je cirkularan, a ┼ípolja┼ínji longitudinalan. Oko mi┼íi─çnog sloja vagine nalazi se ponovo sloj vezivnog tkiva poja─Źan retkim mi┼íi─çnim vlaknima. U epitelu vagine ┼żene nema nikakvih ┼żlezdanih formacija. Vla┼żnost vagine odr┼żava se sekrecijom sluzi iz grli─ça uterusa i transudacijom iz krvnih sudova, kojima je zid vagine naro─Źito bogat. U slu─Źaja infekcije grli─ça ili vagine, pove─çava se vla┼żnost, ┼íto se ispoljava manje ili vi┼íe obilnim belim pranjem.
Vaginu inervi┼íu ogranci pudendalnog i hemoroidalnog nerva, a snabdeva je krvlju vaginalna arterija koja se odvaja od silazne grane materi─Źne arterije. Sa donjeg kraja vagina je vaskularizovana od ogranka srednjih hemoroidalnih i unutra┼ínjih pudendalnih arterija. Istoimene vene prate spomenute arterije. Limfni sudovi vagine (donjeg kraja) slivaju se prema povr┼íinskim ingvinalnim ┼żlezdama. Limfni sudovi gornjeg kraja vagine ulaze u spoljne ilija─Źne i hipogastri─Źne limfne ┼żlezde.

Materica (Uterus)

Materica je unutra┼ínji polni organ ┼żene, veli─Źine koko┼íijeg jajeta, a oblika spljo┼ítene kru┼íke, ─Źiji je vrh okrenut nadole. Ona se nalazi u karlici i postavljena je izme─Ĺu mokra─çne be┼íike i rektuma. Normalno je uterus svojim dnom nagnuta prema mokra─çnoj be┼íici, a grli─çem okrenuta prema rektumu. Kod ┼żene u uspravnom polo┼żaju uzdu┼żna osovina uterusa zauzima horizontalan polo┼żaj u maloj karlici. U odrasle nerotkinje materica je duga─Źka 6 cm, a ┼íiroka je u gornjem kraju 4 cm, debljine 2 cm. Te┼íka je 4050 g. U ┼żene koja je ra─Ĺala materica je ne┼íto ve─çih dimenzija. Duga─Źka je 7,5 cm, ┼íiroka u gornjem kraju 5 cm, a debljine 2,53 cm. Te┼żina uterusa kod ┼żena koje su ra─Ĺale iznosi 5060 g. Na materici razlikujemo telo, vrat i su┼żeni dio.
Telo uterusa (corpus uteri) je gornji, ┼áiri dio, na kome se razlikuju dno (fundus), prednja i zadnja strana i bo─Źne ivice. Dno uterusa je zaobljeni dio organa iznad u┼í─ça oba jajovoda. U gornjem delu bo─Źnih ivica, na mestu gdje po─Źinje dno uterusa, nalaze se u┼í─ça jajovoda. Ti delovi uterusa malo su upolje izbe─Źeni i nazivaju se rogovi (cornua uteri). Ne┼íto medijalno i napred od u┼í─ça jajovoda sa tela uterusa polaze unutra┼ínji krajevi lig. teres uteri. Iza i ispod pripoja jajovoda nalazi se pripoj jajni─Źkih veza (ligamentum ovarii proprium) uterusa. Prednja strana uterusa okrenuta je mokra─çnoj be┼íici i skoro je ravna, dok je zadnja strana okrenuta Duglasovom prostoru i malo ispup─Źena.
Isthmus uteri je veoma kratak dio na spoju tela i vrata. Nalazi se u visini unutra┼ínjeg u┼í─ça uterusa i njegova prednja strana odgovara mestu gdje peritoneum be┼íike prelazi na matericu. U visini istmusa art. uterine pridru┼żuju se bo─Źnoj ivici uterusa.
Grli─ç ili vrat uterusa (cervix uteri) jeste njen najni┼żi dio. Kru┼żnim pripojem gornjeg dijela vagine grli─ç uterusa podeljen je na gornji nadusminski (portio supravaginalis) i donji usminski dio grli─ça uterusa (portio vaginalis). Portio vaginalis u nerotkinja je koni─Źnog, a kod rotkinja valjkastog oblika. Na njemu se razlikuje prednja i zadnja usna. One ograni─Źavaju spoljni otvor uterusa (ostium externum uteri). Spoljni otvor uterusa u nerotkinja je kao okrugla jamica, a u rotkinja je obi─Źno popre─Źno ovalan. Od spoljnog otvora, kroz grli─ç uterusa, prolazi kanal materi─Źnog grli─ça (canalis cervicis uteri). Ovaj kanal je vretenastog oblika, jer su mu gornji i donji otvori su┼żeni, dok je sredina pro┼íirena. Od gornjeg zavr┼ínog dijela kanala, koji odgovara unutra┼ínjem otvoru uterusa (ostium uteri internum) u visini istmusa uterusa, pru┼ża se navi┼íe materi─Źna duplja.
Materi─Źna duplja (cavum uteri) jeste ┼íupljina oblika ravnostranog trougla, ─Źija osnovica odgovara dnu uterusa, a vrh unutra┼ínjem otvoru uterusa. Dubina materi─Źne duplje od spoljnog otvora do dna u nerotkinja iznosi prose─Źno oko 5,5, a u rotkinja 6,5 cm.

Naj─Źe┼í─çe je materica u celini u odnosu na vaginu nagnuta napred i taj se polo┼żaj naziva anteverzija. Isto tako, materica je u istmi─Źnom delu savijena, te telo sa grli─çem gradi ugao otvoren napred, ┼íto se naziva antefleksijom. Odnos tela prema grli─çu i odnos celokupne uterusa prema vagini, sem anteverzije i antefleksije, mo┼że biti druk─Źiji, ┼íto se znatno rje─Ĺe vida.

Unutra┼ínju povr┼íinu uterusa obla┼że sluznica (endometrium). To je tanka membrana kadifastog izgleda, sa mnogobrojnim mikroskopskim otvorima materi─Źnih ┼żlezda. Sluznica uterusa je postavljena jednim slojem cilindri─Źnih ─çelija koje mestimi─Źno poseduju treplje. Debljina sluzoko┼że uterusa kod polno zrele ┼żene varira prema fazama menstrualnog ciklusa. Dubok sloj sluzoko┼że uterusa, koji se sastoji iz vezivnog tkiva i materi─Źnih ┼żlezda relativno je konstantan i naziva se bazalani sloj, dok se povr┼íinski funkcionalan sloj bitno menja u toku menstrualnog ciklusa i lju┼íti za vrijeme menstruacije. Endometrijum cervikalnog dijela uterusa u mnogo manjoj meri u─Źestvuje u cikli─Źnim promenama. Na njemu ne postoji bazalan i funkcionalan sloj i ne dolazi do deskvamacije u toku menstruacije.
Ispod endometrijuma nalazi se mi┼íi─çni sloj uterusa koji ─Źini glavni dio zida uterusa i koji je van trudno─çe debeo 8-10 mm. U zidu uterusa nalaze se pored mi┼íi─çnih u znatno manjoj meri i vezivnotkivni elementi. Mi┼íi─çni sloj zida uterusa veoma je kontraktilan. Mi┼íi─çna vlakna su vretenastog oblika, duga─Źka oko 50 mikrona.
´éž Spiralna vlakna – Ona su najva┼żnija. Podeljena u snopove ova vlakna polaze od rogova uterusa pa se u vidu spirala spu┼ítaju preko tela uterusa i zavr┼íavaju se gotovo horizontalno na grli─çu uterusa.
´éž Uzdu┼żna vlakna – koji polaze sa jajovoda i spu┼ítaju se du┼ż ivica uterusa.
´éž Cirkularna vlakna – Izvestan broj nezavisnih cirkularnih snopova koncentrisan je uglavnom u predelu istmusa i vrata uterusa.
Spoljna povr┼íina tela uterusa prema trbu┼ínoj duplji najve─çim delom omotana je ─Źvrsto pripojenom trbu┼ínom maramicom, koja ─Źini spoljni omota─Ź uterusa (perimetrium).
Osnovna funkcija uterusa je usadivanje oplo─Ĺenog jajeta u njenu sluzoko┼żu i razvoj ploda u njenoj duplji sve do poro─Ĺaja, kada mi┼íi─çni zid uterusa svojim kontrakcijama istiskuje plod u spolja┼ínju sredinu. Osim toga, u generativnom dobu ┼żene, na sluzoko┼żi tela uterusa odigravaju se cikli─Źne promjene koje dovode do redovnih menstrualnih krvarenja.
Materi─Źne veze
Pored mi┼íi─çnog dna male karlice na koje se materica oslanja, normalan polo┼żaj uterusa obezbeduju i materi─Źne veze koje je pri─Źvr┼í─çuju za pojedine ta─Źke na maloj karlici. Razlikuju se okrugle, ┼íiroke i sakralne veze uterusa.
Ligamenta teres uteri seu ligamenta rotunda (Okrugle veze uterusa) su mi┼íi─çnovezivni uporedni snopovi, koji polaze od prednje strane uterusa, ispred i unutar od u┼í─ça jajovoda, pa se nani┼że, upolje i unapred spu┼ítaju kroz ingvinalne kanale i po izlasku iz njihovih spoljnih otvora, lepezasto, zavr┼íavaju u ko┼żi velikih usana stidnice. Tonus ovih veza poma┼że da se materica odr┼żava u fiziolo┼íkoj anteverziji i antefleksiji. Njihovo istezanje, uz razmicanje mi┼íi─ça me─Ĺice, dovodi najpre do retroverzije, a kasnije i descenzusa i prolapsa uterusa.
Ligamenta lata uteri (┼áiroke veze uterusa) predstavljaju ┼íiroke, ─Źetvrtaste duplikature trbu┼íne maramice sa ne┼íto obuhva─çenog vezivnog tkiva izme─Ĺu dva lista peritoneuma. One odozgo, napred i nazad pokrivaju jajovode, ostavljaju─çi slobodne samo fimbrije, pa se od donje ivice jajovoda, du┼ż bo─Źnih ivica uterusa spu┼ítaju prema dnu male karlice. Listovi peritoneuma ┼íirokih veza na bo─Źnim ivicama razdvajaju se i prelaze na prednju i zadnju stranu tela uterusa, grade─çi njen spolja┼ínji omota─Ź (perimetrium). Spoljna ivica je slobodna, a donja ivica ┼íirokih veza je srasla sa bo─Źnim zidom i dnom male karlice. Donje ivice ┼íirokih veza sadr┼że vezivno-mi┼íi─çne ─Źvrste snopove koji se kao ligamenta cardinalia uteri pru┼żaju horizontalno od vrata uterusa do bo─Źnih zidova male karlice.
Ligamenta sacrouterina (Zadnja ili krsnomateri─Źna veza) jesu jaki vezivnorni┼íi─çni snopovi koji, u visini i ne┼íto ispod unutra┼ínjeg u┼í─ça uterusa (isthmus uteri), vezuju zadnju stranu vrata uterusa sa krsnom kosti. Fiksiranjem vrata uterusa za krsnu kost ove veze poma┼żu da se materica odr┼żi u svom fiziolo┼íkom polo┼żaju.

Krvni sudovi uterusa

Materici dovode krv po dve parne arterije: arteria uterina i arteria ovarica.
Arteria uterina – odvaja se od hipogastri─Źne arterije, pru┼ża se napred i medijalno, ulazi u ┼íiroku materi─Źnu vezu gdje u visini istmusa ukr┼íta spreda ureter, pa prelazi na bo─Źnu ivicu uterusa. Na tom se mestu njena najja─Źa pobo─Źna grana (a. vaginalis) spu┼íta prema vagini, dok se arterija uterina du┼ż ivice uterusa penje prema odgovaraju─çem rogu. Na gornjem kraju tela uterusa, u visini odgovaraju─çeg roga, materi─Źna arterija se ra─Źva na granu koja ide prema dnu uterusa, zatim na granu za jajovod i na granu za jajnik.
U toku trudno─çe, zajedno sa rastom uterusa, uve─çanjem njene zapremine i mase njenog zida, zadebljavaju i krvni sudovi preko kojih se, pored ishrane same uterusa, odvija i celokupan metabolizam ploda. Posle poro─Ĺaja ili abortusa prekida se uteroplacentni krvotok i iz otvorenih krvnih sudova uterusa nastupa slabije ili ja─Źe krvarenje. Hemostaza se uspostavlja retrakcijom mi┼íi─çnih snopova uterusa cirkulama poredanih direktno oko intime materi─Źnih arteriola. Zbog uloge koju imaju u postizanju hemostaze ti se snopovi nazivaju ┼żive veze uterusa (ligamenta viva uteri).
Vene uterusa prate materi─Źne arterije vijugaju─çi oko njih i skupljaju krv u dva ve─ça materi─Źnovaginalna spleta. Iz njih, pri bazi ┼íiroke veze uterusa, polaze materi─Źne vene. One prate materi─Źne arterije i ulivaju se u hipogastri─Źne vene.

Jajnik (Ovarium)

Jajnici su parni organi, veli─Źine i oblika badema. Smje┼íteni su na bo─Źnim stranama gornjeg dijela male karlice u plitkim jamicama (fossa ovarica). Bjeli─Źasta povr┼íina jajnika do puberteta je potpuno glatka, a posle puberteta na njoj se mogu videti sitni mehuri─çi nejednake veli─Źine koji odgovaraju folikulima u raznim fazama razvoja. Posle prvih ovulacija i stvaranja ┼żutih tela, koja naknadno atrofirajuu, na povr┼íini jajnika vi─Ĺaju se brazde i o┼żiljci, sve brojniji sa staro┼í─çu ┼żene.
Jajnik nije pokriven trbu┼ínom maramicom. U hilus jajnika, preko mesovariuma, ulaze krvni sudovi, limfni sudovi i ┼żivci.
Zadnja ivica jajnika je slobodna i okrenuta prema rektumu.
Gornji pol jajnika okrenut je materici sa kojom ga spaja jajni─Źka veza (ligamentum ovarii proprium). Ova veza, duga 23 cm, pru┼ża se kroz lig. latum ispod unutra┼ínjeg dijela jajovoda. Kroz nju u jajnik dospjeva ovarijalna grana materi─Źne arterije (ramus ovaricus a. uterinae).

Na preseku jajnika razlikuje se spolja germinativni epitel, sastavljen iz jednog reda kockastih ─çelija. Ispod njega vidi se tanak zgusnut sloj vezivnog tkiva beli─Źastog izgleda, neprovidan, nazvan tunica albuginea. Ova opna u stvari predstavlja spolja┼ínji zgusnut sloj kore jajnika. U vezivnom tkivu, odnosno stromi jajnika, nalaze se mnogobrojne jajne ─çelije opkoljene jednim slojem zrnastih ─çelija sa kojima ─Źine formaciju nazvanu prvobitni folikul. Smatra se da se svako ┼żensko dete rodi sa skoro 200 000 prvobitnih me┼íkova u svakom jajniku. Od puberteta, na svakih 28 dana, sazreva po jedan prvobitni folikul. Sredi┼íni dio jajnika koji se nalazi ispod kore sastavljen je iz rastresitog vezivnog tkiva i naziva se medula, a dio jajnika, kroz koji
u medulu ulaze krvni i limfni sudovi i ┼żivci, naziva se hilus i on nije pokriven korom jajnika. U jajniku, pod dejstvom hormona prednjeg re┼żnja hipofize, sazrevaju jajne ─çelije i lu─Źe se ovarijalni hormoni estrogeni i progesteron.

Jajovod (Tuba uterina)

Jajovodi su parni mi┼íi─çno-sluzoko┼żni organi cjevastog oblika du┼żine 8-14 cm. Oni polaze sa rogova uterusa i pru┼żaju se ka bo─Źnim zidovima karlice. Zid jajovoda ima prosje─Źnu debljinu 2-3 mm i sastavljen je iz seroznog omota─Źa (tunica serosa), mi┼íi─çnog sloja (tunica muscularis) i sluzoko┼że (tunica mucosa).
U cjelini jajovod li─Źi na lova─Źki rog, sa uzanim krajem usa─Ĺenim u odgovaraju─çi rog uterusa, dok je pro┼íireni kraj slobodan u maloj karlici. Preko ┼íupljine jajovoda, materi─Źne duplje i lumena vagine, spolja┼ínja sredina komunicira sa trbu┼ínom ┼íupljinom. Idu─çi od abdominalnog kraja prema materici, na jajovodu razlikujemo: levkasti dio (infundibulum tubae uterinae), dug oko 2 cm. Levkasti dio jajovoda zavr┼íava se u slobodnoj trbu┼ínoj duplji sa 10-15 prstastih nastavaka ili fimbrija, od kojih je najdu┼ża fimbria ovarica. Fimbrije ili rojte nisu pokrivene trbu┼ínom maramicom. Odmah do levkastog dijela je pro┼íiren dio jajovoda (ampulla tubae uterinae), dug 6-8 mm, a na njega se nadovezuje su┼żeni dio jajovoda (isthmus tubae uterinae) dug 3-4 cm. Svojim unutra┼ínjim krajem su┼żeni dio jajovoda dopire do odgovaraju─çeg roga uterusa. Kroz zid uterusa prolazi materi─Źni dio jajovoda (pars interstitialis s. pars uterina) dug l cm, ─Źiji je pre─Źnik lumena 1-2 mm. Na unutra┼ínjem kraju ovog dijela jajovoda nalazi se materi─Źno u┼í─çe jajovoda. Na sluzoko┼żi otvorene uterusa ono se raspoznaje kao ta─Źkica. Kroz vezivno tkivo, ┼íirokih veza, prolaze krvni i limfni sudovi za jajnike i jajovode i nervni zavr┼íeci, koji inervi┼íu ove organe.
Unutra┼ínje strane jajovoda su oblo┼żene sluzoko┼żom ─Źiji je epitel cilindri─Źan i snabdeven trepljama. Sluznica jajovoda je veoma bogata udzu┼żnim naborima i brazdama. Nabori su naro─Źito visoki u abdominalnom delu jajovoda, pa se idu─çi prema materici postepeno sni┼żavaju.
Izme─Ĺu peritonealnog omota─Źa i sluzoko┼że nalazi se mi┼íi─çni dio zida jajovoda sastavljen iz spoljnog uzdu┼żnog i unutra┼ínjeg kru┼żnog sloja glatkih mi┼íi─ça. Prisustvo mi┼íi─çnog sloja obezbeduje tonus i peristaltiku jajovoda. Zahvaljuju─çi peristalti─Źkim pokretima jajovoda i treperenju trepalja sluzoko┼że, u kanalu jajovoda postoji strujanje od abdominalnog kraja prema ┼íupljini uterusa. Peristalti─Źki pokreti jajovoda naro─Źito su izra┼żeni u vrijeme i neposredno posle ovulacije, kada se jajna ─çelija prenosi u susret spermatozoidima, koji je susre─çu i oplodavaju obi─Źno u lumenu ampule jajovoda.

Inervacija organa male karlice

Organi male karlice imaju dvojaku inervaciju. Jedna, preko ki─Źmenih ┼żivaca, poti─Źe od cerebrospinainog nervnog sistema, a drugu ─Źine ┼żivci vegetativnog sistema.
Od cerebrospinalnih ┼żivaca najva┼żniju ulogu ima stidni ┼żivac (n. pudendus) koji svojim motornim i senzitivnim ograncima inervi┼íe me─Ĺicu, spoljne polne organe i vaginu, dok inervacija ostalih unutra┼ínjih polnih organa samo malim delom poti─Źe od vlakana cerebrospinainog sistema i uglavnom je iz vegetativnih centara.
Vegetativna inervacija organa male karlice, podrazumeva simpati─Źke i parasimpaticke ┼żivce koji pojedina─Źno ili u spletovima prate odgovaraju─çe krvne sudove i ulaze u unutra┼ínje polne organe.

Sazrevanje jajnih ─çelija

Smatra se da normalna devoj─Źica do─Ĺe na svet sa jajnicima u kojima se u vidu primordijalnih folikula (prvobitni mje┼íak) nalaze jajne ─çelije. U svakome od jajnika ima ne┼íto oko 200 000 jajnih ─çelija, u oba, dakle, ukupno oko 400 000. Svaka jajna ─çelija nalazi se u jajniku u formaciji nazvanoj primordijalni folikul.
U središtu primordijalnog folikula nalazi se jajna ćelija, a oko nje jedan sloj mnogo manjih, epiteloidnih, takozvanih zrnastih ćelija. Sve to zajedno omotano je posebnom opnom, nazvanom teka folikuli. U svakom prvobitnom folikulu nalazi se po pravilu jedna jajna ćelija, ali se izuzetne mogu naći i folikuli sa dve ili više jajnih ćelija.

Odmah posle ro─Ĺenja primordijalni folikuli miruju jedno vrijeme da bi obi─Źno pri kraju prve godine ┼żivota neki od njih po─Źeli da rastu. Ovo se naro─Źito zapa┼ża od puberteta kad se u izvjesnim folikulima, uglavnom onim koji se nalaze bli┼że povr┼íini jajnika, umno┼żavaju granulozne ─çelije, koje se oko jajne ─çelije redaju u vi┼íe redova. Na taj na─Źin stvaraju se sekundarni folikuli. Mnogi folikuli ve─ç u ovoj fazi razvoja definitivno zaostaju i pretrpljuju propadanje, u vidu skvr─Źavanja, odnosno atrezije. Manji broj nastavlja svoj razvoj zajedno sa jajnom ─çelijom. Dok se jajna ─çelija uve─çava, zrnaste ─çelije oko nje sve se vi┼íe umno┼żavaju. Na jednom kraju folikula, izme─Ĺu ekscentri─Źno umno┼żenih zrnastih ─çelija, nastaju pukotine izme─Ĺu kojih izvestan broj zrnastih ─çelija podle┼że citolizi. Na taj na─Źin stvara se ┼íupljina u folikulu (antrum folliculi), koja se postepeno uve─çava i koja je ispunjena bistrom te─Źno┼í─çu nazvanom liquor folliculi. Jajna ─çelija, sa nizom zrnastih ─çelija bi─çe potisnuta ka jednom polu folikula, suprotnom od njegove ┼íupljine. Kupica zrnastih ─çelija u ─Źijoj se sredini nalazi jajna ─çelija naziva se zrnasti bre┼żuljak (cumulus ovigerus). Kada dospe u ovu fazu razvoja, folikul se naziva tercijarni folikul.
U polno zrelih ┼żena, u ritmi─Źnim razmacima pojedini od tercijarnih folikula dobijaju impuls za definitivno sazrevanje, dok drugi, koji su u ve─çini zaostali u rastu, pretrpe atreziju. U jednom menstrualnom ciklusu, po pravilu, samo se jedan tercijarni folikul pretvara u zreo De-Grafov folikul. ─îime je to determinisano do danas nije sasvim poznato.
U svakom slu─Źaju, u folikulu koji nastavlja sazrevanje, zrnaste ─çelije se i dalje umno┼żavaju, koli─Źina likvora u ┼íupljini folikula se uve─çava a zrnasti bre┼żuljak sa jajnom ─çelijom u sredini priprema se da se odvoji od pripoja sa zida folikula. Pred samo prskanje De Grafovog folikula na njemu se razlikuju, idu─çi od spolja ka unutra, slede─çi elementi: omota─Ź folikula ili teca folliculi, sloj zrnastih ─çelija koje obla┼żu unutra┼ínju povr┼íinu folikula, ┼íupljina folikula (antrum folliculi) sa bistrom te─Źno┼í─çu (liquor folliculi) i na suprotnoj strani od antruma zrnasti bre┼żuljak (cumulus ovigerus). Teka folikula ili opna folikula sastoji se iz spoljasnjeg, vezivno-tkivnog sloja, sa─Źinjenog od vezivnih vlakana gusto priljubljenih jedno uz drugo. Ovaj sloj naziva se teca extema. Unutra┼ínji sloj omota─Źa, nazvan teca interna, ─Źine uglavnom ─çelijski elementi sa krvnim i limfnim sudovima i nervnim elementima. ─ćelije teke interne imaju veliku va┼żnost u produkciji estrogenih hormona. Zrnasti bre┼żuljak u kome se nalazi jajna ─çelija sastavljen je iz zrnastih epitelnih ─çelija. ─ćelije epitelnog sloja, koje su neposredno uz jajnu ─çeliju cilindri─Źnog su oblika i poredane su kao palisade oko nje. One se nazivaju corona radiata. Izme─Ĺu korone radijate i jajne ─çelije stvara se providna opna staklastog izgleda koja se naziva zona pellucida (providna zona). Zreo De Grafov folikul predstavlja krupnu formaciju pre─Źnika 15-20 mm koja u vidu providnog mehuri─ça ispup─Źava povr┼íinu jajnika.
U toku sazrevanja folikula jajna ─çelija se tako─Ĺe uve─çava. Dok je u prvobitnom folikulu njen pre─Źnik 40-50 mikrona, u sekundarnom folikulu njen se pre─Źnik udvostru─Źuje, odnosno uve─çava na 90 mikrona. Posle toga jajna ─çelija sporije raste te u tercijarnom folikulu njen pre─Źnik iznosi oko 100 mikrona. Najzad, kada sazre, jajna ─çelija dosti┼że svoj najve─çi rast i tada se du┼żina njenog pre─Źnika kre─çe od 110 do 150 mikrona.

Zrela jajna ─çelija, dakle, najve─ça je ─çelija u organizmu ─Źoveka. Stavljena na tamnu podlogu, ona se kao si─çu┼ína, beli─Źasta ta─Źka mo┼że zapaziti ─Źak i golim okom. Pod mikroskopom, ona je okrugla ili blago ovalna i ┼żu─çkasta. U njenoj citoplazmi nalazi se jedro sa jedarcetom. Metabolizam jajne ─çelije poma┼żu ─çelije granuloze, koje je opkoljavaju i koje u odnosu na nju imaju nutritivnu funkciju. Osim toga, ─çelije granuloze stvaraju folikulinsku te─Źnost koja ispunjava folikulinsku ┼íupljinu.

Anatomija karlice ┼żene 2.59/5, (51.85%), 27
  • Share on Tumblr

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>